Ко је човек који је утицао на Путина да створи МОДЕРНО РУСКО ЦАРСТВО?

Након бројних терористичких напада чеченских екстремиста попут школске кризе у Беслану у јесен 2004. и Наранџасте револуције у Украјини крајем исте године, Русија се нашла у неугодној позицији. Руски председник Владимир Путин иако се углавном успешно носио са претњама у унутрашњој и спољној политици, морао је осмислити визију модерне Русије. У историји је нашао инспирацију.

Приликом свог годишњег обраћања Думи и Савету Федерације у априлу 2005. Путин је позвао на ново национално јединство против оних који би изазвали државу, унутар и изван Русије. Почео је да држава треба размотрити дубље значење вредности као што су слобода и демократија, правда и легалитет.

Затим је изрекао познату реченицу да је "слом СССР-а највећа геополитичка катастрофа 20. века" јер су десетине милиона руских држављана остали ван руске државе. Али је и изрекао да "они који траже обнову совјетског система немају мозга". Путин је мислио да обнови нешто старије, вредније и дубље: идеју руске нације, апсолутну моћ "трећег Рима", урезујући свој правац различит од наметања западних вредности.

"Прво разјасните себи, па дођите да причамо": Овако је Путин одбрусио новинару Би-Би-Сија (ВИДЕО)

Те старе руске идеје Путин је нашао у старим историјским књигама које је лично преферирао. Путин је идеју нове Русије нашао у мислима и идејама политичког и религиозног филозофа Ивана Александровича Иљина. Иљина су бољшевици више пута хапсили и на крају протерали из земље 1922. Иљинове идеје понудиле су интелектуалну основу за Путиново разумевање позиције Русије на међународној сцени и постаће све важније у последичним политичким дебатама.

Као припадник "беле" антикомунистичке Русије у егзилу, Иљин је прихватио визију православног руског идентитета ког су комунисти настојали да затру. У његовим списима Путин је нашао пуно материјала који су подржавали његове намере о облику државе какву је хтео да створи, чак и замисао "суверене демократије". Путин није оплакивао крах совјетског система већ је жалио за крахом историјске руске идеје. То је било први пут да је Путин цитирао Иљина, чији су радови почели отворено да циркулишу тек након Перестројке и Гласности.

НАЈМОЋНИЈЕ ОРУЖЈЕ данашњице добија наследника: Дуго 34 метра, широко три, може да сравни Француску

Немојмо дозволити да заборавимо ово. Русија је држава која је изабрала демократију путем воље властитог народа. Изабрала је овај пут властитом сагласношћу и она ће сама одлучити како ће најбоље осигурати да се начела слободе и демократије овде реализују, узевши у обзир историјске, геополитичке и друге јединствености и уважавајући све битне демократске норме. Као суверена нација, Русија може и хоће одлучити за себе временски оквир и услове за свој напредак уздуж овог пута казао је Путин.

Путина ће на изборима подржати минимум 80 одсто грађана

Путинова референца за филозофа мало познатог у иностранству, али и унутар Русије подударала се са повратком његових посмртних остатака у домовину, заједно са оним антикомунистичког царистичког генерала у грађанском рату, Антона Дењикина. Иљин је био покопан у Швајцарској , а Дењикин у САД-у, али је Путин подржао иницијативу за њихов повратак у отаџбину у Донски манастир у Москви.

Забележено је да је Путин лично платио Иљинов нови надгробни споменик , а потом је и виђен да на њега носи цвеће. Све је то водило према оживљавању интересовања за његове радове. Осим Путина у кругу Кремља Иљинови обожаватељи укључују и главног кремаљског идеолога Владислава Суркова и Дмитрија Медведева.

Западна хистерија НЕМА КРАЈА - Меј ОПТУЖУЈЕ: Русија ОДГОВОРНА за тровање Скрипаља

Иван Иљин је рођен у Москви 1883. у аристократској породици. Похађао је Царски московски универзитет, противио се руској револуцији 1905. и није активно учествовао у студентским побунама. Фаворизовао је радикалне политичке погледе попут анархизма, али се с временом приближио позицијама десног центра где му је политички ментор био хришћански филозоф и политички либерал Павел Новгорцев.

Године 1906. дипломирао је право, а од 1909. почео је да ради као политиколог. Путовао је у западну Европу и студирао филозофију Хегела. У почетку је подржавао Фебруарску револуцију 1917. да би био касније разочаран након завршетка Октобарске револуције. Није учествовао у Руском грађанском рату већ је радио као професор права на Московском универзитету до 1922. када је протеран у егзил.

Јефтина вотка и доњи веш, бацање отпада на балтичке земље: Путинови противкандидати и њихова обећања

Између 1923. и 1934. Иљин је радио у Немачкој, тачније у Берлину као професор на Руском научном институту. Постаје главни идеолог руског „Покрета белих“ у емиграцији и између 1927. и 1930. био је издавач и уредник емигрантског часописа "Russkiy Колокол" или "Руско звоно". Био је као и многи у дијаспори заинтересован за идеју Евроазијанизма. 1934. нацисти су отпустили Иљина и ставили га у кућни притвор. 1938. уз помоћ руског пијанисте Сергеја Рахманихова напустио је Немачку и отишао у Женеву. Преминуо је близу Цириха у децембру 1953.

Путин одбрусио новинару: "Прво себи разјасни неке ствари, па тек онда можемо да причамо"

Иљин је био конзервативних монархистичких уверења у духу словенства. Почевши са својом тезом 1918. о Хегеловој филозофији, објавио је многе радове о политичким, друштвеним и верским темама које се тичу историјске мисије Русије. Настојао је да одговори на питање шта је то Русе навело да покрену и реализују Октобарску револуцију. Одговор је нашао у слабом и оштећеном самопоштовању руског народа. Као резултат, настало је обострано неповерење и сумњичавост између државе и народа.

Власти су константно злоупотребљавале своје овласти рушећи притом јединство народа. Иљин је сматрао да држава треба бити устројена као предузеће у ком су грађани чланови с одређеним правима и обвезама. Сматрао је да Руси имају погрешан однос према приватном власништву и велепоседима јер су веровали да они нису стечени тешким радом него моћи и погрешним руковођењем званичника. Стога су Руси негативно гледали према приватном власништву. Ти чиниоци, према Иљину, водили су према револуцији и егалитаризму.

Портпарол Кремља се ОГРАДИО: Тровање шпијуна је питање које Велика Британија мора да РЕШИ

Алтернативни пут за Русију је био концепт "савести права" појединца темељен на моралности и религиозности. Иљин је као монархиста веровао да монархистичка савест права одговара вредностима као што су верска понизност и породица. Његов идеал је био монарх или цар који би служио за добро државе, не би припадао ниједној странци и ујединио би цео народ без обзира на његово уверење.

Глас РАЗУМА са Запада: Трампов бивши саветник ИСКРЕНО о Русији

Ипак Иљин је био критичан према монархији у Русији укључујући и последњег цара Николу ИИ. Занимљиво да је у многим својим радовима Иљин био чак пријатељски настројен према фашизму па чак и након 1945. иако се чврсто одупирао нацизму због његове ксенофобичности. Као противник совјетског комунизма и западне демократије, Иљин је предодредио посебан пут за Русију утемељен на промоцији Руске православне цркве и традиционалних вредности које су требале да донесу духовну обнову руског народа.

Берлускони и Шредер о ПУТИНУ: Нису променили МИШЉЕЊЕ упркос бројним КРИТИКАМА Запада (ВИДЕО)

Интригантно је да је због снажног утицаја Иљина на Путина и његов круг ЦИА чак пожурила да припреми анализу која проучава улогу Иљина у Путиновом размишљању и шта би то могло да значи за потезе руског вође у будућности. Иљин је посебно наглашавао православље, патриотизам, закон и приватно власништво као темељне основе за руску државу. Пишући из избеглиштва током Стаљинове владавине и Великог патриотског рата, он је славио јунаке грађанског рата с дубоким поштовањем и романтизмом чији су одјеци опет одзвањали у модерној Русију. Путин је могао пронаћи много тога привлачног у Иљиновим речима.

Путин ОТКРИО шта му то Ангела Меркел често шаље и доноси (ВИДЕО)

- Херој преузима терет своје нације, терет својих несрећа, своје борбе, својих истраживања, и након што преузме тај терет, он побеђује побеђује већ самим тим, означавајући цели пут према спасењу. И његова победа постаје прототип и светионик, постигнуће и позив, извор победе и почетак победе за све повезане с њим у једну целину патриотском љубављу. Зато он остаје свом народу живи извор весеља и радости, и његово име звучи као победа - рекао је Иљин.

Шта све открива нови ФИЛМ о Владимиру Путину: Искрено о породици, Криму, Ангели Меркел... (ВИДЕО)

Кад су на јесен 2011. у Русији почели да избијају антивладини протести надахнути Арапским пролећем и Путиновим најављеним повратком на место председника, Путин је почео отворено да користи патриотску реторику и да заговара традиционално-конзервативне вредности као стубове на којима почива савремена Русија. Зато је у фебруару 2012. добио подршку Руске православне цркве на челу с патријархом Кирилом који је у почетку показивао симпатије за протесте.

Промена односа Цркве према Путину била је упечатљива, али је она означила настанак средишњег наратива Путиновог повратка председниковању. Тај наратив је подразумевао не носталгију према совјетским временима већ према даљој царистичкој прошлости, између осталих, и Иљина.

Путин шокирао признањем: Зашто сам 2014. дао дозволу за обарање путничког авиона

Кад се суочио с протестима Путин је желео да се представи као неко ко није био само јамац остварења совјетских времена већ и вођа нације у дубљем смислу: заштитник друштвених и културних вредности традиционалне Русије. У серији од седам декларација током изборне кампање 2012. у водећим медијима, Путин је нагласио патриотску визију земље која се освртала на руски цивилизацијски модел, дијаметрално супротан декадентним вредностима Запада које су представљали демонстранти на улицама. Путин је изабрао стратегију која је остварила резултате, односно, мало по мало утишала протесте и задобила подршку широких народних маса обичних Руса. Иљинова улога ту је била кључна.

Путинов хиперсонични пројектил "Кинџал" успешно ЛАНСИРАН: Десет пута БРЖИ од звука (ФОТО/ВИДЕО)

И оснивање Евроазијске економске уније може се повезати са Иљином. Евроазијанизам у Русији је дубоко конзервативна филозофија подржана од политичких емиграната и интервенционистичком политиком СССР-а. Поново се појавила 1990-их повезавши религиозне и монархистичке идеје емиграната попут Иљина, али и геополитичких стратега попут сер Халфорда Мекиндера, Карла Хаусхофера и других, а у новије време и Александра Дугина. Све у свему, утицај Иљина на Путинову визију модерне Русије је огроман.