ЈЕФТИНИЈЕ ЈЕ ПАНДЕМИЈУ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ! Научници упозоравају: "Људи треба да једу мање меса због разних вируса"
Превентивне мере у борби против пандемија могле би да буду и 100 пута јефтиније него накнадно суочавање са њиховим смртоносним ефектима.
Свету је потребан нови приступ спречавању будућих пандемија које могу да убију додатне милионе људи, тврди се у извештају Међувладине платформе научне политике за биодиверзитет и екосистемске услуге (ИПБЕС).
У њему се наводи да контакт између људи, дивљих животиња и домаће стоке мора да се заузда како би се смањио ризик од преласка бактерија и вируса са животиња на људе.
Људима који живе близу животиња и у областима високог ризика мора да се пружа редовна здравствена заштита. То ће помоћи да се заустави избијање епидемија болести пре него што оне добију прилику да се још више рашире.
КОРОНА НЕ ПОПУШТА У СВЕТУ: Број оболелих премашио 63 милиона
"И ДАЉЕ НЕ ЗНАМ ШТА САМ ПРИМИЛА" Исповест жене која је добила вакцину обишла свет, описала вакцинисање до детаља
ОШТРЕ МЕРЕ У ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ: Забрањује прославе и часове музике
Потребни су заједнички приступи, каже се у извештају, да би превенција пандемије постала уобичајена широм света. Било би стотинама пута јефтиније спречити епидемије него трпети њихове мрачне последице, тврде аутори.
Извештај позива људе да престану да задиру у дивље територије и да једу мање меса, зато што месна индустрија подстиче контакт између људи и нових патогена.
У извештају се наглашава да владе морају да сарађују како би избегле будуће пандемије и морају брзо да зауздавају епидемије.
Он упозорава да ће, без координисаног глобалног плана, још више људи умрети у будућим пандемијама које ће бити опасније од Ковида-19.
Документ је саставила организација коју су основале Уједињене нације, позната као ИПБЕС (Међувладина платформа научне политике за биодиверзитет и екосистемске услуге).
Задужење јој је да заштити свет природе у корист људи.
У извештају се истиче да би актуелна пандемија до следећег лета могла да кошта светску економију 16 билиона долара. Али превентивне мере - као што су забрана трговине дивљим животињама - коштале би између 22 милијарде и 31 милијарду долара годишње.
То је велика сума, али само делић укупних трошкова излажења на крај са пандемијом као што је Ковид-19. Аутори тврде да се ризик од пандемија рапидно повећава, са више од пет нових болести које се појављују сваке године.
У извештају се упозорава да је 70 одсто нових болести као што су ебола и зика, и готово сви познати патогени са пандемијским потенцијалом, као што су инфлуенца, ХИВ и нови корона вирус, потекли од животиња.
Ове болести се "преливају" - прескачу с једне врсте на другу - у контакту међу дивљим животињама, домаћом стоком и људима.
У извештају се процењује да сисари и птице у себи носе више од милион неоткривених вируса.
- Пандемије постају све чешће. Без превентивних стратегија, јављаће се чешће, ширити брже, убијати више људи и утицати на глобалну економију са тежим последицама - пише у извештају.
У њему се критикују актуелне стратегије које се ослањају на реакцију на болести новим вакцинама након што се те болести појаве.
- Ковид-19 показује да је то спор и неизвестан пут, јер људи плаћају све већу цену - у изгубљеним животима, прележаним болестима, економском колапсу, изгубљеним радним местима - наводе аутори.
Они именују плодно тле за пандемије у виду експанзије пољопривреде, трговине дивљим животињама, једења дивљих животиња и глобалних путовања.
Препорука да се смањи унос узгојеног и дивљег меса - нарочито ако потиче из жаришта болести - могла би да наиђе на отпор земаља као што је Бразил.
Сточарство и производња животињске хране значајно доприносе економији ове јужноамеричке земље.
Али други извештаји истичу да би једење мање меса исто тако заштитило дивље животиње, унапредило здравље људи и довело до успеха у борби против климатских промена.
Аутори тврде да загревање климе утиче на појаву болести, навевши као пример енцефалитис који потиче од крпеља.
Они кажу да је велика вероватноћа да ће климатске промене повећати будући ризик од болести терајући људе, дивље животиње и патогене у покрет на начине који ће довести до нових контаката међу врстама.
Професор Метју Бејлис са Универзитета у Ливерпулу, који није учествовао у раду на овом новом извештају, рекао је за BBC Њуз: "Успоравање деградације природног земљишта представљаће једнак изазов за политичаре и јавност као и спречавање климатских промена."
- Али огромна људска, друштвена и економска цена пандемије Ковида-19 представља убедљив аргумент за глобално делање. Велики бонус је што та акција може да допринесе и решавању климатских промена (очувањем природног земљишта) - наводи се.
Неке бројке из овог извештаја несумњиво ће бити доведене у питање.
Водећи аутор, Питер Дасак, рекао је за BBC да су сви прорачуни урађени на основу објављених научних студија.
- Наравно, тешко је предвидети оно што је непознато и праве бројке би могле да буду више или ниже. Али је веома, веома очигледно да су трошкови превенције неколико реда величина нижи од трошкова велике пандемије - рекао је он.
Професорка Кејт Џонс са Универзитетског колеџа у Лондону (УЦЛ), која није радила на документу, каже: "Ти трошкови су помало спекулативни, очигледно."
- Али оквирно делују тачно, нарочито кад се узме у обзир колико актуелна пандемија кошта - а ова је још прилично блага, имајући у виду распон могућности код оваквог типа болести - каже она.
Колико год убедљиве ове бројке биле, одлуке о пандемијама ће доносити глобална политика.
Ли Хана, из зелене групе "Међународна конзервација", рекла је за BBC Њуз: "Изазов није шта урадити, ми знамо шта треба да се уради - да се смањи крчење шума и поново успостави здрав однос између људи и шума."
- Питање је да ли постоји политичка воља да се глобално уложи 10 милијарди долара или више сваке године а потом то улагање одржи како би се спречила штета у билионима долара, неизрецивим губицима и ометености људских живота - објашњава.
