ЛЕГЕНДА О КИЋЕЊУ ЈЕЛКЕ: Ово су божићни народни обичаји широм света!

 Био је толико очаран призором да је отишао кући и покушавајући својој жени и деци да дочара шта је видио, на дрво јелке је ставио беле траке и свећу, да би им показао како је изгледала та јелка окована снегом и ледом, док је свећа дочаравала светлост звезда. Од тада обележавају је сви градови света.

ИТАЛИЈА

Божићно време траје три седмице а почиње 8 дана пре Божића познато као деветница (Новена). Седам дана пре Божића деца иду од куће до куће, обучени као пастири те певајући божићне песме за што добивају новац.

Након заласка сунца пуцањ из топа на Цастел С. Ангело у Риму означава почетак празника. У 21 сат у црквама започиње света миса.

Након мисе приступа се празничном оброку у кругу породице. У Италији поклоне дели Ла Бефана (вештица која долази кроз камин) и доноси доброј деци поклоне и слаткише, а злочестој комадић угља . 

 На Бадњак се организује такозвана породична лутрија, при којој сви присутни из велике вреће извлаче број свог поклона.

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

"Санта Цлаус" (Деда Мраз) 25. децембра доноси поклоне кроз димњак. Најпознатија божићна посластица у Енглеској је "божићни пудинг" (тортице од теста пуњене сувим воћем). У њега се ставља новчић и ко га нађе имаће среће .

ФРАНЦУСКА

Врхунац божићнога славља је Ле Reveillon, односно божићна вечера. У Француској гозба почиње после поноћи, а често се протеже све до зоре. Гуска и ћурка су уобичајене као и Ла Buche de Ноëл - чоколадни бисквит.

НЕМАЧКА

Прве недеље од јелових се гранчица прави венац са 4 свећице, које ће се редом палити сваке недеље до Божића. Божићно дрвце, Tannenbaum, поставља се и кити тачно 23. децембра, ни дана раније. 

ИРСКА

У бадњој ноћи Ирци у једном прозору остављају упаљену свећу, како би Јосип и Марија лакше нашли пут до шталице. Свећа такође казује сиромасима да ће бити лепо примљени. Светог Николу прати Рудолф, особа с носом тако црвеним, да њиме ноћу осветљава пут свецу.

ЈАПАН

Божић се све више слави и у Јапану иако су превладавајуће религије будизам и шинтоизам. Само 1% Јапанаца верује у Христа али већина Јапанаца украшава своје домове.

После поноћи хришћани се састају и заједно једу ружичасту рижу са црвеним бобом, јајима куваним тврдо и ротквицама. Деца добивају безброј поклона, ките се бор и фасада куће. Песма и весеље трају до јутра.

ДАНСКА

У поноћ, на Бадњак, дански се хришћани окупљају на празниковање. Сви очекују дезерт, специјални пудинг од риже у којем је скривен један једини бадем. Ко га нађе у својој зделици биће срећан целе године. За доноситеља дарова "Јулемандена", и за његове помагаче деца пред вратима остављају тањириће с млеком и пудингом, а пресрећна су кад их на божићно јутро више не пронађу.

ИРАН

Божић је у Ирану познат је као Мала гозба. Првих 25 дана децембра траје велики пост када се не једу месо, јаја, млеко и сир. То је време мира, медитације. Пост се завршава на Бадњак. На сам Божић, пре зоре Иранци одлазе на мису како би се причестили и тиме прекинули пост. Након мисе посећују се родбина и пријатељи а на трпези је бројним јелима обавезан пилећи гулаш. 

АУСТРАЛИЈА

Иако су многи божићни обичаји у Аустралији слични онима у Енглеској, али без снега јер је у то време у Аустралији лето. У Аустралији се божићно време ишчекује у кратким панталонама и купаћим костимима. Снег се може видети једино у трговинама и то само онај вештачки. Дочек Тихе ноћи се организује на Бондију, једној од најлепших аустралијских плажа.

РУСИЈА

У Русији, 25. децембра је дан када престаје раздобље строгог поста, а 31. децембар је најважнији дан за децу. У Русији дарове тога дана доноси Сњегурошка, односно Снежна жена, а Деда Божићњака зову - Татица Мраз.

Не прате га ирваси, већ једна девојчица (пахуљица) и дечак (Нова година). Ипак, прави се Божић по јулијанском календару слави 7. јануара, а најављује га јутарња звезда. Тај благдан Руси славе у кругу обитељи, у миру и тишини. За време СССР-а није било допуштено славити Божић.

ХОЛАНДИЈА

Шестог децембра долази Синтер Клаас, то јест свети Никола, заштитник деце. Долази из далека, из Шпаније, јаше изнад кровова, а деца остављају крај огњишта своје чизме или ципеле, напуњене сеном и шаргарепама.