МИСТЕРИЈА КОЈА ТРАЈЕ ОД ПОЧЕТКА ПАНДЕМИЈЕ: Зашто се највише умире од короне на Балкану и у централној Европи?
Од Чешке, преко Словеније, Босне и Црне Горе, до Бугарске... ту је највећа смртност од короне по глави становника
Прошле године су још солидно пролазили, али ове године статистике кажу да је осам држава централне Европе и Балкана на првих девет места листе светских земаља када је реч о броју смрти које се повезују са короном гледано на милион становника.
УЖАС КАКАВ СЕ НЕ ПАМТИ - ЉУДИ ЈОШ УВЕК У ШОКУ: Полиција и даље не може идентификовати све жртве несреће у Израелу (ВИДЕО)
МИСТЕРИОЗНА БОЛЕСТ НАПАДА АМЕРИЧКЕ ШПИЈУНЕ: Бела кућа и ЦИА истражују о којој је сили реч! (ВИДЕО)
"НАИЛАЗИЛИ СМО НА ПРЕГАЖЕНУ ДЕЦУ" Настављају се страшна сведочења стампеда у Израелу (ФОТО/ВИДЕО)
Према оксфордској датотеци Оур World ин Дата, ту црну листу предводи Мађарска (2.812 смрти на милион људи), следе Чешка (2.721), БиХ (2.579), Црна Гора (2.364), Бугарска (2.342), Северна Македонија (2.290), Словачка (2.126), Белгија (2.082) и Словенија (2.037).
Највећа слабост оваквих листа јесте то што су бројке из различитих земаља тешко су упоредиве. Има земаља где се епидемија игнорише или се премало тестира, а различите су и методологије како се корона уписује у узрок смрти. Тако испада да у земљама попут Нигера, Венецуеле или Авганистана готово нико не умире од вируса, пише DW.
Ако се ипак држимо доступних листа, ствар није у томе да је болест посебно смртоносна у централној Европи и на Балкану, већ да тамо има превише заражених. До сада је преминуло око 1,8 одсто регистрованих заражених у Чешкој, док је тај удео у западнијим земљама осетно виши, рецимо у Великој Британији (2,9%) или Немачкој (2,5%).
Али, званично је чак 15 одсто Чеха имало или има корону. Стварне бројке су, као и у свакој земљи, вероватно вишеструко веће.
Са друге стране, многољудне земље попут Индије и Бразила, где прети хуманитарна катастрофа, према званичним подацима до сада нису у тој мери погођене вирусом. У Индији је тек 1,2 одсто људи званично регистровано како позитивно од почетка пандемије, у Бразилу 6,7 одсто.
Ипак, у централној Европи и на Балкану се, за разлику од Бразила и Индије, овај талас короне коначно полако примирује. Али, зашто се десило да се зарази и умре толико више људи него у западној Европи?
Кад рад од куће није опција
Део одговора можда лежи у разликама у привреди запада и истока Европе. Током деценија су производне траке са Запада извезене на исток. Рецимо, 37,3 одсто запослених у Чешкој ради у индустрији. Тај проценат у Мађарској и Пољској износи 32, док је, према Светској банци, тај удео знатно нижи на западу Европе (20 одсто у Француској и 18 одсто у Великој Британији).
Чешка и Словачка су, упркос малобројном становништву, трећа и четврта земља ЕУ по броју направљених аутомобила. Тамо су, између осталих, фабрике немачких аутомобилских гиганата.
То напросто значи да у таквим земљама више људи мора да иде на посао јер се фабрички рад не може пребацити у хоум офис, каже Маријан Хајдук, директор Института за молекуларну медицину на чешком Палацкијевом универзитету.
Слично каже и Рихард Колар, математичар који прави епидемиолошке моделе и саветује словачку Владу. Каже, лепо се види и разлика по регионима. Тако је Братислава мање погођена од мањих словачких места јер 60 одсто становника главног града може да ради од куће.
У првом таласу короне на пролеће прошле године су испрва и фабрике смањиле или зауставиле производњу. Данас то није случај. Словачка, као највећи светски произвођач аутомобила по глави становника, привлачи и много гастарбајтера од којих понеки свакодневно путују у фабрике. То повећава ризик од ширења вируса.
Хајдук нам каже да су у овом погледу Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка веома сличне. Уз то, у Чешкој су људи који не могу на посао јер су у карантину добијали само 60 одсто своје зараде.
- То је демотивисало људе да оду у карантин ако треба или да пријаве са ким су били у контакту. Политичари су то тек недавно променили тако да се и у карантину добија готово пуна плата, и то је одмах наишло на прихватање у становништву - каже Хајдук.
Слично, Словачка је касно почела са исплатама радницима који губе зараде током пандемије.
- У сиромашнијим регионима на истоку и северу, кад би неко добио позитиван налаз на корона-тесту, тешко је себи могао да приушти останак код куће. А људи који раде на црно ионако ништа не би добили. Мислимо да су баш зато најсиромашнији региони највише погођени короном - каже Колар.
Високо неповерење у власт
Можда постоји још један разлог што су бивше комунистиучке земље више погођене. Неки истраживачи наиме виде директну везу између поверења у власти и штете коју наноси пандемија.
Према једној студији Еурофонда, грађани Словачке, Пољске, Мађарске, Бугарске и Чешке имају далеко мање поверења у власти од просека у ЕУ. Према Транспаренси интернешналу, у свима корупција представља велики проблем.
Томе политичари покушавају да доскоче на погрешан начин, кажу саговорници DW. Рецимо, тако што доносе популарне и једноставне мере, уместо ефикасних. Хајдук истиче да је Чешка у годину дана променила четири министра здравља. Нису помогли ни избори за горњи дом парламента пред које су власти оклевале да уведу мере и тиме угрозе своју популарност.
