КОРОНА НЕ НАПАДА САМО ДИСАЈНЕ ОРГАНЕ: Начин на који ОШТЕЋУЈЕ МОЗАК до сада никад није виђен!
Британски неуролози су сад објавили шокантне податке у часопису „Браин“ према којима вирус САРС-ЦоВ-2 може изазвати тешка оштећења мозга и код пацијената с лаким симптомима.
Коронавирус САРС-ЦоВ-2 може изазвати тешка оштећења мозга и средишњег живчаног сустава, тврде британски неуролози. Последице могу бити психозе, парализе и мождани удари, а опасност се често може прекасно препознати.
Меридианов хуманитарни турнир: Част је и обавеза помоћи малој Софији
"КАПАЦИТЕТИ СУ НАПРЕГНУТИ ДО КРАЈЊИХ ГРАНИЦА" Стевановић: Тежак викенд иза нас, систем преоптерећен
НАЈНОВИЈА ИНФОРМАЦИЈА: Грчка граница остаје комплетно затворена за Србе до 1. августа!
У међувремену има много показатеља да нови коронавирус САРС-ЦоВ-2 не напада само плућа и дисајне путеве, него и друге органе. Он може тешко оштетити и срце, крвне жиле, живце, бубреге и кожу.
Британски неуролози су сад објавили шокантне податке у часопису „Браин“ према којима вирус САРС-ЦоВ-2 може изазвати тешка оштећења мозга и код пацијената с лаким симптомима или пацијената који су већ оздравили. Та оштећења се често препознају јако касно или никад, пише Дојче веле.
Код више од 40 пацијената оболелих од Covida-19 неуролози с института University College Лондон (УЦЛ) дијагностовали су акутни демијелизирајући енцефаломијелитис (АДЕМ), а то су оштећења овојнице нервних влакана. Код те упале долази до дегенеративног разарања централног нервног система, које погађа мијелинске овојнице живаца у мозгу и кичменој мождини.
Различите касне последице
Код 12 истраживаних пацијената утврђена је упала централног нервног система, код 10 привремена енцефалопатија (оболење мозга) с делиријем или психозом, осам пацијената је имало мождане ударе, а још осам проблеме периферног нервног система, најчешће с дијагнозом Guillain-Barréovog синдрома. То је имуна реакција која напада живце, изазива парализе, а у пет посто случајева завршава смрћу пацијента. Једна 59-годишња жена обухваћена истраживањем је од тога преминула.
„Начин на који Covid-19 напада мозак нисмо никад раније видели код других вируса“, каже др. Мајкл Занди, водећи аутор студије и саветник у болници University College Лондон Хоспитал. Необична су посебно тешка оштећења мозга чак и код пацијената с благим симптомима.
Оштећења се често не препознају
Сада објављени случајеви потврђују да Covid-19 код неких пацијената изазива дугорочне здравствене проблеме. Бројни пацијенти и након оздрављења имају потешкоћа с дисањем и осећају се уморно. Други пате од осећаја утрнулости делова тела, слабости и слабљења памћења.
„Биолошки гледано АДЕМ има одређене сличности с мултиплом склерозом, али она се одвија теже и догађа се у правилу само једампут. Код неких пацијената ће остати дугорочна инвалидност, други ће се добро опоравити“, тврди Занди.
Читав спектар оболења мозга и касних последица заразе вирусом САРС-ЦоВ-2 вероватно још није утврђен, каже Занди, јер су бројни пацијенти у болницама превише болесни да би их се могло снимати магнетном резонанцом или другим дијагностичким методама.
„Желимо да медицинаре на целом свету упозоримо на ове компликације коронавируса“, каже Занди. Лекари и друго медицинско особље требали би код пацијената с когнитивним симптомима, потешкоћама памћења, умором, глувоћом или слабошћу у сваком случају консултовати неуролога.
Шокантни случајеви
Објављене су упечатљиве приче о појединачним судбинама, на пример о једној 47-годишњој жени која је након недељу дана кашљања и повишене температуре одједном осетила главобољу и утрнулост у десној руци. У болници јој се јако спавало и није више реаговала. У хитној операцији јој је уклоњен део лобање да би се смањило притисак на отекао мозак.
Једна 55-годишња пацијенткиња која раније није имала никаквих психичких оболења дан након отпуштања из болнице се почела чудно понашати. Стално је облачила зимски капут и скидала га и почела халуцинирати, у својој кући је видела мајмуне и лавове. Кад је поново пребачена у болницу добила је антипсихотичке лекове.
И код шпанског грипа је било оштећења мозга
Британски неуролози се боје да би Covid-19 код неких пацијената могао оставити суптилна оштећења мозга, која ће се показати тек касније, након више година. Сличних касних последица је према студији било и након катастрофалног шпанског грипа 1918. године, код које је вероватно око милион људи имало оштећења мозга.
„Надамо се, наравно, да се тако нешто неће догодити, али код тако велике пандемије, која погађа велик дио људи, морамо бити опрезни“, наглашава Мајкл Занди с института УЦЛ Queen Square Институте оф Neurology, преноси Дојче веле.