КОНАЧНО ОТКРИВЕНО: Овако изгледају последњи тренуци живота пре смрти
У тренуцима након клиничке смрти, мозак још неко време остаје жив
Са пацијентима који живописно описују искуство заслепљујуће беле светлости, фасцинантно је и зачуђујуће шта то човек заправо доживљава неколико тренутака пред смрт. Хемијски стручњаци су коначно пронашли одговор шта се тачно дешава у том једном минуту који претходи одласку на онај свет.
Девојчица пала у кому од уједа животиње која постоји у Србији (ФОТО)
ЈЕЗИВО: Заглавио му се прст у вратима воза у покрету (ВИДЕО)
Иако се чини невероватно, научници Америчког друштва за хемију, кажу да је искуство блиске смрти слично гледању хорор филма у коме убица јури жртву са секиром. Осећај као да сте тамо јер се идентификујете са жртвом, изазива осећање страха па осећај пре смрти и осећај који има жртва напада скоро су исти.
Као када доживите налет адреналина изазваног страхом док гледате убицу како се надвија над жртвом, тако и осећај блиске смрти активира исти осећај.
Емоције и осећај страха терају људе да ураде једну од две ствари - да реагују на ситуацију или да беже. Која год да је реакција, активирају се физиолошки и хемијски процеси у организму да би заштитили тело. Последична сензорна информација која јури кроз тело усмерава се преко централног нервног система у таламус, који ради као комуникациона централа, а одатле се сигнали шаљу у различите делове мозга.
Информација о надолазећем одласку надраживаће ваш нервни систем све док се не активира жеља за бекством. Овај осећај трауме закопан је дубоко у људској психи још од времена пећинског човека, вршећи утицај на тело које одговара бекством или нападом. Током оваквог искуства тело одговара појачаним лучењем адреналина, који заједно са глукозом јури кроз тело. Жеља за вриском у оваквим ситуацијама произилази из немогућности да делујемо на начин који желимо. Вриштање је природни инстинкт који указује на беспомоћност или пак одговор на опасност и покушај бекства.
У случају када вриштање и покушај бекства не дају жељени резултат, то значи да више нема наде и излаза. Тада, када више нема бекства и тога постанете свесни, следећа и последња емоција коју осетимо је бол. Тада рецептори за бол путем посебних неурона шаљу сигнал мозгу, како би покушали да онемогуће догађај који би довео до поновног бола. Пацијенти са блиским искуством смрти кажу да су видели јарко бело светло. Можда је управо порив да се одупрете белом светлу или да кренете ка њему оно што утиче на то да ли ће особа заиста умрети или ће само бити на корак од смрти.
У тренуцима након клиничке смрти, мозак још неко време остаје жив. У току тог времена, мозак чини последњи велики напор и ти моменти су налик свесном стању. То је тај моћни удар који велики број људи врати у живот и то је оно што се назива искуство блиске смрти, повезано са белом заслепљујућом светлошћу. Ако се ова фаза заобиђе, а да тело не реагује физички, следећа фаза је биолошка смрт и, наравно, крај.