КО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПОНИЗИО И РАЗБЕСНЕО АМЕРИКАНЦЕ? Ово је све што треба да знате о оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу

Како је саопштено из суда, одлука је одложена до маја како би се од САД добиле нове информације о овом случају.

Суд је пресудио да Асанж може наставити своју жалбу на потпуној расправи, осим ако САД не пружи "задовољавајућа уверења" у вези са питањем да ли се може ослонити на Први амандман Устава САД-а и да ли може бити подложан смртној казни.

Ко је Џулијан Асанж?

Асанж је рођен у Таунсвилу, Аустралија, у јулу 1971. године. Родитељи су му били чланови позоришта и често су путовали.

У тинејџерским годинама, Асанж је стекао репутацију софистицираног програмера рачунара, а 1995. године ухапшен је и признао кривицу за хаковање. Кажњен је новчано, али је избегао затвор под условом да не понови преступ.

У касним двадесетим годинама отишао је на Универзитет у Мелбурну да студира математику и физику.

Шта је Викиликс?

Асанж је покренуо Викиликс 2006. године, стварајући веб-базирану "мртву пошту" за оне који би хтели да открију разне тајне информације.

Сајт је постао познат у априлу 2010. године када је објавио видео који је био класификован као тајни, а који приказује напад америчког хеликоптера из 2007. године у Багдаду, ирачкој престоници, у којем је погинуло дванаест људи, укључујући двоје радника Ројтерса.

Објавио је више од 90.000 класификованих војних докумената о рату у Авганистану, и око 400.000 тајних америчких докумената о рату у Ираку. Ова цурења тајних информација представљала су највеће сигурносне пропусте те врсте у историји америчке војске.

Наставило се објављивањем 250.000 тајних дипломатских депеша из америчких амбасада широм света, при чему су део информација objavilew новине попут The New York Тимеса и британског Гуардиана.

Цурења информација су изазвала бес и понижење америчких политичара и војних званичника, који су рекли да неовлашћено ширење информација доводи животе у опасност.

Бивша аналитичарка обавештајне службе Армије САД, Челси Менинг, служила је седам година у војном затвору због одавања стотина хиљада порука и депеша Викиликсу, пре него што је пуштена по налогу председника Барака Обаме.

Хапшење и почетак правне битке

Дана 18. новембра 2010. године, шведски суд одредио је притвор Џулијану Асанжу као резултат истраге о оптужбама за сексуалне злочине које су поднеле две жене из Шведске, иначе волонтерке Викиликса.

Већ 7. децембра 2010. године Асанж је ухапшен од стране британске полиције на основу Европског налога за хапшење (ЕНХ) који је издала Шведска.

Асанж је негирао оптужбе и од самог почетка је тврдио да верује да је шведски случај само изговор за изручење у Сједињене Америчке Државе ради суочавања с оптужбама због објава Викиликса.

Његово изручење Шведској ради испитивања наређено је у фебруару 2011. године, а његове касније жалбе су пропале.

У јуну 2012. године, непосредно након што је Врховни суд Уједињеног Краљевства одбио његову последњу жалбу, ушао је у Еквадорску амбасаду у Лондону тражећи азил.

Седам година у еквадорској амбасади

Еквадор је одобрио азил Асанжу 16. августа 2012. године, а британска полиција је спровела двадесетчетворочасовно стражарење испред амбасаде како би спречила његов бег, саопштивши да ће бити ухапшен ако изађе.

Застој је довео до тога да је Асанж живео у скученим просторијама у амбасади.

Шведски тужиоци су повукли истрагу 2017. године, али је британска полиција саопштила да ће га ухапсити ако напусти амбасаду због његовог ранијег непоштовања услова кауције.

Током боравка у амбасади, Асанж је добио двоје деце са својом партнерком Стелом Морис.

Дана 11. априла 2019. године, Асанж је вриштао док је изношен из амбасаде и хапшен након што је Еквадор повукао његов политички азил.

Наредног месеца осуђен је на 50 недеља затвора због кршења услова кауције.

У јуну 2019. године, америчко Министарство правде формално је затражило од Британије да га изручи Сједињеним Америчким Државама ради суочавања с 18 оптужби за заверу да хакује рачунаре америчке владе и кршење закона о шпијунажи.

Иако је Асанж завршио своју затворску казну у септембру 2019. године, остао је у затвору максималне безбедности Белмарш док су трајале процедуре изручења.

Дана 4. јануара 2021. године, британски судија је пресудио да Асанж не треба бити изручен Сједињеним Америчким Државама, наводећи да би његови ментални проблеми значили да би био у ризику од самоубиства.

Међутим, власти САД-а су у децембру 2021. године пред Високим судом у Лондону добиле жалбу против те одлуке, након што су дале уверавања о условима Асанжовог затварања ако буде осуђен, укључујући и обећање да би могао бити пребачен у Аустралију да издржава било коју казну.

Дана 23. марта 2022. године, Асанж се оженио својом дугогодишњом партнерком Стелом у затвору Белмарш.

Финална правна битка

У јуну 2022. године, тадашња британска министарка унутрашњих послова Прити Пател одобрила је изручење, а прошле године судија Високог суда у Лондону одбио је његов захтев за жалбу.

На дводневној расправи у фебруару, Асанжев правни тим тражио је дозволу за покретање последње жалбе како би се одлука о изручењу преокренула пред енглеским судовима.

Његови адвокати су рекли да је случај политички мотивисан и напад на слободу говора и новинарства, те да би Асанж потенцијално могао бити суочен са смртном казном ако буде осуђен.

Данас су судије одлучиле да одлуку о изручењо одложе до маја, затраживши од САД додатне информације.

Ако Асанова жалба успе, његов случај ће отићи на последњу инстанцу у Великој Британији, Апелациони суд.

Ако изгуби, једина преостала препрека за његово изручење лежи код Европског суда за људска права, који је већ одбацио његова два захтева 2015. и 2022. године.

Уколико буде изручен, његове присталице кажу да би могао бити смештен у затвор високе безбедности у САД-у и да би могао да се суочи са казном од 175 година затвора.

Амерички тужиоци су рекли да казна не би требало да буде дужа од 63 месеца.

Извор: Србија Данас/Телеграф