ŠTA ČEKA PUTINA AKO POBEDI NA IZBORIMA? Ovo je ŠEST najvećih izazova sa kojima se MORA suočiti ruski predsednik
Rusiju čekaju izbori u martu na kojima će Vladimir Putin proveriti svoju podršku među građanima. Ovde je šest najvećih izazova koji ga čekaju nakon gotovo izvesne pobede
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će tražiti još šest godina u Kremlju učestvujući na izborima u martu sledeće godine, na kojima se očekuje njegova ubedljiva pobeda.
SRUŠENA DO TEMELJA: Bombardovana i dignuta u vazduh najstarija i najveća džamija u Gazi (VIDEO)
ERDOGAN O POJASU GAZE: "Turska je spremna da spreči dalje krvoproliće"
UZBUNA! Sirene zavijaju nad Izraelom, Hamas lansirao rakete, Tel Aviv na nogama!
Evo nekih od ključnih izbora i izazova sa kojima će se suočiti u novom mandatu.
Rat u Ukrajini
Posle više od 21 meseca rata, ruske snage kontrolišu više od šestine teritorije Ukrajine. Linija fronta se nije značajno pomerila u protekloj godini jer je sukob prerastao u rat iscrpljivanja.
Putinov krajnji cilj ostaje nejasan. Nije imao uspeha u prvom pokušaju da zauzme prestonicu i ukloni ukrajinsko rukovodstvo kada su se ruske snage povukle iz okoline Kijeva. Od tada je četiri ukrajinska regiona proglasio delom Rusije, ali te teritorije kontroliše samo jednim delom.
Neki analitičari kažu da Putin izgleda da veruje da je vreme na njegovoj strani: Moskva se nada da će rešenost Zapada da naoruža i finansira Ukrajinu izbledeti, posebno ako predsednički izbori u SAD sledeće godine vrate Donalda Trampa u Belu kuću.
Ako bi odlučio da eskalira, Putin bi mogao da iskoristi činjenicu da Rusija ima veće rezerve ljudstva od Ukrajine tako što bi proglasio novu rundu mobilizacije pored poziva za 300.000 ljudi koji je naredio u septembru prošle godine. Međutim, prvi talas mobilizacije je bio haotičan i nepopularan, što je navelo stotine hiljada Rusa da pobegnu u inostranstvo, a Kremlj je više puta govorio da nema potrebe za drugim krugom.
Alternativno, Putin bi mogao da dozvoli da se rat pretvori u „zamrznuti konflikt“ u kojem bi Rusija pokušala da zadrži Ukrajinu u gušenju okupacijom juga i istoka zemlje na neodređeno vreme.
Spoljna politika
Putinova odluka da zarati u Ukrajini dovela je do prekida odnosa sa Zapadom. Približio se Kini i Indiji u pokušaju da prekine dominaciju SAD u međunarodnim odnosima i izgradi ono što on naziva „multipolarnim svetom“, a takođe neguje veze sa Afrikom, Bliskim istokom i Latinskom Amerikom. Putin je poslednjih meseci održao sastanke sa liderima Severne Koreje i Irana, dve zemlje koje dele njegovo neprijateljstvo prema Sjedinjenim Državama i koje imaju kapacitet da snabdevaju rusku vojsku specifičnim naoružanjem u Ukrajini. Putin će u novom mandatu staviti akcenat na ruske veze sa rastućom grupom zemalja BRIKS-a, koju Moskva želi da proširi i na drue grane osim trgovine, kako bi uključila nove oblasti kao što je saradnja u svemiru i BRIKS-ove olimpijske igre.
Nuklearno oružje
Sa svojim konvencionalnim snagama zaglavljenim u Ukrajini od strane manjeg, ali veoma motivisanog protivnika naoružanog od strane Zapada, Putin je više puta govorio o veličini i mogućnostima ruskog nuklearnog arsenala. On je izneo mogućnost da bi Rusija mogla da nastavi nuklearna testiranja po prvi put od 1990. godine, iako Moskva kaže da neće testirati ako to ne urade Sjedinjene Države. Izgledi za produženje sporazuma o novom START-u koji ograničava broj strateških bojevih glava koje Rusija i Sjedinjene Države mogu da rasporede, trenutno su mali. To je poslednji preostali pakt o kontroli nuklearnog naoružanja između dve zemlje i trebalo bi da ističe u februaru 2026.
Trgovina i energetika
Rusija je izgubila većinu svog unosnog energetskog tržišta u Evropi od početka rata. Kao kompenzaciju, Moskva računa na tri velika nova projekta:
– Novo „gasno čvorište“ u Turskoj koje će omogućiti Rusiji da preusmeri svoj izvoz gasa
- Novi gasovod, Snaga Sibira 2, koji će dopremati još 50 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje u Kinu preko Mongolije
- Proširenje Severnog morskog puta, omogućeno topljenjem arktičkog leda, kako bi se luka Murmansk u blizini granice Rusije sa Norveškom povezala sa Beringovim moreuzom u blizini Aljaske.
Napredak u ovim pitanjima u novom Putinovom mandatu biće važna mera koliko daleko on može da uspe da ublaži efekat zapadnih sankcija i zaokrene rusku trgovinu ka istoku.
Domaća ekonomija
Putin se često hvali otpornošću Rusije pred zapadnim sankcijama. Bruto domaći proizvod (BDP) je u oktobru porastao za 5% na godišnjem nivou, ali rast u velikoj meri potiče od ogromnog povećanja vojne proizvodnje. Odbrana i bezbednost bi trebalo da progutaju oko 40% budžetske potrošnje za narednu godinu, istiskujući druge prioritete kao što su obrazovanje i zdravstvo. Stotine hiljada Rusa, uključujući mnoge mlade profesionalce i IT stručnjake, pobeglo je iz zemlje od početka rata, što je dovelo do nedostatka radne snage u ključnim industrijama. Inflacija je iznad 7%, a kamatne stope su 15%. Tokom većeg dela svoje vladavine, Putin je bio u stanju da poveća svoju privlačnost Rusima podizanjem životnog standarda, ali sada se suočava sa izazovom da spreči da on bude narušen.
Obnavljanje elite
Putin je u oktobru napunio 71 godinu, a do kraja novog mandata imaće 77 godina – iako je to još uvek mlađe nego što je bio predsednik SAD Džo Bajden kada je položio zakletvu.
Neke od vodećih ličnosti u Putinovom krugu starije su od njega, uključujući FSB-ovog šefa bezbednosti Aleksandra Bortnikova (72), predsednika Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa (72) i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrov (73). Ministar odbrane Sergej Šojgu (68) ostao je na svom mestu uprkos žestokim kritikama nekih proratnih komentatora zbog ruskih vojnih neuspeha u Ukrajini. Putin je dugo pokazao da ne želi da uzdrma svoj tim, a kritičari su ga optuživali da ceni lojalnost nad stručnošću. Ipak, neke promene bi mu mogle biti prinuđene u narednom mandatu. Mlađe ličnosti koje treba posmatrati su predsednik parlamenta Vjačeslav Volodin (59), ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev (46) i Putinov bivši telohranitelj Aleksej Djumin (51), guverner regiona Tula.
