ЧУВАЈТЕ СЕ ЈЕЗЕРА СМРТИ У ГРЧКОЈ: Убило 17 људи и десетине хиљада животиња (ВИДЕО)

Највеће копнено водено пространство у Грчкој, језеро Карла, утростручило се након прошлогодишњих смртоносних поплава. Налет воде из језера уништио је инфраструктуру, поплавио пољопривредна поља и утопио десетине хиљада домаћих животиња.

- Ево нас у чамцу на месту где је некада био пашњак и где су животиње пасле. Сада је овде само вода и хаос. Ништа више - прича Апостолос Полимероу, сточар који се бави узгајањем оваца, за агенције.

Док се вози чамцем по дубокој води која сада прекрива пашњаке и воћњаке са велико тугом и очајем посматра језеро које је направило незапамћену штету.

Јанис Цијантос, узгајивач бадема, из чамца посматра потопљено дрвеће и каже да су некада туда возили тракторе и скупљали бадеме а сада истим путе пролазе чамцем и гледају дрвеће без плодова.

У септембру прошле године олуја Данијел донела је за само неколико сати количину воде која падне за месец дана. Провала облака и потоп су резултирали смрћу 17 људи, уништеним мостовима и путевима као и губитком хиљада грла стоке која се удавила.

Само неколико недеља касније стигла је олуја Елијас.

- Највећи проблем је што више нема пашњака на којима животиње могу да пасу. У последњих шест месеци оне су углавном затворене у своје оборе и штале. Можемо да их изведемо само на ограничене делове земље а и то ће морати да престане јер ће та земља бити преорана и испрскана пестицидима - каже Апостолос.

- Размишљам да одустанем и да одем. Не желим да моје домаћинство а ни ја са сам буде ускраћено било чега. Следећи корак би био да радим негде где ћу заузврат добити новац а не тугу - додаје Апостолос.

Ангелос Јамалис каже да је његова породица изгубила 50 хектара памука, 30 хектара пшенице и 15 хектара дрвећа пистаћа.

- Била је то тотална пропаст и нешто што нико није очекивао. Чекамо да нам држава помогне у предстојећим годинама када више не будемо могли да се бавимо производњом и да ће нам дати компензацију за изгубљену добит током ових година - истиче Ангелос.

Много је идеја како да се реши овај проблем, попут копања великог канала или изградња десетина малих брана.

Међутим, до сада још није договорено које је најбоље решење.

Извор: Србија Данас/Телеграф Бизнис/Вања Карличић/М.А.