Кина је НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ, али не и ЈЕДИНИ Ових 5 табуа Париз и Берлин морају да РАЗБИЈУ ДОК НЕ БУДЕ КАСНО
Иако је немачка елита дубоко узнемирена проспектом губитка америчког безбедносног покривача, њена влада и грађани су до сада углавном остали пасивни
Европа се након хладног рата суочава са стратешким изазовима без преседана. Јачање Кине постало је главна америчка спољнополитичка брига, којој ће амерички односи са европским савезницима бити све више подређени. На овом новом такмичењу у надмоћи, Пекинг ће се трудити да издвоји Европу од свог америчког партнера. Реваншистичка Русија ће искористити сваку прилику да подели НАТО и ЕУ. Допринос председника Доналда Трампа биће у томе да поткопа добру вољу и поверење између САД и њених савезника.
Оставка америчког секретара одбране Џејмса Матиса је болно јасно ставила до знања америчким савезницима да су они све више и више остављени на цедилу и да ће морати сами да се бране, наводи "Политико" у новој анализи.
Француска и Немачка, као два кључна играча у постбрегзитовској Европској унији, мора да нађе и инспирацију и "мишиће" којима ће гарантовати европску безбедност у будућности. На први поглед, предсказања не изгледају добро.
Међутим, иако је немачка елита дубоко узнемирена проспектом губитка америчког безбедносног покривача, њена влада и грађани су до сада углавном остали пасивни.
Ни на француској страни, није ништа боље. Председник Емануел Макрон је додатно потпалио односе са Вашингтоном изразивши амбицију да створи "праву европску војску" док нема ни политичке ни војне услове за такав циљ. Ипак, како се крају приближава ера Ангеле Меркел, можда се отварају нове могућности за Европу.
Постоји шест табуа које Берлин и Париз треба да сруше у циљу подстицања ефикасности и јачања повезаности континента.
1. Кинески фактор
Европљани морају да престану да игноришу кинески фактор као један од кључних у америчко-европским безбедносним односима. Америчко стратешко такмичење са Кином ће досвести до све већег скретања америчког фокуса на источну Азију. Као што је Матис сугерисао пре оставке, Америка не може да води два рата истовремено. Чак и ако је рат између САД и Кине мало вероватан, обе земље предузимају све одговарајуће мере опреза.
Ситуација на источном боку НАТО би могла да изазове нове руске покушаје да се преокрене "пресуда" са краја Хладног рата. Реално предвиђајући потребу Америке да се укључи у источну Азију, велике европске силе треба да се припреме за могућност да саме преузму одбрану континента. Такав нови приступ у подели оптерећења који има за циљ заштиту Запада могао би произаћи из савеза. Да не заборавимо, ни Кина ни Русија немају моћне савезнике. Преко НАТО и азијских земаља, Сједињене Државе још увек имају савезнике.
НОВИ ДЕТАЉИ НАПАДА НА ЦРКВУ У БЕЧУ: Мотив је освета због злостављања деце?!
2. Нуклеарно одвраћање
Други табу се тиче улоге француског нуклеарног одвраћања у одбрани својих савезника Европске уније, почевши од Немачке. Амерички капацитети се све више протежу између евроазијских и индо-пацифичких територија на начин на који то нису чинили током хладног рата. Док се САД фокусирају на Кину, источни бок Европе може бити лишен безусловног одвраћања које би требало да има у односу на Русију. Европи је потребно одвраћање, поред постојећих америчких нуклеарних капацитета НАТО.
Француска би, пре свих, могла да прошири свој нуклеарни кишобран на своје ненуклеарне европске партнере. Ова обавеза могла би укључивати ротацијско присуство француских борбених авиона способних за нуклеарну борбу на територији НАТО савезника у Европи, укључујући и Немачку. Биће потребне велике лидерске вештине како би се убедиле одговарајуће домаће јединице, док се истовремено избегава подстицање повлачења америчког нуклеарног оружја из Европе.
Експлодирао аутобус пун туриста! Има мртвих, хитне службе на терену!
3. Заједничке интервенције
Слично томе, Француска и Немачка заједно се морају сложити да ће се будуће војне операције на Блиском истоку и Африци одвијати у великом компромису: не треба да буде интервенција без значајних међусобних консултација, не треба да буде међусобно договорене интервенције без заједничког оптерећења у смислу преузимања ризика. Овај принцип може се прво тестирати у земљама Леванта, јер одлазак Америке из Сирије отвара опасан стратешки вакуум.
4. Финансијско тржиште
Вероватно најтежи табу који треба прекинути односи се на фискалне и монетарне темеље који подривају и удаљавају француски и немачки приступ структурисању европских финансијских тржишта и побољшању његове економске конкурентности.
НОВИ НЕУСТРАШИВИ НАПАД ''ЖУТИХ ПРСЛУКА'': Покушали да нападну Макронову палату?!
Ако обе стране прихвате ширу одговорност за континент са циљем да слабије европске државе учине отпорним против стратешки калибрисаног продора огромних кинеских фондова, Берлин би морао да ослободи стисак, тако да мање државе могу да избегну да се нађу на кинеском платном списку. То би подразумевало наменска средства ЕУ, од којих би већина долазила из Немачке, без обзира на то да ли ће то имати специфичан облик предлога француског лидера за буџет еврозоне.
5. Организовање политичке моћи
Једнако важан табу односи се на француско-немачке разлике у организовању политичке моћи у Европи. Док Немци преферирају потребу за једногласном одлуком свих 27 чланица како би доносили одлуке, Французи преферирају Европу са две брзине која повремено покреће Европу напред.
Шојбле-Ламијев предлог из 1994. године може бити погодан за њихово решавање: у овом плану оне земље ЕУ које су највише посвећене монетарној, одбрамбеној и политичкој интеграцији би формирале кључну групу која се креће испред других.
6. Будући наступ Европе на светској сцени
Последњи табу говори о културном наративу који би требало да укаже на будући наступ Европе на светској сцени. Већ изанђала идеја "мировног пројекта" има мало привлачности међу млађим Европљанима. Овај наратив мора да се претвори у много моћнији и самоуверенији, онај који најављује жестоку политичку вољу за одбрану темеља европске слободе, богатства и културе у свету који жели да их уништи.
Ако се ове препреке могу превазићи, трансатлантска одбрана ће и даље бити терет, али терет који треба поделити. Најважније је да ће се такве иницијативе исплатити без обзира да ли САД настављају да играју активну и конструктивну улогу у трансатлантском савезу.
