VIŠE OD 800 000 UBIJENIH LJUDI: Treblinka je KRVAVO LICE nacističkog ludila, metode mučenja LEDE KRV U ŽILAMA

Iako je njegov uvid napravljen u drugoj polovini XIX veka, čini se da se neke stvari do danas nisu promenile. Neviđeno licemerje Zapada ovaj put se ogleda u rezoluciji o Srebrenici kojom su ti centri moći pokušavali da srpskom narodu zalepe najtežu etiketu genocidnog naroda.

Da bi apsurd istorije bio veći, rezoluciju je inicirala ni manje ni više nego Nemačka, zemlja koja je odgovorna za najveći genocid u ljudskoj prošlosti. Naravno, radi se o zločinima nad Jevrejima, slovenskim narodima i Romima u toku Drugog svetskog rata kada je Nemačku vodila nacistička klikla koja je uživala gotovo jednodušnu podršku celokupnog nemačkog naroda.

U ovom serijalu tekstova obradićemo i našim čitaocima predstaviti neke od najvećih nemačkih zločina u tom periodu i time do kraja razobličiti sve anomalije ovog međunarodnog linča nad slobodnim i slobodarskim srpskim narodom. Još jednom ćemo podsetiti na milione mrtvih, stradalih u vihoru rata izazvanog nemačkim ekspanzionizmom i suludim rasnim teorijama koje su inspirisale njihov državni vrh.

Jedan od najvećih logora smrti u tom periodu bio je logor Treblinka. U ovom logoru je između 1942. i 1943. ubijeno oko 800 000 ljudi. 

Logor Treblinka se nalazio 100 kilometara severoistočno od poljske prestonice Varšave blizu sela Malkinija Gornja, 2,5 kilometra od železničke stanice Treblinka. Logor je organizovan u dva dela: Treblinka I i Treblinka II.

Logor je napravljen u sklopu monstruozne akcije "Rajnhard" koju su nemački nacisti pokrenuli sa ciljem potpunom istrebljenja Jevreja. Taj period predstavlja najsmrtonosniju fazu holokausta u kojoj je ubijeno više od 2 miliona ljudi. U tom periodu su zaživeli logori koji uistinu zaslužiju naziv "industrije smrti". 

Struktura logora

Treblinka I je imala dva dela: administrativni deo sa kasarnama za SS trupe, stražare, komandanta logora, pekarom, skladištem i barakama za oko 800 zatvorenika koji su radili u logoru. Put iz ovog dela logora se spajao sa auto-putem. Drugi deo Treblinke I je bio prijemna stanica prema železničkoj pruzi. Dve barake uz prugu su služile za smeštaj ličnih stvari zatvorenika. Jedna od njih je bila prerušena da izgleda kao železnička stanica, sve sa lažnim drvenim satom. 

Druge dve zgrade bile su udaljene oko 100 metara od pruge. Jedna od njih je bila svlačionica za žene, kojima bi takođe sekli svu kosu. Takozvana blagajna je prikupljala novac i nakit „na čuvanje“. Tu je bila i ambulanta gde su odvođeni bolesni, stari, ranjeni i preminuli. Ta mala baraka je imala na sebi naslikan crveni krst. Tamo su zatvorenici odvođeni do ivice jarka u kome su gorela mrtva tela. Tamo bi zatvorenike naterali da se skinu i pucali bi im u potiljak.

Logorom je upravljalo 20–25 SS nadzornika (Nemaca i Austrijanaca) i 80–120 stražara. Istorijski arhivi svedoče da je među stražarima bilo lokalnih Nemaca (Folksdojčera) i Ukrajinaca, a zabeleženi su i slučajevi stražara drugih narodnosti.

Broj žrtava

Po većin istraživanja broj ubijenih u Treblinki prelazi 700 000, a najčešće se pominje brojka od 870 000 mrtvih, od kojih veliku većinu čine Jevreji sa malim brojem Roma. 

Najveći deo zarobljenika doveden je iz "Varšavskog geta" Žrtve su u Treblinku stizale vozom, zatim su odvajane po polu, i naređivano im je da se svuku do gola. Zimi temperature su padale i do -20 °C. Stražari su birali one koje su slali u lažnu ambulantu, a to su obično bili oni koji su se bunili. U toj zgradi bi ih streljali. 

Osim toga, zatvorenici su dominantno ubijani u gasnim komorama. Da bi monstruoznost zločina bila veća gasne komore su imale špijunke kroz koje su Nemci mogli da gledaju kako žrtve umiru. Leševi nesrećnika su na početku sahranjivani u masovne grobnice, ali je zbog nedostatka prostora i uklanjanja tragova kasnije pristupljeno spaljivanju ugušenih i ubijenih. 

Jezivi zapovednik logora Kurt Franc

Ovaj logor se posebno izdvaja po okrutnosti i sadizmu njegovog upravnika Kurta Franca, čije je ime ostalo upisano u istoriji po neviđenom zlu. 

Za njega se kazuje da je uvek bio sređen i uglađen, a da se ispod toga krio pravi ubica i monstrum odgovoran za hiljade mrtvih. 

Njegove sadističke metode korišćenja gladnih pasa za maltretiranje zatvorenika lede krv u žilama. Naime, on je terao svog psa da otkida genitalije nesrećnicima koji su dovedeni u Treblinku. Beri, njegov verni pratilac, inače bernandinac, bespogovorno je slušao svog gazdu, a kad bi njih dvojica naišli, zatvorenici bi se zaledili od straha.

Sa nepunih 30 godina, Franc je imao visoku funkciju, jer je bio verni i vredni SS-ovac. Kad je nakon rata uhapšen, u njegovoj kući je pronađen album sa užasnim fotografijama masakra u Treblinki, gde je za nepunih godinu i po dana postojanja ubijeno između 750 i 850 hiljada ljudi.

Iako je u koncentracionom kampu bilo strogo zabranjeno fotografisnje, Franc je to radio i svoj album strahota je nazvao "Prekrasne godine".

Svakodnevno je mučio zatvorenike, a svom psu, Beriju, je naređivao: "Čoveče, ugrizi tog psa" i onda bi ih on zgrabio za genitalije ili zadnjicu.

Tu nije kraj njegovim stravičnim metodama, kazuje se da je zatvorenike vezivao kao vreče za udaranje i na njima trenirao boks kojim se bavio i pre rata. 

Kurt Franc se nakon rata uspešno kamuflirao i sakrivao kao građevinski radnik, a kasnije kao kuvar. Uhapšen je tek 1959. godine i nakon toga je osuđen na doživotnu robiju. Međutim, pušten je 1993. godine zbog lošeg zdravstvenog stanja i umro je četiri godine nakon toga. 

Proboj i oslobađanje logora

Avgusta 1943. pobunili su se logoraši iz radnih jedinica. Ugrabili su lako oružje, polili prostorije kerozinom i zapalili ih. U haosu koji je nastao poginulo je nekoliko nemačkih vojnika i veliki broj logoraša (od 1500 njih koji su se pobunili, preživelo je 40). To su gotovo jedini preživeli logoraši logora Treblinka. Posle ovog događaja logor je prestao sa radom. Komandant logora Kurt Franc pomenuo je u svojim sećanjima: „Posle ustanka iz avgusta 1943. sam sam upravljao logorom mesec dana. Za to vreme nije bilo egzekucija gasom. Prvobitni logor je za to vreme sravnjen i tu je zasejan bob“.

Posle pobune Nemci su odlučili da pobiju preostale jevrejske zatvorenike i zatvore logor.

Izvor: Srbija Danas

BONUS VIDEO: