"MOGLI SMO MNOGO JAČE DA NAPADNEMO!" Evo šta se krije iza lansiranja iranskih dronova i projektila - Sve je bio samo test?

Operacija Teherana je bila visoko koreografisana, očigledno osmišljena da svede na minimum žrtve, dok maksimizira spektakl, piše CNN u analizi.

Ovo je bila složena misija. Oko 300 dronova i projektila kretalo se iznad iranskih suseda, uključujući Jordan i Irak – obe sa američkim vojnim bazama – pre nego što su prodrli u vazdušni prostor smrtnog neprijatelja Irana, Izraela. Izraelski saveznici su pomogli da se obori najveći deo ovog oružja, ali nisu mogli da spreče ono za šta se dugo verovalo da je scenario sudnjeg dana na Bliskom istoku, prvi direktan napad Irana na Izrael.

Legendarni izraelski sistem protivvazdušne odbrane "Gvozdena kupola" nije razočarao Izraelce, od kojih su mnogi otišli u bunkere. Napadnuto je samo nekoliko lokacija, uključujući vojnu bazu i oblast u pustinji Negev, pri čemu je povređeno jedno beduinsko dete, dok je kupola odbranila jedan od najvećih napada dronom u istoriji.

Ipak, to je bila operacija za koju se činilo da je osmišljena da propadne – kada je Iran lansirao svoje dronove ubice sa svoje teritorije udaljene nekih 1.600 kilometara, Izraelu je taj napad maltene “telefonirao” satima unapred.

Šef iranske Revolucionarne garde Hosein Salami rekao je da je Iran ograničio obim svog napada na Izrael na objekte korišćene tokom ubistva višeg komandanta organizacije u Damasku, koju Iran pripisuje Izraelu.

Salami, citiran u poluzvaničnoj novinskoj agenciji Tasnim, dodao je da je „napad mogao biti opsežniji“.

Simbolika napada imala je težak zadatak. Umesto vatre iz jedne od susednih zemalja u kojoj su prisutni Iran i njegovi nedržavni saveznici, ovo je bio direktan napad sa iranske teritorije na teritoriju Izraela. Ovo je ugrozilo sposobnost Irana da ošteti Izrael jer je operaciju lišilo elementa iznenađenja.

Ipak, oko četiri sata, svet je zadržavao dah dok je oružje zviždalo noćnim nebom. To su bile vatrene kugle koje su lebdele iznad glava dok su posmatrači iz tri različite zemlje snimali slike koje kao da su nagoveštavale početak kataklizmičnog rata.

Vreme isporuke značilo je da Izrael i njegovi regionalni partneri mogu da pripreme odbranu Izraela, a operacija je bila nešto više od zastrašujućeg vatrometa.

Udar je poslužio kao odmazda na izraelske vazdušne napade na iranski konzulat u Damasku ranije u aprilu u kojima je ubijen glavni komandant, i bio je u skladu sa američkim obaveštajnim službama i očekivanjima analitičara.

Iransko rukovodstvo se osećalo prinuđenim da udari na Izrael kako bi ponovo utvrdilo svoju poziciju regionalne sile i raspršilo predstave o njemu kao o papirnom tigru. Udvostručilo je svoju demonstraciju sile pokrenuvši glavni deo operacije sa svoje teritorije, a ne preko posrednika u Siriji, Libanu, Jemenu ili Iraku.

Ipak, Iran je takođe morao da pokuša da izbegne izazivanje sveopšteg rata. Njegova ekonomija je pokleknula pod teretom sankcija iz Trampove ere, a na ulicama raste nezadovoljstvo zbog vladine represivne politike. U nedelju je izgledalo da je Iran ne samo uzeo u obzir robusne izraelske sisteme protivvazdušne odbrane, već se i oslanjao na njih. Relativno visok stepen američkih obaveštajnih podataka o operaciji takođe sugeriše da je Iran možda učestvovao u povezivanju sa zapadnim liderima. Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolajan rekao je da je dao susednim zemljama, uključujući glavne saveznike SAD, 72-časovno obaveštenje. Da bi obuzdali propast svoje operacije, činilo se da su unapred namerili da je osujete.

Stil napada podseća na odgovor Teherana na ciljano ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija u januaru 2020, za šta su okrivljene SAD. Teheran je američkim trupama dao 10 sati unapred upozorenja pre nego što je poslao masivne balističke rakete na američke vojne položaje u Iraku, uključujući vazdušnu bazu Al Asad. Napad je izazvao haos, ostavljajući zjapeće kratere u zemlji, ali nije izazvao nikakve američke žrtve. U tom procesu, iranske snage su slučajno oborile komercijalni avion koji je poleteo sa aerodroma u Teheranu, ubivši više od 100 putnika i podstakli gnev javnosti protiv režima koji se sve više smatra nesposobnim.

U to vreme, Iranci su bili zaokupljeni demonstracijom šta njihova vojska može da uradi, a ne šta je spremna da uradi. SAD nisu uzvratile, sprečivši regionalni rat.

Četiri godine kasnije, iranska taktika se možda neće odvijati na isti način. Izrael je već obećao da će odgovoriti. SAD su javno izjavile da neće učestvovati u izraelskoj odmazdi, što bi moglo umiriti Iran. Ipak, Netanjahuov Izrael se pokazao sve nepredvidljivijim. Iranske pretnje oštrijom akcijom u slučaju dalje eskalacije Izrael možda ne shvati ozbiljno, a to bi moglo da bude opasno.

U budućem iranskom napadu, Teheran možda neće oklevati da koristi severnu granicu Izraela kao lansirnu rampu. Nedelju dana pre napada, jedan libanski izvor upoznat sa ovim pitanjem isključio je mogućnost da će Hezbolah, najmoćniji partner iranske oružane grupe, biti deo početne iranske odmazde na napad na konzulat od 1. aprila.

Međutim, izvor je upozorio da će Hezbolah i druge borbene snage koje podržava Iran "biti spremni za fazu koja dolazi nakon iranskog odgovora".

Snažna izraelska odmazda može naterati Iran da zauzme još tvrđi stav mimo svoje izraelske politike. Konzervativci su poslednjih godina konsolidovali kontrolu nad iranskom vladom, a raste otpor pritisku Zapada da se obuzda program obogaćivanja uranijuma koji stvara strah od toga da će Iran postati nuklearna sila.

„Mora da postoji određeno zadovoljstvo u određenim krugovima u Vašingtonu i Izraelu što ograničeni odgovor Irana odražava neravnotežu moći u korist Izraela. Ali razmislite dalje i shvatićete kako će ova epizoda ojačati one u Teheranu koji veruju da Iran mora da postane nuklearna sila “, napisala je Trita Parsi, analitičarka za Iran i izvršna potpredsednica Instituta Kvinsi, na platformi X.

Srbija Danas/Blic