НОВИ ВЕТРОВИ ДУНУЋЕ СА НЕМАЧКЕ СТРАНЕ: Социјалдемократе се вратиле из мртвих - шта победа Шолца доноси Србији?
Олаф Шолц је успео оно што су многи у Немачкој сматрали немогућим - вратио социјалдемократе из мртвих
Најстарија немачка политичка партија, Социјалдемократска странка левог центра (СПД), која је годинама лоше пролазила на изборима, у недељу је освојила 26 одсто гласова. Хришћанско-демократа унија десног центра освојила је 24 одсто, што је најгори резултат за ту странку од њеног оснивања 1945. године.
Међутим, ова тесна разлика оставља Шолцу неизвесан и дуг пут ка изградњи коалиције. По његовим речима, почетне преговоре водиће са Зеленом странком, која је са 14,8 одсто гласова освојила треће место, и четвртопласираним Слободним демократама (ФДП) са 11,4 одсто.
СЕВЕРНА КОРЕЈА ЈУТРОС ЛАНСИРАЛА НЕИДЕНТИФИКОВАНИ ПРОЈЕКТИЛ: Хитно се огласио Пентагон!
ПРАВО ЧУДО КАКО ЈЕ ВОЗАЧ ИЗБЕГАО НЕСРЕЋУ: Гасом до даске кроз пуну раскрсницу - делићи секунде делили од катастрофе! (ВИДЕО)
НЕМАЈУ ВОЈСКУ, УЖИВАЈУ НА ПЛАЖАМА И ЖИВЕ ДУГО: Ово је једна од најсрећнијих земаља на свету (ФОТО)
Шолцова странка била је млађи коалициони партнер конзервативном ЦДУ-у канцеларке Ангеле Меркел у одлазећој немачкој влади, што је био трећи пут да се придружила свом традиционалном ривалу. Иако је СПД на тај савез пристајала невољно, он је Шолцу омогућио да прошири подршку на националном нивоу.
Као министар финансија и вицеканцелар у кабинету Меркелове током пандемије, Шолц (63) је стекао репутацију сталожене особе у кризи. Он је надгледао расподелу милијарди евра за корона-помоћ, као и хитну помоћ жртвама летњих катастрофалних поплава на западу земље.
Назван је "Шолцомат" због свог сувопарног, понакад и досадног, политичког стила. Али то му је можда и донело предност код бирача и даље везаних за Меркелову која ни сама није била позната по страственим говорима. Упркос томе што је из ривалска странке, позиционирао се као њен природни наследник. Шолц није "клон" Меркелове, али има довољно сличан политички стил да привуче гласаче који нису расположени за драстичне промене.
Са актуелном канцеларком га, како сведоче његови присни сарадници, вежу и карактерне особине које су Меркелову 16 година одржавале на власти - суздржане емоције, промишљеност и склоност аналитичком приступу проблемима. То је очито оно што Немци цене код политичара.
Шолц је рођен у Оснабруку у западној немачкој савезној држави Доња Саксонија, а одрастао је у богатом граду Хамбургу, где је био и градоначелник. Наизменично је служио у парламенту или Бундестагу и као министар рада и социјалних питања у првом кабинету Меркелове.
Његову политичку каријеру пратило неколико скандала. Док је био градоначелник Хамбурга, суочио се са критикама због начина на који је водио самит Г20 2017. године, пошто је догађај остао у сенци сукоб између демонстраната и полиције. Ту су и недавни финансијски скандали око пропале компаније Wirecard и истраге око прања новца који се делимично повезују и са његовим министарством.
Прибићевић: Добар резултат социјалдемократије буди наду
Бивши амбасадор Србије у Немачкој и Великој Британији и некадашњи помоћник министра спољних послова Огњен Прибићевић каже да су овакви резултати избора очекивани и у погледу изједначености две странке (СПД и ЦДУ) као и у погледу пада ЦДУ која је исто тако очекивана с обзиром на то да иза себе има дводеценијску владавину.
Према његовим речима, на основу тих резултата, јако је тешко прогнозирати шта Србија може очекивати од будуће нове владе Немачке с обзиром на овако тесан резултат и са друге стране чињенице да влада мора имати најмање три чланице а да су два потенцијална коалициона партнера упућена на две стране, зелени на СПД а либерали на ЦДУ, тако да постоје и различити сценарији.
- У том смислу очигледно је да ће једна од ове две странке морати да се определи за коалицију са странком која јој није идеолошки блиска настојећи да оствари своје интересе. Стога, све опције су отворене. Морам напоменути још једну важну ствар а то је резултат социјалдемократа који представља велико охрабрење за читаву европску социјалдемократију која се већ практично две деценије налази у великој кризи и сада, са овим добрим резултатом немачке социјалдемократије, то свакако буди наду да ће поново те идеје које заступају партије европске левице да се нађу у првом плану – истиче Прибићевић.
Он је подсетио да је Немачка увек показивала интерес за ово подручје, које се у највећем делу поклапа са нашим интересима, а то су политичка стабилност, економски напредак, интеграције.
Упитан да ли ће се та политика променити односно да ли ће наследник Ангеле Меркел наставити са том политиком или ће наш регион остати на неким маргинама немачких интереса, Прибићевић каже да Немачка као и друге велике силе има неке битне констатне у својој спољној политици тако да можемо да закључимо да ће она и даље остати мање више иста и посвећена нашем региону због својих економско политичких интереса.
- Између осталог, сигуран сам да ће Немачка наставити да подржава европске интеграције и то пре свега у смислу оне политике отварања поглавља што је нажалост само компензација за недостатак визије према западном балкану и Србији зато што је Србија одавно морала да постане чланица Европске уније – сматра наш саговорник.
Додаје и да се може очекивати и више критичких тонова на наш рачун у зависности од тога које странке буду чиниле нову владу и посебно ако зелени добију Министарство спољних послова.
- Тада можемо очекивати разне реакције када су у питању наши односи са Русијом и Кином као и питања правне државе и односа између власти и опозиције – оценио је Прибићевић.
Одласком Ангеле Меркел према његовом мишљењу одлази последњи политичар ере либерализма и да сада улазимо у неко ново доба.
- Ми практично присуствујемо крају либералног поретка и улазимо у неко ново доба, у неко ново време. Управо је Ангела Меркел репрезентовала тај прави либерални поредак са свим својим добрим и лошим странама. Узмимо само за пример њену важну одлуку да прими избеглице. Тај прилив је показао сву хуманост либерализма али је довео и до великих турбуленција. Управо на том примеру виде се све предности и мане либерализма. Сада нам ново време доноси нове лидере које тек треба да видимо на делу. Мења се читав систем вредности, сведоци смо великог развоја технологије и то ће све нужно утицати на нов политички живот – сматра Прибићевић.
Попов: Нови ветрови дунуће са немачке стране
Директор Центра за регионализам Александар Попов потврђује тезу многих аналитичара да су избори у Немачкој показали да смо на прагу неког новог времена јер су социјалдемократе први пут биле у предности у односу на ЦДУ.
- Када се у Немачкој формира нова влада сигурно је то да ће се на почетку мандата посветити њеном стабилизовању и најстојањима да јавности покажу да делују другачије од својих претходника и да ће покушати да остваре нека своја предизборна обећања. То неће утицати на земље Балкана али сигуран сам да им нећемо измаћи. Односно, ако желе да наставе садашњу политику да буду и даље централна земља Европске уније и њен стожер, сигурно ће морати да буду присутни и на нашим просторима али на неки креативнији начин и да нам докажу да тренутном политиком коју водимо не идемо баш у правцу Европске уније - сматра Попов.
Додаје и да постоји неколико могућих варијанти за формирање власти у Немачкој али да мисли да су се "карте наместиле" тако да у коалицији буду зелени и социјалдемократе.
- Ако се деси да зелени уђу у коалицију са социјалдемократама нашој власти се не пише добро јер нам се више неће толерисати оно што нам се до сада толерисало а ту превасходно мислим на једностраначку бирократију и лоше односе са околним земљама. Доћи ће нови ветрови који ће дувати са немачке стране и уколико се то деси, овај режим ће дефинитивно жалити за Ангелом Меркел – закључује Попов.
Западни Балкан у ЕУ, признање Косова кључно
Иако су канцеларски кандидати током предизборне кампање у највећој европској економији и земљи-предводници ЕУ заобилазили спољнополитичке теме у широком луку, практично све до последње дебате, није искључено да ће управо ставови према спољној политици играти значајну улогу у одабиру будућих коалиционих партнера СДП-а. Важно је имати на уму да је сама Меркелова током последњих петнаестак година лично решавала све највеће спољнополитичке кризе ЕУ, почев од дужничке, преко украјинске до имиграционе.
Шолц се, као и Зелени и ФДП, залаже за јачу и самосталнију ЕУ у међународним војним интервенцијама, али и за јачање трансатлантских односа. До мимоилажења долази код питања односа са ауторитарним режимима - док Зелени тврде да се са њима мора борити, јер европске вредности "немају алтернативу", Шолц је става да се са ауторитарним режимима мора сарађивати на заједничким пројектима, а несугласице решавати на међународним форумима без штете по пословни свет.
Што се тиче Балкана и Србије, СПД је става да се перспектива уласка земаља западног Балкана у ЕУ не доводи у питање. Међутим, признања Косова је и за немачке Социјалдемократе основно питање напретка на западном Балкану.
- Ми нећемо у ЕУ моћи да примимо земље које имају неразрешена гранична питања са суседима. Ако ни због чега другог, а оно због тога нам је потребно решење отвореног питања између Србије и Косова. Потребно нам је и због тога како би све чланице ЕУ могле да признају Косово - рекао је недавно за DW Нилс Шмит, спољнополитички портпарол странке.
Зелени подржавали бомбардовање Србије
Немачки Зелени су у Србији препознатљиви по европосланици Виоли фон Крамон, која свако мало оспе паљбу по нама, али кључ односа Берлина и Београда неће бити код ње. Они углавном мисле да од Србије зависи да ли ће долазак Зелених претворити у добру или лошу вест.
Почетак односа Зелених и Србије није био добар. За време њиховог јединог учешћа у власти на савезном нивоу, деведесетих година, тадашњи лидер и шеф дипломатије Јошка Фишер одбацио је јак пацифистички приступ и неочекивано подржао бомбардовање СР Југославије.
У новом програму, објављеном 2020. године, као основна начела странке наведели су климатска политика, екологија и одржива економија, јаче учешће грађана у политици, социјална правда, демократија и мир.
Што се тиче Косова, за њих је оно независно, а пре две године европарламентарац Зелених Отмар фон Холц рекао је да Немачка и ЕУ “морају више да се ангажују у косовском проблему да други светски играчи не би ускочили у тај простор”.
Последњих година у њихово име о Србији најчешће говори Виола фон Крамон-Таубадел, известитељка Европског парламента за Косово.
Ништа лепо од ње до сада нисмо чули, али не само када се ради о Косову. Недавна “живописна” изјава била је да се унутар ЕУ “занемарују геополитичке импликације процеса вакцинације у Србији”, пре свега када је реч о руској вакцини “спутњик В”. Бриљирала је и раније, позвала Шпанију да призна Косово, и жучно бранила Косово од оцене европарламентараца да је “мафијашка држава и рак-рана Балкана”.
