НА ДАНАШЊИ ДАН: Милорад Мандић Манда, Чукур-чесма, Нирвана и још много тога (15. ЈУН)

За ових готово месец дана, у оквиру рубрике исписано је близу 300 ауторских текстова везаних за све сфере људског живота, од пада Троје, па све до освајања НБА трофеја од стране Николе Јокића и његових Денвер Нагетса. Драги читаоци, по последњи пут у овом кругу - догодило се на данашњи дан - 15. јун:

1219. Настала најстарија активна државна застава на свету - Данеброг

Данеброг, данска застава, сматра се најстаријом националном заставом на свету. Према легенди, она је пала с неба током Линданиске битке (данашњи Талин, Естонија) и променила ток догађаја у корист Данаца. Данашњи дан, 15. јун 1219. године, сматра се даном када је ова застава настала.

Иако је тачно порекло и тачан догађај повезан с Данеброгом изазовно утврдити, она има дубоко укорењено место у данској историји и националном идентитету. Застава се састоји од црвеног платна са белим скандинавским крстом који се простире до ивица.

Данеброг је постао препознатљив симбол Данске и коришћен је током векова у разним историјским догађајима и церемонијама. Данас се ова застава често истиче на званичним државним и националним приликама, као и на међународним спортским такмичењима.

Ова застава остаје симбол данског наслеђа, поноса и националног јединства, и њена важност у историјском контексту је неоспорива. Данеброг је препознат као један од најстаријих и најпознатијих симбола националних и најстарија активна застава неке државе на свету.

1667. Прва успешна трансфузија крви

Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, је на данашњи дан 1667. године извео трансфузију крви на петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. Овај експеримент представљао је прву документовану трансфузију крви која је имала позитиван исход. Дени је претходно спровео бројне експерименте на животињама како би проучавао механизме преноса крви.

Ова прва успешна трансфузија крви представљала је пионирски корак ка разумевању и развоју трансфузијске медицине. Иако је крв овце коришћена као замена, ова процедура је поставила темеље за касније развоје у трансфузијској медицини, укључујући и употребу крви људских давалаца.

Денијева трансфузија крви отворила је пут за даља истраживања и експерименте у вези са трансфузијом крви. Овај значајан тренутак у историји медицине допринео је разумевању и унапређењу медицинских техника и терапија које користимо и данас.

1850. Рођен Ђорђе Вајферт

Ђорђе Вајферт, рођен 15. јуна 1850. године, био је изузетно значајна личност за Србију и оставио је дубок траг у историји земље. Рођен у Панчеву, Вајферт је постао највећи индустријалац и један од највећих добротвора свога доба.

Најпознатија његова творевина била је чувена пивара у Панчеву, која је постала један од симбола индустријског развоја Србије. Вајферт је уложио велике напоре у развој пиваре и унапређење технологије производње пива. Његова пивара постала је једна од најуспешнијих у региону.

Поред своје индустријске каријере, Вајферт је био и велики добротвор. Донирао је велике колекције скица и кованица музејима, показавши своју страст према уметности и историји. Године 1893. основао је фонд "Краљ Стефан Дечански", добротворну организацију која се бринула о глувонемој деци, пружајући им образовање и могућност да се укључе у редован нормалан живот. Вајферт је био не само оснивач овог фонда већ и његов главни финансијер, те је носио титулу почасног председника.

Такође, био је један од оснивача Народне банке Србије, а његов лик данас се налази на новчаници од 1000 динара. Вајферт је оставио велики траг и у области медицинског развоја. Током 1921. године, заједно са шкотским и лондонским одборима жена, основао је Болницу за жену и дете у Београду, донирајући 20.000 квадратних метара земљишта на Топчидеру.

Ђорђе Вајферт је преминуо 12. јануара 1937. године у својој вили у Београду. Сахрањен је на католичком гробљу у Панчеву.Био је добитник многих признања, а међу њима највише се истичу Орден Светог Саве, Краљевски орден Белог орла и Краљевски орден Карађорђеве звезде. Такође, проглашен је за почасног грађанина Панчева, чиме је добио признање за свој изузетан допринос граду и друштву у целини.

1862. Инцидент на Чукур-чесми

На Чукур-чесми у Београду, 15. јуна 1862. године, трагични догађај запалио је пламен сукоба и бомбардовање. Тог поподнева, неколико турских војника и српских грађана окупило се да наточе воду. Међутим, спор око приоритетног точења изазвао је жучну расправу. У том врелом тренутку, један турски низам је ударио дечака Сава Петковића, који је трагично изгубио живот.

Ова трагична смрт изазвала је незадовољство међу Србима, а брзо се проширила вест о догађају. Српска полиција је реаговала и узела турске војнике у своју надлежност. Међутим, напетост није престала. Узаврела атмосфера кулминирала је сукобом између српских жандарма и турских низама, у којем су страдали жандарми Симе Нешић и Ђорђе Нишлија.

Огорчени и узнемирени, Београђани су ноћу пуштали рафале из пушака, пружајући отпор турском гарнизону. Бучно пушкарање одјекивало је дуж шанца и око затворених капија. Непрекидно гранатирање на Великој пијаци стварало је хаос и страх. Турска полиција се повукла у своје седиште, док је српска полиција заузела Капетан Мишино здање.

Ситуација је ескалирала када су Турци упутили појачање у виду јаке чете низама из града на Калемегдану. Ипак, захваљујући дипломатским напорима председника српске владе Илије Гарашанина, чета се вратила у град. У међувремену, жандармеријски поручник Ивко Прокић је покушао да спроведе низаме назад, али је био жртва турске ватре.

Након жестоких сукоба, посредовањем гарантских сила, сутрадан је склопљено примирије. Свечани погреб Симе Нешића и поручника Ивка Прокића одржан је дан након тога уз велику војну и црквену пратњу. Бомбардовање је трајало од јутра до поподнева, остављајући грађане у страху и уништавајући делове града.

Овај трагични догађај на Чукур-чесми у Београду 1862. године заувек је остао забележен као тренутак када је невино детињство изгубљено, а сукоби и бомбардовање преплавили мирне улице града.

1927. Рођен Хуго Прат

Хуго Прат је био легендарни италијански стрип аутор и илустратор, познат по стварању једног од најпознатијих стрип икона и серијала "Корта Малтезеа". Рођен 15. јуна 1927. године у Риминију, Прат је своју каријеру започео радећи за италијанске издаваче стрипова.

Пратов најпознатији стрип јунак, Корто Малтезе, постао је икона авантуристичког жанра. Овај тајанствени морнар, често смештен у егзотичне кулисе и бурна историјска раздобља, привукао је пажњу читалаца широм света. Корто је истовремено шармантан и мистериозан лик, који се креће кроз интриге и пустоловине на разним континентима. Најкапиталнија дела Хуга Прата, укључујући цео серијал о Корту Малтезеу, објављена су и у Србији, а Корто је издат у капиталном издању тврдих корица на ћирилици од стране издавачке куће Darkwood из Београда.

Пратов стил цртања је био јединствен и препознатљив. Његови цртежи су комбиновали реалистичне детаље са софистицираном употребом сенке и светла, стварајући атмосферу и дубину. Када видите његов цртеж, одмах знате да га је он нацртао. Нико у историји није успео да ископира ову мајсторију. Такође је био мајстор у стварању атмосфере и преношењу емотивности кроз своје слике, али и причу, те је углавном био и сценариста својих графичких романа.

Поред "Корта Малтезеа", Прат је стварао и друге запажене стрипове као што су "Пустињске шкорпије", "Наредник Кирк", "Гаучо" и "Вилинг", а у сарадњи са чувеним Милом Манаром настао је један од најпознатијих графичких романа у историји - "Индијанско лето". Његов рад је био инспирисан бројним литерарним делима, путовањима и личним искуствима. Кроз своје стрипове, Прат је истраживао теме као што су авантура, љубав, рат и морална питања.

Хуго Прат је преминуо 20. августа 1995 године и иза себе је оставио неизбрисив траг у свету стрипа. Његово уметничко наслеђе и утицај и данас инспиришу нове генерације стрип аутора широм света. Његови ликови, приче и визуелна естетика и даље привлаче читатеље и одржавају његову репутацију као једног од највећих стрип аутора свих времена.

1989. Објављен први албум grupe Nirvana "Bleach"

Први студијски албум бенда Нирвана, "Bleach", представљао је почетак њихове изузетно утицајне каријере и био је први корак ка светској слави. Албум је објављен 15. јуна 1989. године под независном издавачком кућом Саб Поп Рекордса.

"Bleach" је био производ креативне енергије и сирове снаге гранжд звука. Са Куртом Кобејном као фронтменом и гитаристом, Крисом Новоселићем на басу и Дејвом Гролом на бубњевима, бенд је створио звучну експлозију која је касније дефинисала музичку епоху.

Албум је био познат по својим мрачним текстовима и тешким рифовима. Песме попут "Абоут а Гирл", "School" и "Негативе Црееп" истицали су се својим сировим и искреним приступом. Кобејнов "храпави" вокал и фасцинантни текстови, који су дотицали теме попут депресије, беса и идентитета, оставили су снажан утисак на слушаоце, али и бендове раних деведесетиг година двадесетог века.

Иако "Bleach" није одмах постигао комерцијални успех, албум је стекао култни статус на андрерграунд сцени. Његов утицај је временом растао, посебно након изласка Нирваниног следећег албума "Неверминд". "Bleach" је постао икона гранџ звука и подстакао је интересовање за алтернативни рок широм света.

Овај дебитантски албум бенда Нирвана био је показатељ онога што је долазило. Својим сировим звуком и искреним текстовима, "Bleach" је поставио темеље за Нирванину еволуцију и њихов значајан допринос музичком пејзажу. Без сумње, "Bleach" је остао трајно запамћен као прва степеница ка легендарном статусу бенда Нирвана.

1996. Умрла Ела Џејн Фицџералд

На данашњи дан, 15. јуна, сећамо се једне од највећих икона џеза - Ела Фицџералд. Рођена 1917. године у Сједињеним Америчким Државама, Ела Фицџералд је постала једна од најпознатијих певачица свога времена, позната по свом кристално чистом вокалу, виртуозној дикцији и неодољивом шарму.

Фицџералдова је каријеру започела као такмичарка на таласу велике депресије, када је победила на такмичењу за певачице у Аполо Театру у Харлему. Уследио је низ хитова и сарадњи са најбољим музичарима свог доба, укључујући славног трубача Луја Армстронга. Њен препознатљиви стил, који је комбиновао скет певање и изванредну интерпретацију стандарда џеза, освојио је срца публике широм света.

Током своје каријере, Фицџералдова је снимила преко 200 албума и освојила бројне награде, укључујући 13 Гремија. Њено најпознатије издање је "Сонгбоок" серија, која обухвата ремек-дела америчке популарне музике. Ели Фицџералд је оставила неизбрисив траг у свету музике, а њен утицај и данас се осећа кроз генерације музичара.

Ван сцене, Ела Фицџералд је била позната по својој скромности и љубазности. Била је икона стила и елеганције, као и борац за грађанска права. Њен одлазак 1996. године оставио је празнину у музичком свету, али њено наслеђе ће заувек остати живо.

Данас се сећамо Еле Фицџералд, диве џеза, чија је музика испунила наша срца топлином и радошћу. Њена непоновљива интерпретација и дар за причање прича кроз песму оставили су неизбрисив печат на музичкој сцени. Ела Фицџералд ће заувек бити симбол префињености, талента и љубави према музици.

2005. Премијерно приказан филм “Батман Бегинс” Кристофера Нолана

Први пут представљен публици на данашњи дан 2005. године, овај филм представља почетак Ноландове трилогије о Бетмену и пружа оригиналан и темељан поглед на суперхероја и његову прошлост.

Прича филма прати Бруса Вејна, младића који постаје Бетмен како би се борио против криминала у свом родном граду Готаму. Након трагедије у његовом детињству, Брус одлази на далеки исток, где ће срести Ra's ал Гула, свог новог учитеља. Када се врати у Готам, Брус користи своје новостечене вештине и технологију да се супротстави криминалцима који владају градом.

Ноланов "Батман Бегинс" истиче се по својој дубини и специфично мрачном тону. Филм истражује психологију Бруса Вејна и његову мотивацију да постане Бетмен, док се истовремено бави темама корупције, страха и морала. Глумачка постава је импресивна, са Кристијаном Бејлом у улози Бруса Вејна/Бетмена, сер Мајклом Кином као Алфредом, Морганом Фриманом као Лушесом Фоксом и Лијамом Нисоном као Ra's ал Гулом.

Филм је добио похвале критике и постигао је велики комерцијални успех код публике. Његова успешна комбинација акције, емотивне дубине и интелигентног писања поставила је темеље за Ноландову трилогију о Бетмену и поставила високе стандарде за будуће суперхеројске филмове. "Батман Бегинс" је показао да се суперхеројски филмови могу бавити озбиљним темама и донети квалитетну кинематографску уметност.

2010. Самоубиство извршио Беким Фехмију

Пре свега неколико дана, првог јуна, великан српског, југословенског, али и европског глумишта, Беким Фехмију прослављао би свој 87. рођендан у друштву своје миле супруге и колегинице Бранке Петрић, синова Хедона и Уликса и унуке Нике.

Рођен је у Сарајеву 1. јуна 1936. године, у албанској породици. Када му је било четири године, породица се одселила за Скадар, а брзо затим у Призрен, где ће и провести цело своје детињство. У Београд је отишао како би студирао на Академији за позоришну уметност (данашни Факултет драмских уметности), коју ће уписати 1956. године, а дипломираће 1960. године у класи професора Мате Милошевића.

Одмах по завршетку студија, Фехмију постаје велика филмска звезда, како шездесетих, тако и седамдесетих година двадесетог века, обележивши, између осталог, и епоху југословенског црног таласа. Део тог црног таласа биће и његов најпознатији филм - „Скупљачи перија“, где ће се европској публици на Филмском фестивалу у Кану представити као Бели Бора и бити један од кључних фактора због којих ће те 1967. године овај филм назад у Југославију из Кана донети чувену Златну палму.

Током своје каријере, појављивао се у 41 филму, првенствено у Југославији и Италији, а остаће познат и по томе што је био први источноевропски глумац који је заиграо у Холиводу за време Хладног рата, а тамо, преко океана, његовом шарму и фасцинантној појави неће одолети ни чувена Ава Гарднер.

Ипак, 1987. године одлучује да се повуче из глумачке каријере „у знак протеста због антиалбанске пропаганде.“ Након овога, живеће мирним и тихим животом у свом стану у Београду, ретко давајући интервјуе и излазећи у јавност. У издању Самиздата Б92, 2001. године, биће објављена аутобиографска књига мемоара Бекима Фехмијуа под називом „Блиставо и страшно“ у којој ће бити изнети сви детаљи његовог живота пре него што је постао глумац 1955. године.

15. јуна 2010. године, стићи ће вест да је Беким Фехмију пронађен мртав у свом стану у Београду. Један од највећих југословенских глумаца свих времена, супруг, отац и деда, извршио је самоубиство пуцњем из свог пиштоља. Имао је 74 године. На његово инсистирање још за живота, биће испраћен Бетовеновом „Одом радости“, а његово тело биће кремирано, након чега ће пепео бити развејан у Призренској Бистрици у драгом му Призрену, месту у ком је одрастао и које је звао домом.

2016. Умро Милорад Мандић Манда

Невероватно је да је већ седам година прошло од како нас је напустио један од најбољих и највећих од нас, наш драги Милорад Мандић Манда. 

Вероватно међу нашим народом не постоји душа која није чула за Манду, или га није гледала у позоришту или бар на малом екрану. Генерације деце, укључујући и писца ове рубрике, одрасле су уз његове емисије, које ће им заувек остати у лепом сећању на безбрижно детињство. Из тог безбрижног детинства, једна од најлепших сећања, бар за мене, јесу "Два сата квалитетног ТВ програма".

Једном приликом, поводом своје каријере у свету дечије забаве, Манда је изјавио:

Ја сам једно време био тата свој деци, док сам радио дечје емисије.
Неко дете ми потрчи у загрљај,радује се, пружи ми руке,
а ја, шта треба да кажем: Бежи бре тамо, прошло ми је радно време?

Осим каријере повећене најмлађој публици, Манда је био изузетно цењен и међу "маторима". Током 30 година своје глумачке каријере, Манда је глумио у неким од највећих филмских и телевизијских остварања тог доба. Нека од најзвучнијих филмских и серијских имена, која је би била иста да није било Манде, јесу: "Три палме за две битањге и рибицу", "Мртав 'ладан", "Пљачка трећег рајха", "Ивкова слава", као и безбремена рола Милашина у серији Радоша Бајића "Село гори, а баба се чешља".

Ипак, од свих његових филмских, позоришних и телевизијских улога, можда се једна издваја својом неизмерном слојевитошћу и маестралношћу глумачких техника. Можда ћу бити пристрасан овом приликом, али за мене лично, улога Виљушке у антиратном ремек-делу Срђана Драгојевића "Лепа села лепо горе" представља једну од најбољих филмских рола у историји српске и југословенске кинематографије. Та улога била је створена да је Манда одигра, а одиграо је маестрално, достојно дивљења и поређења са неким од најбољих глумаца у историју попут Марлона Бранда, Данила Бате Стојковића или Данијела Деј Луиса.

Манда нас је напустио на данашњи дан, 15. јуна 2016. године. Преминуо је на сцени, током претпремијере представе "Петар Пан" у УК "Вук Караџић" од последица срчаног удара. Ко има времена да погледа емисију Милана Калинића, у којој је гостовала Мандина удовица Анастасија, неће се покајати. 

Милорад Мандић Манда је сахрањен у суботу 18. јуна 2016. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз тонове своје омиљене песме "Несаница" и присуство огромног броја пријатеља, колега и чланова породице. Сахрањен је поред својих колега Драгана Николића и Велимира Бате Живојиновића, легенда српског и југословенског глумишта, што је сам и био. Слава му!