КО ИМА ВИШЕ НУКЛЕАРНИХ ГЛАВА? Ево због чега је сукоб Индије и Пакистана опасан ПО ЦЕО СВЕТ!
У дану када у вијетнамској престоници Ханој први човек САД Доналд Трамп и вођа Северне Кореје разговарају о денуклеаризацији Корејског полуострва, страх од нуклеарног сукоба пробудио је жесток окршај Индије и Пакистана у Кашмиру.
Обе земље имају нуклеарни арсенал, а питање које се намеће је чиме заправо располажу и колико су спремне то да употребе?
Сутра истичу највећи попусти од чак 60% за грчке хотеле!
Индија
Индијски нуклеарни програм отпочет је 1967. године. Први тест нуклеарног наоружања изведен је 18. маја 1974. године (ракета "Насмешени буда"), а последњи 13. маја 1998. године.
Индија никада није јавно потврдила величину свог нуклераног арсенала, па се бројност нуклерних глава за које се верује да их поседује заснива на проценама. Једна од њих, најчешће цитираних, јесте процена Федерације америчких научника (ФАС) која наводи да друга најмогољуднија земља на свету има између 130 и 140 нуклеарних бомби. Такође, Индија је успешно тестирала балистичку ракету Агни-В која може да добаци 5.000 километара.
Индија има политику да неће прва користити оружје (но-фирст-усе policy) и налази се у процесу развоја нуклеарне доктрине засноване на "кредибилном минималном застрашивању" (Цредибле минимум deterrence). Пре 20 година, 1999, индијска влада објавила је нацрт доктрине но-фирст-усе, у којем се тврди да поседује нуклеарно оружје искључиво због одвраћања и да ће водити политику одмазде.
- Индија неће бити прва која ће иницирати нуклеарни напад, али ће одговорити одмаздом ако застрашивање не успе - наводи се у том нацрту.
Према истом документу, одлуку о одобрењу употребе нуклеарног оружја доноси индијски премијер. О могућој употреби нуклеарног наоружања нагађало се две године након објављивања овог нацрта, у време ескалације тензија са Пакистаном управо због Кашмира, али је тада Индија потврдила да је остаје привржена политици да неће прва користити нуклеарни арсенал.
Пакистан
Са друге стране, Пакистан је развитак свог нуклеарног програма почео пет година после Индије, односно 1972, али судећи према проценама ФАС-а по броју нуклеарних глава већ је престигао комшије.
Пакистански нуклеарни програм започет је 1972. године, а први тест нуклераног оружја (ракета "Chagai-I") изведен је 28. маја 1988. године. Према извештају ФАС-а из новембра 2018. године, Пакистан има између 140 и 150 нуклеарних глава.
Међутим, Пакистан је, за разлику од Индије одбио политику да не неће први користити оружје (но-фирст-усе policy), што отвара могућност да покрене нуклеарни напад чак иако није нападнут. Пакистански званичници више пута током претходних година наглашавали су могућност да уколико буде потребно употребе "сво наоружење из арсенала који поседују".
Абдул Кадир Кан, пакистански научник који је помогао развоју нуклеарне бомбе у Пакистану, признао је 2004. да је његова мрежа продала нуклеарно знање на црном тржишту државама као што су Северна Кореја и Иран.
Ко су нуклеарне силе?
Иначе, Индија и Пакистан нису потписнице Споразуму о неширењу нуклеарног наоружања (енгл. Treaty он the Нон-Пролифератион оф Нуцлеар Weapons, познат и под скраћеницом НПТ), као ни Израел, док се Северна Кореја у међувремену повукла из споразума 2003. године. То је био и једини пут да се нека држава потписница повукла из НПТ-а.
Иницијално, споразум је потписан у време Хладног рата, 1968. године. Њиме су се државе потписнице обвезале неће производити и/или набављати нуклеарно оружје уколико га још немају, док су се државе које га имају у том тренутку обавезале да то оружје неће давати/продавати државама које га још немају.
НПТ као једине државе којима је међународно признато право да поседују нуклеарни арсенал препознаје Русију, САД, Велику Британију, Француску и Кину. Прве две данас су земље са највећим бројем нуклеарних глава - више од 90 одсто од укупног броја од око 15.000 данас је у рукама Русије и САД. Поједине процене показују да је око 10.000 од укупног броја нуклеарних бомби на свету спремно за употребу.
Од 1995. године, према подацима УН укупно 191 земља придружила се споразуму или га ратификовала у националним парламентима.
РУСИ ОТКРИЛИ ВЕЛИКУ ТАЈНУ: Ево шта су САД и Велика Британија урадиле Венецуели!
Иначе, нуклеарно наоружање је оружје велике разорне снаге, значајно јаче и од најјачег конвенционалног експлозива. Такво оружје је способно да уништи или озбиљно оштетити цео град, а такође би убило или ранило већину становништва, док би радијација била ту присутна деценијама.
