НАДЖИВЕО ИХ СВЕ: Како је Кастро насамарио и Тита?
Кастро је после више безуспешних покушаја успео да се коначно избори за одржавање Конференција на врху Покрета несврстаних на Куби 1979. године. Због посете Хавани 1979. Тито је био принуђен да одложи хитну операцију ноге што ће га коштати живота.
Јосип Броз Тито је свашта преживео у животу, али Кастра није. Кастро је после више безуспешних покушаја успео да се коначно избори за одржавање Конференција на врху Покрета несврстаних на Куби 1979. године.
То је значило да следеће три године њему припада дужност генералног секретара Покрета и иступања у његово име. Те 1979., уочи Конференције у Хавани, били су посве јасни Кастрови покушаји да Покрет несврстаних из његове изворне ванблоковске позиције прикључи источном блоку и тако Брежњеву и његовим савезницима осигура нови кисеоник.
Тада је у штампи објављен текст у ком је Кастро назван Тројанским коњем међу несврстанима. То је изазвало панику у врху државе јер је текст изашао дан уочи доласка Рафаела Родрíгуеза, тада другог човека кубанског режима.
638 НАЧИНА ДА СЕ УБИЈЕ КАСТРО: Ово су најбизарнији атентати на кубанског револуционара (ФОТО/ВИДЕО)
ОН ЈЕ НАОРУЖАО КАСТРА: Помогао је младом Фиделу да покрене РЕВОЛУЦИЈУ! (ФОТО)
Тито, иначе недисциплиновани дијабетичар, одложио је тада операцију ноге и уградњу премоснице, да би стигао да оде у Хавану и исконтролисао ситуацију. Тамо се још једном истрошио нижући билатералне сусрете с кључним државницима. Тако је успео, миц по миц, да преуреди Резолуцију.
У њој и осталим документима помрсио је рачуне Брежњеву о чијој је кеси, већ добрано начетој у тада још Таракијеву промосковском Авфганистану, Кастро и те како зависио.
Тотално исцрпљен том лабудовом песмом своје дипломатске вештине Тито се у септембру вратио, уградња бајпаса је закаснила, у јануару 1980 отишла је нога, у мају и остатак Тита. Преживио је свашта, не и Кастра.
Титова Југославија скапавала је у агонији још десет година, тотално већ на маргини Покрета несврстаних.
Додуше, још једна конференција несврстаних одржана је у Београду, два месеца пре рушења Берлинског зида (па су генерални секретари у следеће три године били, редом, Јанез Дрновшек, Стипе Месић, Бранко Костић, Добрица Ћосић, наследио их је Сухарто, а сада је на тој дужности некадашњи Ројсов колега Ницолас Мадуро, по политици ближи Кастру него свом претходнику Хугу Чавезу.
