Мислите да Американци заиста данас бирају председника? Онда не знате ни делић историје ИЗБОРНОГ СИСТЕМА

Иако се данас сматра "колевком демократије" Сједињене Америкче Државе заправо имају један од најспецифичнијих председничких изборних системна на свету о коме, због његове сложености, и грађани ове државе слабо знају и који је све само не демократски.

Овакав начин избора председника је дефинисан 12. амандманом на Устав САД још 1804. године дакле, непромењен важи већ више од 2 века иако су се у међувремену политичке приличе, па и сама Америка много променили.

О изборном систему који влада у овој држави чак и у доба избора мало се говори, па постоје многе заблуде. 

Заблуда број 1: Грађани Америке бирају председника 

Ово је само делимично тачно! Наиме, грађани Америке на изборима председника не бирају непосредно већ заправо гласају за своје представнике - електоре, који ће онда у њихово име гласати за председника САД. Дакле, када амерички грађанин гласа, он заправо поручује представницима своје савезне државе за кога треба да гласају.

Ти представници зову се електори и њих одређују политичке партије посебно за сваку савезну државу. Како је на снази већински изборни систем, без обзира са коликом већином један од кандидата победио у некој савезној држави (разлика може да буде и теоретски само један глас), сви гласови електора из те државе иду њему.

Ово правило не важи у само две америчке државе - Мејн и Небраска где се број електора дели пропорционално.

Највећи број држава већ деценијама су "републиканске" или "демократске" па странке своје активности највише концентришу на тзв. "неопредељене, климаве" државе - Охајо, Флориду, Пенсилванију и Вирџинију.

Заблуда број 2: Сваки глас вреди исто

Нема свака држава исти број електора већ се њихов број одређује на основу броја становника. Најмање их је три, а њихов број се прерачунава са сваким пописом становника на 10 година. Укупни број електора је непромењен још од избора 1964. године и износи 538. Да би победио, кандидат мора да освоји 270 гласова електора.

Ипак, овај систем није савршен, па државе са малим бројем становника ипак добијају више електора него што им припада. Како је објавио Ртс, глас једног грађанина Вермонта вреди колико гласови троје грађана Тексаса, док један глас из Вајоминга вреди колико четири гласа у Калифорнији.

Заблуда број 3: Сви Американци имају право гласа

Процењује се да око 11 милиона Американаца живи на тзв. Острвским територијама САД - Порторику, Америчким Девичанским Острвима, Мидвеју... Становници ових земаља се сматрају грађанима САД, али не плаћају федерални порез, немају представнике у Конгресу, па самим тим и не могу да гласају за председника САД. 

Ово је прилично иронично, јер је број становника Територија већ него у шест славо настањених савезних држава. Гласање астронаута из свемира који своје гласове шаљу поштом, да и не помињемо.

Заблуда број 4: Електори морају да поштују вољу бирача

Иако су их грађани делегирали, ти гласови не обавезују електоре да поштују њихову вољу. Они ће то углавном испоштовати, али је било и случајева да електор гласа супротно од инструкција своје партије за трећег кандидата (скоро увек постоји и независни кандидат иако му се у јавности углавном не придаје много пажње) или чак и за противника. 

У историји је укупно забележено 158 таквих случајева, али они никада нису променили исход избора. Ипак, да би спречиле своје представнике да "промене мишљење" у последњих 10 година неке државе су увеле казне које се крећу од новчаних па до затворских.

Заблуда број 5: Победник избора сазнаје се на дан избора

Управо због чињенице да електори не морају да гласају за онога за кога су им "снажно сугерисали" бирачи из њихове државе, победник избора фактички није 100 одсто познат на дан избора.

Сами електори састају се у Вашингтону тек шест недеља после избора, дакле у децембру, у тело које се зове Изборни колеџ (Елецторал College) и они су ти који званично бирају председника САД. 

Како је број представника паран (538) теоретски је могуће да ниједан од кандидата не освоји потребних 270 гласова. У том случају председника бира Представнички дом Конгреса, а потпредседника Сенат.

Ако Изборни колеџ изабере председника гласове потврђује Конгрес почетком јануара. Тада председник добија четворогодишњи мандат који почиње у подне Инаугурационог дана - 20. јануара у години након изборне.