ИСПРАВКА: Амерички научници истражују да ли имунитет на корону траје много дуже него што се мислило
Истраживање које су спровели научници са Универзитета Рочестер у америчкој држави Њујорк
Имунитет људи који су прележали вирус корона могао би да траје дуже него што се мисли, могуће и цели живот, док људски организам од заразе, можда чува и обична сезонска прехлада, резултати су једног од истраживања које проводе амерички научници, чија нова истраживања би требала потврдити или демантовати ове наводе.
БРОЈКЕ У РУСИЈИ КАО У МАЈУ: У Москви 4.082 нових случајева корона вируса
Истраживање које су спровели научници са Универзитета у Рочестеру у америчкој држави Њујорк пружа доказ да инфекција вирусом корона доводи до подстицаја такозваних меморијских Б-ћелија, дуготрајних ћелија имуног система које откривају патогене, стварају антитела и памте их за убудуће.
Следећи пут кад неки патоген уђе у људско тело, Б-ћелије ступају у акцију како би га уништиле чак и пре него што дође до инфекције.
Истраживање открива да меморијске Б-ћелије могу да преживе у људском телу деценијама и да би могле дуго да штите оне који су прележали вирус корона, можда чак и доживотно.
Ово истраживање је прво које доказује “укрштену” реакцију Б-ћелија. Та реакција значи да Б-ћелије које су се једном бориле против неког вируса из породице корона могу да делују и против других, као што је САРС-КоВ-2, те би људи са таквим Б-ћелијама имали одређену врсту имунитета.
-Када смо проучавали узорке крви људи који су се опорављали од Ковида, изгледало је да су многи од њих имали Б-ћелије које су могле да препознају САРС-КоВ-2 и да брзо произведу антитела да га нападну- истиче један од аутора истраживања професор Марк Сангстер.
У студији су проучавани узорци крви 26 заражених вирусом корона, који су имали благе или средње симптоме, и 21 здраве особе, чији су узорци узети прије шест до 10 година. Из тих узорака, научници су мерили ниво Б-ћелија и антитела која су нападала одређене делове протеинских бодљи вируса САРС-КоВ-2, који постоје на свим вирусима корона и служе за везивање за рецепторе у људском телу.
Оно што није истраживано овом студијом јесте колики степен заштите даје “укрштена” реакција Б-ћелија и какав је исход био код пацијената.
Аутори студије наводе да им је то следећи задатак – да проуче да ли “укрштена” реакција Б-ћелија доводи до блажих облика ковида и да ли може бити од користи приликом развоја могуће вакцине, преноси “Спутњик”.
