ВИШЕ ОД 800 000 УБИЈЕНИХ ЉУДИ: Треблинка је КРВАВО ЛИЦЕ нацистичког лудила, методе мучења ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА

Иако је његов увид направљен у другој половини XIX века, чини се да се неке ствари до данас нису промениле. Невиђено лицемерје Запада овај пут се огледа у резолуцији о Сребреници којом су ти центри моћи покушавали да српском народу залепе најтежу етикету геноцидног народа.

Да би апсурд историје био већи, резолуцију је иницирала ни мање ни више него Немачка, земља која је одговорна за највећи геноцид у људској прошлости. Наравно, ради се о злочинима над Јеврејима, словенским народима и Ромима у току Другог светског рата када је Немачку водила нацистичка кликла која је уживала готово једнодушну подршку целокупног немачког народа.

У овом серијалу текстова обрадићемо и нашим читаоцима представити неке од највећих немачких злочина у том периоду и тиме до краја разобличити све аномалије овог међународног линча над слободним и слободарским српским народом. Још једном ћемо подсетити на милионе мртвих, страдалих у вихору рата изазваног немачким експанзионизмом и сулудим расним теоријама које су инспирисале њихов државни врх.

Један од највећих логора смрти у том периоду био је логор Треблинка. У овом логору је између 1942. и 1943. убијено око 800 000 људи. 

Логор Треблинка се налазио 100 километара североисточно од пољске престонице Варшаве близу села Малкинија Горња, 2,5 километра од железничке станице Треблинка. Логор је организован у два дела: Треблинка И и Треблинка ИИ.

Логор је направљен у склопу монструозне акције "Рајнхард" коју су немачки нацисти покренули са циљем потпуном истребљења Јевреја. Тај период представља најсмртоноснију фазу холокауста у којој је убијено више од 2 милиона људи. У том периоду су заживели логори који уистину заслужију назив "индустрије смрти". 

Структура логора

Треблинка И је имала два дела: административни део са касарнама за SS трупе, стражаре, команданта логора, пекаром, складиштем и баракама за око 800 затвореника који су радили у логору. Пут из овог дела логора се спајао са ауто-путем. Други део Треблинке И је био пријемна станица према железничкој прузи. Две бараке уз пругу су служиле за смештај личних ствари затвореника. Једна од њих је била прерушена да изгледа као железничка станица, све са лажним дрвеним сатом. 

Друге две зграде биле су удаљене око 100 метара од пруге. Једна од њих је била свлачионица за жене, којима би такође секли сву косу. Такозвана благајна је прикупљала новац и накит „на чување“. Ту је била и амбуланта где су одвођени болесни, стари, рањени и преминули. Та мала барака је имала на себи насликан црвени крст. Тамо су затвореници одвођени до ивице јарка у коме су горела мртва тела. Тамо би затворенике натерали да се скину и пуцали би им у потиљак.

Логором је управљало 20–25 SS надзорника (Немаца и Аустријанаца) и 80–120 стражара. Историјски архиви сведоче да је међу стражарима било локалних Немаца (Фолксдојчера) и Украјинаца, а забележени су и случајеви стражара других народности.

Број жртава

По већин истраживања број убијених у Треблинки прелази 700 000, а најчешће се помиње бројка од 870 000 мртвих, од којих велику већину чине Јевреји са малим бројем Рома. 

Највећи део заробљеника доведен је из "Варшавског гета" Жртве су у Треблинку стизале возом, затим су одвајане по полу, и наређивано им је да се свуку до гола. Зими температуре су падале и до -20 °Ц. Стражари су бирали оне које су слали у лажну амбуланту, а то су обично били они који су се бунили. У тој згради би их стрељали. 

Осим тога, затвореници су доминантно убијани у гасним коморама. Да би монструозност злочина била већа гасне коморе су имале шпијунке кроз које су Немци могли да гледају како жртве умиру. Лешеви несрећника су на почетку сахрањивани у масовне гробнице, али је због недостатка простора и уклањања трагова касније приступљено спаљивању угушених и убијених. 

Језиви заповедник логора Курт Франц

Овај логор се посебно издваја по окрутности и садизму његовог управника Курта Франца, чије је име остало уписано у историји по невиђеном злу. 

За њега се казује да је увек био сређен и углађен, а да се испод тога крио прави убица и монструм одговоран за хиљаде мртвих. 

Његове садистичке методе коришћења гладних паса за малтретирање затвореника леде крв у жилама. Наиме, он је терао свог пса да откида гениталије несрећницима који су доведени у Треблинку. Бери, његов верни пратилац, иначе бернандинац, беспоговорно је слушао свог газду, а кад би њих двојица наишли, затвореници би се заледили од страха.

Са непуних 30 година, Франц је имао високу функцију, јер је био верни и вредни SS-ovac. Кад је након рата ухапшен, у његовој кући је пронађен албум са ужасним фотографијама масакра у Треблинки, где је за непуних годину и по дана постојања убијено између 750 и 850 хиљада људи.

Иако је у концентрационом кампу било строго забрањено фотографисње, Франц је то радио и свој албум страхота је назвао "Прекрасне године".

Свакодневно је мучио затворенике, а свом псу, Берију, је наређивао: "Човече, угризи тог пса" и онда би их он зграбио за гениталије или задњицу.

Ту није крај његовим стравичним методама, казује се да је затворенике везивао као врече за ударање и на њима тренирао бокс којим се бавио и пре рата. 

Курт Франц се након рата успешно камуфлирао и сакривао као грађевински радник, а касније као кувар. Ухапшен је тек 1959. године и након тога је осуђен на доживотну робију. Међутим, пуштен је 1993. године због лошег здравственог стања и умро је четири године након тога. 

Пробој и ослобађање логора

Августа 1943. побунили су се логораши из радних јединица. Уграбили су лако оружје, полили просторије керозином и запалили их. У хаосу који је настао погинуло је неколико немачких војника и велики број логораша (од 1500 њих који су се побунили, преживело је 40). То су готово једини преживели логораши логора Треблинка. После овог догађаја логор је престао са радом. Командант логора Курт Франц поменуо је у својим сећањима: „После устанка из августа 1943. сам сам управљао логором месец дана. За то време није било егзекуција гасом. Првобитни логор је за то време сравњен и ту је засејан боб“.

После побуне Немци су одлучили да побију преостале јеврејске затворенике и затворе логор.

Извор: Србија Данас

БОНУС ВИДЕО: