"МОГЛИ СМО МНОГО ЈАЧЕ ДА НАПАДНЕМО!" Ево шта се крије иза лансирања иранских дронова и пројектила - Све је био само тест?

Операција Техерана је била високо кореографисана, очигледно осмишљена да сведе на минимум жртве, док максимизира спектакл, пише CNN у анализи.

Ово је била сложена мисија. Око 300 дронова и пројектила кретало се изнад иранских суседа, укључујући Јордан и Ирак – обе са америчким војним базама – пре него што су продрли у ваздушни простор смртног непријатеља Ирана, Израела. Израелски савезници су помогли да се обори највећи део овог оружја, али нису могли да спрече оно за шта се дуго веровало да је сценарио судњег дана на Блиском истоку, први директан напад Ирана на Израел.

Легендарни израелски систем противваздушне одбране "Гвоздена купола" није разочарао Израелце, од којих су многи отишли у бункере. Нападнуто је само неколико локација, укључујући војну базу и област у пустињи Негев, при чему је повређено једно бедуинско дете, док је купола одбранила један од највећих напада дроном у историји.

Ипак, то је била операција за коју се чинило да је осмишљена да пропадне – када је Иран лансирао своје дронове убице са своје територије удаљене неких 1.600 километара, Израелу је тај напад малтене “телефонирао” сатима унапред.

Шеф иранске Револуционарне гарде Хосеин Салами рекао је да је Иран ограничио обим свог напада на Израел на објекте коришћене током убиства вишег команданта организације у Дамаску, коју Иран приписује Израелу.

Салами, цитиран у полузваничној новинској агенцији Тасним, додао је да је „напад могао бити опсежнији“.

Симболика напада имала је тежак задатак. Уместо ватре из једне од суседних земаља у којој су присутни Иран и његови недржавни савезници, ово је био директан напад са иранске територије на територију Израела. Ово је угрозило способност Ирана да оштети Израел јер је операцију лишило елемента изненађења.

Ипак, око четири сата, свет је задржавао дах док је оружје звиждало ноћним небом. То су биле ватрене кугле које су лебделе изнад глава док су посматрачи из три различите земље снимали слике које као да су наговештавале почетак катаклизмичног рата.

Време испоруке значило је да Израел и његови регионални партнери могу да припреме одбрану Израела, а операција је била нешто више од застрашујућег ватромета.

Удар је послужио као одмазда на израелске ваздушне нападе на ирански конзулат у Дамаску раније у априлу у којима је убијен главни командант, и био је у складу са америчким обавештајним службама и очекивањима аналитичара.

Иранско руководство се осећало принуђеним да удари на Израел како би поново утврдило своју позицију регионалне силе и распршило представе о њему као о папирном тигру. Удвостручило је своју демонстрацију силе покренувши главни део операције са своје територије, а не преко посредника у Сирији, Либану, Јемену или Ираку.

Ипак, Иран је такође морао да покуша да избегне изазивање свеопштег рата. Његова економија је поклекнула под теретом санкција из Трампове ере, а на улицама расте незадовољство због владине репресивне политике. У недељу је изгледало да је Иран не само узео у обзир робусне израелске системе противваздушне одбране, већ се и ослањао на њих. Релативно висок степен америчких обавештајних података о операцији такође сугерише да је Иран можда учествовао у повезивању са западним лидерима. Ирански министар спољних послова Хосеин Амир Абдолајан рекао је да је дао суседним земљама, укључујући главне савезнике САД, 72-часовно обавештење. Да би обуздали пропаст своје операције, чинило се да су унапред намерили да је осујете.

Стил напада подсећа на одговор Техерана на циљано убиство иранског генерала Касема Сулејманија у јануару 2020, за шта су окривљене САД. Техеран је америчким трупама дао 10 сати унапред упозорења пре него што је послао масивне балистичке ракете на америчке војне положаје у Ираку, укључујући ваздушну базу Ал Асад. Напад је изазвао хаос, остављајући зјапеће кратере у земљи, али није изазвао никакве америчке жртве. У том процесу, иранске снаге су случајно обориле комерцијални авион који је полетео са аеродрома у Техерану, убивши више од 100 путника и подстакли гнев јавности против режима који се све више сматра неспособним.

У то време, Иранци су били заокупљени демонстрацијом шта њихова војска може да уради, а не шта је спремна да уради. САД нису узвратиле, спречивши регионални рат.

Четири године касније, иранска тактика се можда неће одвијати на исти начин. Израел је већ обећао да ће одговорити. САД су јавно изјавиле да неће учествовати у израелској одмазди, што би могло умирити Иран. Ипак, Нетањахуов Израел се показао све непредвидљивијим. Иранске претње оштријом акцијом у случају даље ескалације Израел можда не схвати озбиљно, а то би могло да буде опасно.

У будућем иранском нападу, Техеран можда неће оклевати да користи северну границу Израела као лансирну рампу. Недељу дана пре напада, један либански извор упознат са овим питањем искључио је могућност да ће Хезболах, најмоћнији партнер иранске оружане групе, бити део почетне иранске одмазде на напад на конзулат од 1. априла.

Међутим, извор је упозорио да ће Хезболах и друге борбене снаге које подржава Иран "бити спремни за фазу која долази након иранског одговора".

Снажна израелска одмазда може натерати Иран да заузме још тврђи став мимо своје израелске политике. Конзервативци су последњих година консолидовали контролу над иранском владом, а расте отпор притиску Запада да се обузда програм обогаћивања уранијума који ствара страх од тога да ће Иран постати нуклеарна сила.

„Мора да постоји одређено задовољство у одређеним круговима у Вашингтону и Израелу што ограничени одговор Ирана одражава неравнотежу моћи у корист Израела. Али размислите даље и схватићете како ће ова епизода ојачати оне у Техерану који верују да Иран мора да постане нуклеарна сила “, написала је Трита Парси, аналитичарка за Иран и извршна потпредседница Института Квинси, на платформи X.

Србија Данас/Блиц