ПОРЕД КОНТРОВЕРЗНИХ МЕРА ШВЕДСКА ЈЕ ИПАК ОПСТАЛА: Европа може да научи много од ЊЕ - по стопи смртности међу најнижим
Шведска је забележила мање ковидом изазваних смртних случајева него већина Европе и још увек бележи ниже стопе заразе, показују бројке које сугеришу да се њено коцкање са затварањем
Шведска је забележила мање ковидом изазваних смртних случајева него већина Европе и још увек бележи ниже стопе заразе, показују бројке које сугеришу да се њено коцкање са затварањем (локдауном), тј. избегавањем истога, исплатило, пише "Дејли мејл".
Та скандинавска нација је прошле године пркосила саветима научника и одбила попут доброг дела остатка света да затвори друштво како би се спречило ширење корона вируса.
КАМЕРА ЗАБЕЛЕЖИЛА СТРАВИЧНУ НЕСРЕЋУ! Познати блогер завршио у КОМИ - хтео да сними видео на мотору, али је све пошло по злу (ВИДЕО)
РЕСТОРАН У ШВАЈЦАРСКОЈ ОДБИО ДА ПОСТУПА ПО МЕРАМА! Нису хтели гостима да траже пропуснице, а полиција урадила нешто невероватно (ФОТО)
УХАПШЕНА ДВА РАДНИКА СРБИЈАШУМА! Букова дрва секли и продавали без жига
Не само да се шведска економија опоравила брже од било које друге земље у ЕУ, већ најновији подаци показују да је та земља прошла боље од већине и кад су у питању животи изгубљени током пандемије.
Шведска је претрпела готово 1.500 потврђених смртних случајева од ковида на милион људи, показује платформа !Оур World ин Дата! са Универзитета у Оксфорду, што је ниже од европског просека од 1.800 смрти на милион.
Упоређујући, Велика Британија, која је "одрадила" три национална локдауна и неколико регионалних ванредних ситуација, забележила је 2.100 смртних случајева на милион, док Белгија и Италија имају стопе изнад 2.000.
Што се тиче вишка смртности током пандемије, Шведска је тек на 21. месту од 31 европске земље с пет посто више смртних случајева од марта прошле године него што би се очекивало. С друге стране, Британија, Италија и Шпанија су током пандемије претрпеле око 10 посто више смртних случајева од просека.
Статистичари кажу да је вишак смртоности најтачнији начин мерења последица пандемије јер објашњава разлике између земаља и укључује тзв. случајне смртне случајеве.
Шведска такође тренутно има нижу стопу заразе од већине земаља ЕУ, са само 100 позитивних на милион људи, док Аустрија бележи 800, Белгија и Ирска 700 те Велика Британија 500 новозаражених на милион, преноси "Јутарњи лист".
Иако је Шведска одлучила да не уводи локдаун на почетку епидемије, прошле зиме је увела нешто строжа ограничења како се број нових случајева заразе и смртних случајева повећавао, али су се она понајвише односила на рестрикције већих окупљања док, на пример, ни у једном тренутку није уведена обвеза ношења маски, већ је само одређени период на снази била препорука да се носе у јавном превозу и то током гужви у шпицу.
Док се чини да је Шведска током пандемије прошла боље од континенталне Европе, имала је знатно горе резултате упоређујући са својим најближим суседима.
Норвешка и Финска, на пример, претрпеле су око 200 смртних случајева од ковида на милион људи откако је вирус први пут детектован на континенту - Шведска је имала готово седам пута више.
У Данској је та стопа око 400. Све три нације имале су строжа ограничења од Шведске током пандемије, која су вероватно одиграла улогу.
Када се гледа вишак смртности, Норвешка и Данска су током ковида забележиле мање смртних случајева него иначе, а Финска је забележила тек нешто више од 1 посто више смртних случајева од просека.
- Без обзира да ли мислите да је шведска стратегија била успешна, прича се своди на то с којим је земљама упоређујете. Мислите ли да би требало да имају сличну стопу смртних случајева од ковида као њихови суседи Финска, Норвешка и Данска или као неке друге земље попут Немачке и Холандије? Да ли су прошли добро или лоше, зависи о томе с којом их страном упоредите. Иако у Шведској влада није контролисала поштовање изолације, постојао је облик добровољног затварања којег су се људи придржавали. Оно што смо научили од Шведске - и Уједињеног Краљевства - јесте да добровољно понашање људи може превести земљу преко врхунца заразе и без законом прописаних ограничења, иако саме мере не могу спречити велике епидемије - рекао је епидемиолог Raghib Али са Универзитета Кембриџ.
