КАКВА БИ ТО ЗЕМЉА БИЛА! Уједињена Кореја би се убрзо сврстала међу најјаче земље на свету

Лидер Пјонгјанга Ким Џонг-ун угостио је председника из Сеула Мун Џе-ина у историјској посети, а после сусрета двеју Кореја, медији су поново почели да пишу о уједињењу.

Јужна и Северна Кореја после 70 година непријатељства никада ближе нису биле успостављању мира на полуострву.

После самита у априлу и историјског руковања на граници двеју Кореја, председници Ким Џонг-ун и Мун Џае-ин одржали су тродневни самит у Пјонгјангу, где су постигли низ споразума, укључујући обећање Кима да ће трајно затворити главни нуклеарни комплекс Севера ако САД предузму одговарајуће мере, као и да ће прихватити међународне инспекторе који ће надзирати затварање кључне локације за ракетна тестирања.

Након самита двеју Кореја у априлу, медији су поново почели да пишу о уједињењу, када је постало јасно да земље иду ка историјском помирењу.

Аналитичари су проценили да би уједињење севера и југа могло да кошта око три билиона долара у најбољем случају, а процес би трајао неколико деценија.

Коначна цена у великој мери зависила би од тога шта је катализатор за поновно уједињење.

Јужна Кореја има 50 милиона становника, готово двоструко више него нешто већа Северна Кореја. Економска разлика између две земље је огромна, па тако БДП Северне Кореје не износи ни стоти део БДП 12. економије на свету.

Јужна Кореја има 93.000 километара асфалтираних путева, а Северна Кореја свега 724. Бруто друштвени производ Јужне Кореје износи око 33.000 евра по становнику, а у Северној Кореји око 1.600 евра. Дечаци у узрасту од пет година у Јужној Кореји високи су у просеку 113 центиметара, девет центиметара виши него њихови севернокорејски вршњаци. Јужнокорејци у просеку живе 83 године, 12 година дуже него северни суседи.

Северна Кореја има стратешку предност за привлачење страног капитала - свој положај. То што стоји између великих економија двеју земаља, Јужне Кореје и Кине, чини север пожељним местом за нове путеве и пруге које би олакшале трговину, па чак и приватне инвестиције у некретнине, када би се земља отворила за стране инвеститоре.

Још једна предност Северне Кореје су млади људи. Просечна старост људи на Северу је 34 године, наспрам 42 у Јужној Кореји. За економију југа прилив младих радника који желе да трансформишу свој живот био би велика предност. Ови потенцијални радници су бруталном политиком одсечени из модерног друштва, што значи да би им требало образовање и обука како би функционисали у напредној економији.

Северна Кореја има 10 нуклеарних бомби, ракете кратког и интерконтиненталног домета и од 2.500 до 5.000 тона залиха хемијског оружја.

Са друге стране, Јужна Кореја има војску од 625.000 активних војника, али и преко 13 милиона људи у резерви. Поред тога, југ има значајно мање војне опреме за разлику од севера.

Комбинација младе радне снаге и рудних богатстава на северу и капитала, стручности и инфраструктуре на југу погодовала би стварању моћне нације. Још је студија из 2009. године прогнозирала да би уједињена Кореја после 30-40 година престигла све чланице Г7, изузев Сједињених Држава.

Заједничка војска би, чак и у случају денуклеаризације севера, била најјача у свету: заједно би две земље са 1,8 милиона војника и четири пута више резервиста, око 6.000 тенкова, 32.000 артиљеријских јединица, 95 подморница и више од 1.100 борбених авиона.