ČUVAJTE SE JEZERA SMRTI U GRČKOJ: Ubilo 17 ljudi i desetine hiljada životinja (VIDEO)
Nalet vode iz jezera usmrtio je 17 ljudi, uništio infrastrukturu, poplavio poljoprivredna polja i utopio desetine hiljada domaćih životinja.
Najveće kopneno vodeno prostranstvo u Grčkoj, jezero Karla, utrostručilo se nakon prošlogodišnjih smrtonosnih poplava. Nalet vode iz jezera uništio je infrastrukturu, poplavio poljoprivredna polja i utopio desetine hiljada domaćih životinja.
- Evo nas u čamcu na mestu gde je nekada bio pašnjak i gde su životinje pasle. Sada je ovde samo voda i haos. Ništa više - priča Apostolos Polimerou, stočar koji se bavi uzgajanjem ovaca, za agencije.
Dok se vozi čamcem po dubokoj vodi koja sada prekriva pašnjake i voćnjake sa veliko tugom i očajem posmatra jezero koje je napravilo nezapamćenu štetu.
Janis Cijantos, uzgajivač badema, iz čamca posmatra potopljeno drveće i kaže da su nekada tuda vozili traktore i skupljali bademe a sada istim pute prolaze čamcem i gledaju drveće bez plodova.
U septembru prošle godine oluja Danijel donela je za samo nekoliko sati količinu vode koja padne za mesec dana. Provala oblaka i potop su rezultirali smrću 17 ljudi, uništenim mostovima i putevima kao i gubitkom hiljada grla stoke koja se udavila.
Samo nekoliko nedelja kasnije stigla je oluja Elijas.
- Najveći problem je što više nema pašnjaka na kojima životinje mogu da pasu. U poslednjih šest meseci one su uglavnom zatvorene u svoje obore i štale. Možemo da ih izvedemo samo na ograničene delove zemlje a i to će morati da prestane jer će ta zemlja biti preorana i isprskana pesticidima - kaže Apostolos.
- Razmišljam da odustanem i da odem. Ne želim da moje domaćinstvo a ni ja sa sam bude uskraćeno bilo čega. Sledeći korak bi bio da radim negde gde ću zauzvrat dobiti novac a ne tugu - dodaje Apostolos.
Angelos Jamalis kaže da je njegova porodica izgubila 50 hektara pamuka, 30 hektara pšenice i 15 hektara drveća pistaća.
- Bila je to totalna propast i nešto što niko nije očekivao. Čekamo da nam država pomogne u predstojećim godinama kada više ne budemo mogli da se bavimo proizvodnjom i da će nam dati kompenzaciju za izgubljenu dobit tokom ovih godina - ističe Angelos.
Mnogo je ideja kako da se reši ovaj problem, poput kopanja velikog kanala ili izgradnja desetina malih brana.
Međutim, do sada još nije dogovoreno koje je najbolje rešenje.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf Biznis/Vanja Karličić/M.A.
