НАЈЈЕЗИВИЈИ ШКОЛСКИ МАСАКРИ: Крволочна убиства наставника, решетање деце и хладна смакнућа (ВИДЕО)
Последњи масакр у Русији није и најкрвавији масакр у школи
Жртве дају готово идентичан опис починиоца - повучен је и неприлагођен, а вршњаци га често злостављају. А када масакр започне, баш као и Гаљавиев, њихова мета није одређени ученик или професор већ цела школа.
НОВА НАПЕТОСТ ИЗМЕЂУ АЗЕРБЕЈЏАНА И ЈЕРМЕНИЈЕ: Баку поново жели рат, опасно запретио комшијама!
ТРИ РАКЕТЕ ИЗ ЛИБАНА ПРЕЛЕТЕЛЕ ИЗРАЕЛСКИ ГРАД: Пројектили калибра 122 mm завршили у Средоземном мору! (МАПА)
ПОЧЕО СВЕОПШТИ НАПАД ИЗРАЕЛА НА ПОЈАС ГАЗЕ! Копнене и ваздушне снаге кренуле у офанзиву огромних размера!
Најмање девет људи убијено је у уторак у школи у Казању у Русији. Руски тинејџер Илназ Гаљавиев, студент четврте године Казанског универзитета "ТИСБИ" у школи, почео је да пуца из оружја које му је званично регистровано, а масакр је најавио на друштвеним мрежама. Неки су такође убијени док су покушавали да се спасу скоком кроз прозор на трећем спрату. Нападач је на крају ухапшен.
Полицији је рекао да све мрзи, али је у школу дошао сам како би сви знали да је бог. Ученик који је ишао у наставу са нападачем рекао је да је Иљназ Гаљавиев прилично повучен.
- Практично није комуницирао ни са ким, није марио за нас. Стално негде у свом уму. Да, малтретирали смо га, смејали смо се, на пример, покушавали мало да узбуркамо дечака, али без успеха - признао је. Каже и да је често пропуштао часове, увек је био мрзовољан и уморан.
Готово идентичне описе починилаца дају преживели из других масакра у школама - починилац је повучен и неприлагођен, а вршњаци га често злостављају. А када масакр започне, баш као и Гаљавиев, њихова мета није одређени ученик или професор већ цела школа. Убијају свакога ко се у погрешно време нађе на погрешном месту.
Најпознатији школски масакр, онај у Колумбину, у САД, постао је синоним за обрачун ученика и колега, али на жалост, није ни први ни најкрвавији.
У марту 2009. године, у Немачкој, седамнаестогодишњак је узео пиштољ из спаваће собе својих родитеља и обучен у маскирну униформу ушао је у школу коју је завршио годину дана раније. Крвави марш почео је у учионици на првом спрату. Упуцао је пет ученика у главу, из непосредне близине, без икаквог упозорења.
Ушао је у другу учионицу, убио двоје и ранио још девет ученика. Двоје је подлегло повредама. Када је напустио учионицу да напуни пиштољ, професор је закључао врата. Тинејџер је пуцао у браву, али неуспешно, па је наставио до хемијске лабораторије где је убио професора. Ученици су успели да побегну скоком кроз прозор.
Полиција је била на терену два минута након првог позива, али се тинејџер није предао. Пуцао је на њих, а бежећи из школске зграде, у ходнику је убио још две учитељице. Укупно је у школу испалио више од 60 метака. Такође је убио вртлара у оближњој психијатријској болници у парку, и упркос великом полицијском окружењу, отео је аутомобил и наредио возачу да га одвезе у Вендлиген.
- Шта мислите, да ли ћемо тамо наћи другу школу - рекао је наводно возачу док је пунио пиштољ. У једном тренутку возач је скренуо на траву поред пута, искочио и потрчао према полицијској патроли.
Крволочни тинејџер отрчао је у оближњи салон аутомобила. Када је дилер за који је тражио да му да аутомобил побегао, пуцао је у другог трговца и купца. Испалио је 13 метака у њих. Изашао је из продавнице, пуцао у аутомобил који је пролазио, али убрзо је стигла полиција и ранила га у обе ноге. Повукао се назад у град, изашао са задњег улаза и почео да бежи. Рањен је двојицу полицајаца у цивилу. Почео је бесно да пуца на све насумце. На крају је себи одузео пуцањ у главу, доводећи до броја погинулих на 16.
Они који су га познавали истакли су да је повучен, а лечио се и од клиничке депресије.
С обзиром на количину муниције и крваву рацију, претпоставља се да би број погинулих у школи у близини Штутгарта био далеко већи да није било благовременог реаговања особља и полиције. Чим је схватио шта се догађа, директор је преко звучника најавио: "Госпођа Цома долази" (шифрована порука која позива особље да закључа врата учионице). Протокол је успостављен након крвопролића у Ерфурту седам година раније када је 19-годишњак убио 16 људи, а на крају и себе.
У априлу 2002. Роберт Стајнхаузер је ставио пиштољ и пушку у торбу и отишао у гимназију из које је избачен. У тоалету се пресвукао, обукао "кукавицу" и започео обрачун. Прво је пуцао у заменика директора и секретара у секретаријату школе. Иако је предстојница била у суседној канцеларији, откључана, она није била његова мета, већ је наставила даље према учионицама. Отворио би једног по једног, зауставио се, пуцао у учитеља и наставио ... Кад је полиција стигла, отворио је ватру и на њих, смртно ранивши једног полицајца.
На крају је дошао у уметничку учионицу. Тамо је скинуо маску, јер му је професор, како је касније рекао, пуца гледајући јој у очи.
Роберт је спустио оружје и рекао: - Професоре Хајсе, то би било довољно за данас. Професор је искористио прилику, гурнуо га у канцеларију и закључао. Пропали студент је потом извршио самоубиство.
Масовно крвопролиће, наизглед без икаквог разлога, није пошаст искључиво модерног доба, и баш као што се данас окривљују насилне видео игре, без икаквих значајних доказа, узрок се некада тражио у филмовима.
Бранимир Дончев и два пријатеља погледали су "Кума" 25. децембра 1974. године, и како је тада писало, после је постао параноичан. Док се враћао кући, био је уверен да га неко прати и посматрао, па је променио неколико трамваја, сакрио се на улици и променио смер. Када се коначно вратио кући, тамо је затекао свог брата и рођаку.
Бранимир је био заљубљен у њу, откако је усвојена, али није јој узвратила осећања. Из љубоморе је напао свог брата који је, иако близанац, био физички много слабији. Рођак их је једва раздвојио, а затим у сузама отишао у студентски дом. Бранимир је узео очев пиштољ и пуно муниције и са пријатељем отишао до свог стана, тамо су се неко време заваравали и глумили сцене из Кума, да би Бранимир могао да оде у Студентски дом где је била рођака. Поново се сакрио и променио редове уверен да га неко прати.
Када је дошао у студентски дом, рођак није био у својој соби, али је у њему пронашао другог ученика. Једна особа је убијена на лицу места, а друга је подлегла повредама. Изашао је у ходник и почео пуцати и бости људе, а када су сви побегли из ходника, наставио је масакр проваљујући у собе. У једној од сала приказан је филм, а када је Бранимир ушао унутра, мушкарац је покушао да заштити своју трудну супругу. Бранимир их је обоје убио. На крају су га садвладала два ученика.
После крвопролића у којем је шест особа убијено, двоје је подлегло повредама, а осам других је рањено, реакција бугарских власти била је типично источни блок - све је приписано "шизофреној психози", брат убице завршио је у психијатријској болници четири године затвора због непромишљеног поседовања оружја. Према званичним извештајима, Бранимир је покушао да побегне годину дана након крвопролића док је превезен у психијатријску установу и на њега је пуцано. Одмах након масакра, приказ Кума је драстично смањен, а све насилне сцене су цензурисане.
Двоје ученика основне школе у Вестсајду, 13-годишњи Мичел Џонсон и две године млађи Ендру Голден, пажљиво су планирали крвопролиће дан након што су се вратили са пролећних празника у марту 1998. Голден је Џонсон помогао да у мајчин миниван убаци прави мали арсенал пушака, пиштоља и самострела, хране, па чак и опреме за камповање. Украли су сво оружје од Голдениног деде, који је, као и цела његова породица, био љубитељ оружја.
Дечаци нису имали ништа заједничко; како двогодишња разлика чак ни паузе за ручак у школи нису биле истовремено, нити су биле у истим vannastavnim активностима. Такође су били потпуно различитих профила - Џонсон је често кажњаван у школи и непрестано је решавао проблеме, док је Голден био примеран ученик, а породица је била поносна и на његова достигнућа у свету стрељаштва.
Једино кад су били заједно били су у школском аутобусу. Али следећег јутра су намерно закаснили, а Голден је рекао родитељима да ће их Џонсонов очух оставити у школи. То је, наравно, била лаж. Џонсон је украо аутомобил своје мајке натоварен оружјем и паркирао га у близини школе.
Голден је ушао у школу и убрзо након почетка наставе активирао пожарни аларм. Када је евакуација започела, Голден је отрчао у шуму на око 50 метара од школе и придружио се Џонсону. Дечаци су сачекали да сви студенти изађу, а затим су отворили ватру на групу ученика који су изашли на један бочни улаз.
Када су ученици и наставници схватили шта се дешава, настала је паника, поготово јер се због система безбедности нису могли вратити у школу - сва врата, осим главног улаза, аутоматски се закључавају. Ипак, након неког времена, неко је отворио врата преживелима нападнуте групе изнутра. Голден и Џонсон испалили су укупно 30 хитаца, а делимично су се зауставили зато што се већина ученика вратила у школу, а делом зато што их је са крова зграде приметио грађевински радник. Били су уверени да их нико неће видети јер су били на 50 метара од школе и надали су се да ће побећи украденим аутомобилом. Почели су да беже, али их је полиција ухватила. Пуцано је на укупно 13 ученика и два наставника, од чега су четири ученика и један наставник умрли од повреда.
Осуђени су за пет убистава, али због старости судија није имао избора.
- Ово је један од случајева у којима правда неће одговарати злочину - рекао је, читајући најстрожу могућу казну предвиђену законом - осуђени су у поправни дом док не напуни 21 годину. Обоје су пуштени на свој 21. рођендан.
Џонсон се стално враћао у затвор након што је пуштен из поправне установе због низа других кривичних дела, а последњи пут је пуштен 2015. Голден је наставио да живи и након изласка из затвора, све док 2019. није умро у саобраћајној несрећи.
