ДАХАУ КАО СТРАВИЧНО МЕСТО НАЦИСТИЧКОГ ГЕНОЦИДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ! Десетине хиљада мртвих, међу њима и много Срба! Патријарх Гаврило и Владика Николај међу заробљенима

Њихово невиђено лицемерје овај пут се огледа у резолуцији о Сребреници којом ти центри моћи покушавају да нашем народу залепе најтежу етикету геноцидног народа. 

Да би апсурд историје био већи, резолуцију је иницирала ни мање ни више него Немачка, земља која је одговорна за највећи геноцид у људској прошлости. Наравно, ради се о злочинима над Јеврејима, словенским народима и Ромима у току Другог светског рата када је у Берлину столовала нацистичка кликла која је уживала готово једнодушну подршку целокупног немачког народа.

У овом серијалу текстова обрадићемо и нашим читаоцима представити неке од највећих немачких злочина у том периоду и тиме до краја разобличити све аномалије овог међународног линча над слободним и слободарским српским народом. Још једном ћемо подсетити на милионе мртвих, страдалих у вихору рата изазваног немачким експанзионизмом и сулудим расним теоријама које су инспирисале њихов државни врх.

Један од најпознатијих злочина немачке државе у том периоду јесте онај извршен над затвореницима злогласног логора Дахау. 

Овај логор био је претеча свих других и основан је и пре почетка Другог светског рата. На дан 22. марта 1933, непуна два месеца након што је Хитлер преузео власт (30.01.1933), у логор су већ стигли први заробљеници, међу којима су доминантно били комунисти и остали противници новоуспостављеног режима. 

Дахау је заправо био нека врста модела за друге логоре. Тамо су, каже историчар Волфганг Бенц, „измишљени логорски прописи за све касније концентрационе логоре“. Већ у Дахауу, као и у концентрационим логорима који су отворени касније, затвореници су на вратима наилазили на слоган „Рад ослобађа“ (Арбеит macht фреи).

-Био је то израз који је служио за изругивање затвореницима, њихово угњетавање и дехуманизацију - каже Бенц. Као и касније у другим великим логорима, и Дахау је имао 140 спољних логора. На многим местима у околини, обични људи су у неком тренутку могли да сретну логораше док су радили на изградњи путева или уклањали рушевине. 

Хајнрих Химлер, шеф полиције у Минхену, је званично описао логор као „први концентрациони логор за политичке затворенике“

Број жртава

За дванаест година, док 29. априла 1945. америчка војска није ослободила логор, ту је било заробљено више од 200.000 људи из читаве Европе. Прецизније речено: збијено на веома малом простору. До краја рата умрло је више од 32.000 људи – а новија истраживања процењују да је било више од 41.000 смртних случајева. Отприлике четвртина свих затвореника били су људи јеврејске вере. Најмање 11.250 њих није преживело логор.

Иако је логор првенствено основан за политичке противнике режима, касније је искориштен и у сврху провођења Холокауста, што сведоче горе наведене чињенице. 

Услови живота у логору

Сведочење једног британског официра Вина Едвардса показује какви су заправо услови владали у Дахауу. Од сталног премлаћивања до изгладњивања и ширења заразних болести пун је круг пакла који су прошли заробљеници. 

-Следовања су била лоша, један дан једна векна хлеба за осам људи, други дан једна векна хлеба за 12 људи, четврт литра супе од кромпирове воде или четири прљава кромпира - испричао је он на суђењу.

Едвардс наводи и да је чуо за случајеве намерног убризгавања грознице због које је долазило до масовног помора у Дахауу. 

И сам је прошао стравично мучење од стране нацистичких зликоваца које је описивао овако: 

-Онда сам био везан лисицама за леву руку и окачен о куку на плафону, што је трајало двадесетак минута и бол је био неиздржив. Исте вечери су ми руке везане иза леђа и закачена за куку на зиду. У оба случаја су ми стопала била двадесетак центиметара од земље. Након што би ме спустили, морао сам да радим вежбе.

Треба поменути да су у Дахауу били смештени и бројни заробљеници из тадашње Југославије, пре свега српског порекла. Између осталих у у Дахауу су боравили Владика Николај Велимировић и српски Патријарх Гаврило. 

Меморијални комплекс

Спомен-подручје Дахау, изграђено 1965, сваке године посети око милион људи из читавог света. Из времена када је ту био логор сачувано је само неколико зграда. Постоје идеје да се меморијални комплекс прошири како би могао примити што више људи из целог света и упознати их са стравичном историјом овог места. 

Једном приликом је из спомен-подручја украден натпис "Рад ослобађа" који се након пар година опет појавио и враћан је на своје место. Околности овог случаја никада нису до краја испитане. 

Извор: Србија Данас

БОНУС ВИДЕО: