(МАПА) ЗАШТО ЈЕ УЛАЗАК ФИНСКЕ У НАТО ПУТИНУ ТРН У ОКУ? Сви одговори леже на једном ПОЛУОСТРВУ
НАТО уопште не би требало да користи своје веће снаге.
Гнев Русије због најаве Финске о чланству у НАТО-у има сасвим опипљиве стратешке разлоге. Наравно, они не оправдавају поступке Владимира Путина, који је ратом у Украјини радикализовао односе са неутралним државама у свом суседству, већ откривају бруталну политику руског председника као још погубнију по дугорочне интересе Руске Федерације.
СЕВЕРНА ИРСКА И РЕПУБЛИКА ИРСКА СЕ УЈЕДИЊУЈУ? Британију чекају тектонске промене, а све је последица ОВОГА
ДРУГА ЖЕНА НА ЧЕЛУ ФРАНЦУСКЕ ВЛАДЕ У ИСТОРИЈИ: Ко је Елизабет Борн, коју је Макрон именовао за премијера?
"РУСИЈА МОЖЕ ДА ВРАТИ БРИТАНИЈУ У КАМЕНО ДОБА" Стручњак открива како би текао рат: Москви не требају НУКЛЕАРКЕ
Фински консултант, стручњак за комуникације и маркетиншки стручњак Томи Ахонен изнео је на свом Твитер профилу прилично аргументовану анализу зашто се Москва толико плаши Финске у НАТО.
Одговор лежи на полуострву Кола на крајњем северозападу Русије, које се готово у потпуности налази унутар Арктичког круга, пише "Слободна Далмација".
Западни део полуострва Кола једна је од најгушћих ризница нуклеарног оружја на планети: руска арктичка флота у луци Мурманск има сопствене базе нуклеарних ледоломаца, али постоје и многе базе нуклеарних подморница наоружаних интерконтиненталним бојевим главама које буквално могу да досегну другу страну планете.
Поред тога, на полуострву постоји густа мрежа руских војних ваздушних база, са стратешким нуклеарним бомбардерима дугог домета као што су Тупољев Ту 160, Ту 122Н и Ту 95.
Полуострво такође има разне друге војне имовине и масивно стационирану војску која чува огромна рудна богатства полуострва, од рудника никла и бакра до хидроелектрана и рибарске индустрије, преноси "Јутарњи лист".
Невоља Русије је, међутим, у слабој повезаности целе ове изузетно важне области са остатком земље: цело Кољско полуострво са матицом спаја само један пут и једна железничка пруга. Од Мурманска до рачвања изнад Санкт Петербурга води 700 километара дугачак пут који је у садашњим геополитичким околностима био прилично безбедан. Снаге НАТО-а потенцијално би могле да је угрозе само са севера, из Норвешке, али ова почетна позиција није била много обећавајућа због мање од 30 километара ширине улазне границе.
Према овој области, Русија је одавно распоредила две дивизије своје копнене војске да чувају свој северни бок. Педесет хиљада људи под оружјем уверавало је НАТО да то неће бити тако лако.
Уласком Финске у НАТО, безбедносна равнотежа руског полуострва Кола се потпуно урушава, а целу ову територију дуж финске границе постаје практично немогуће одбранити. Снаге Северноатлантске алијансе из Финске сутра могу да пресеку руски пут ка Мурманску на најмање стотину места, а са више од милион војника би га било веома тешко обезбедити.
НАТО уопште не би требало да користи своје веће снаге: мала диверзантска тактичка група у овој изузетно шумовитој области могла би рутински да пресече железничку, путну, комуникациону и електроенергетску инфраструктуру и нетрагом нестати међу боровима, а највећи војни и нуклеарни потенцијал Русије нашао би се логистички одсечен од остатка земље.
