ЈЕРМЕНСКА НОВИНАРКА О КРВАВОМ РАТУ: Открила шта жели да се наметне Азербејџану, народ се не плаши сукоба
Народ Јерменије и Нагорно-Карабаха не жели рат, али га се и не плаши.
Данас их можете чути да су спремни ратовати како би наметнули мир Азербејџану, поручила је у разговору за Побједу јерменска новинарка Рипсиме Овханисјан.
БАКУ ОБЈАВИО СНИМАК ГАЂАЊА! Азербејџан уништио резервне снаге јерменске војске (ВИДЕО)
СУКОБИ БЕСНЕ! Азербејџан тврди да је уништио јерменски С-300 и убио 2.700 војника
ТО БИ БИЛО "СПАЉИВАЊЕ СВИХ МОСТОВА" Амбасадор Азербејџана у Москви о јерменском признању независности Карабаха
Овханисјан, новинарка која за јеревански портал Терт.ам обрађује теме јерменске спољне политике, оцењује да су азербејџанске власти сматрале да ће након "Љубичасте револуције" и смене Сержа Саргасјана у Јерменији 2018. године, добити оно што желе путем преговора које су започеле са новоизабраном владом у Јеревану.
- Председник Азербејџана Илхам Алијев и премијер Јерменије (Никол Пашињан) су имали неколико сусрета током ове две године, а на кратко је чак и званични Баку обуставио агресивну реторику, па је ситуација на граници били мирна. Делује ми да је Алијев покушао да купи време и разуме нову политику јерменских власти. Кад је схватио да нови шеф јерменске владе неће прихватити једностране компромисе, поново се почела чути ратна реторика - поручује Овханисјан.
Према њеним речима, у тој ратној реторици је у неким тренуцима било и речи о освајању Јеревана.
- Нису поштовали државне границе, палили су насеља, али су онда добили одговор. Ових дана азербјеџанска страна је лансирала ракете дуж линије таргетирајући и насељене дјелове, укључујући и главни град Нагорно-Карабаха, Степанакерт. Алијев је отворено говорио о започињању рата сваљујући кривицу на Јерменију за прекид преговора. Мислим да користи ситуацији и чињеницу да је пажња света на другим конфликтима, а има и огромну подршку Турске за дестабилизацију региона - каже Оваханисијан.
Управо улога Турске у конфликуту је, према њеном мишљењу, проблематична будући да око Нагорно-Карабаха од 1992. године посредује ОЕБС-ова Минск група састављена од Француске, Русије и Сједињене државе и које, додаје, Овханисјан, покушавају да задрже неутралност у јавности.
- Али постоји земља која је увијек на страни Азербејџана - То је Турска која је историјски увек имала непријатељски однос према Јерменији. Сада се Турска понаша екстремно дестабилијузујће. Новина је да су се позиционирали изузетно агресивно према Јерменији и Нагорно-Карабаху на начин што снабдијевају Азербејџан војном опремом. Претходних месеци су одржавали и војне вјежбе када су и преносили опрему у регион.
Због тога је, истиче Овханисјан, председник Нагорно-Карабаха Арајик Арутјуњан поручио да се у тој непризнатој републици која је дио Азербејџана, боре против Турске, те и да је конфликт изашао ван граница сукоба на линији Карабах - Азербејџан.
Овханисјан сматра да је генерално мишљење јерменске јавности да рат никад није био готов.
- Јермени су одувијек знали да рат није готов. Власти Азербејџана, како сам и казала, никад нису скривале своје интенције. Наш народ из Јерменије и Нагорно-Карабаха не жели рат, али га се и не плаши. Данас их можете чути да су спремни за рат како би наметнули мир Азербејџану - прича јерменска новинарка.
На питање о даљој ескалацији сукоба и могућности тоталног рата, Овханисјан каже да сви избегавају прогнозе из разлога што је ситуација динамична.
- Све зависи од дешавања на лини фронта. Војно решење није опција за јерменску страну и то су власти раније говориле. Ово се мора решити искључиво мирним путем. Мислим да ће међународна заједница, у овом случају Минск група, урадити све да би се постигао мир у региону. Нико од међународних актера не жели ново жариште - закључује Овханисјан.
Историја сукоба
Област Нагороно-Карабах, деценијама је у средишту сукоба две бивше совјетске републике Јерменије и Азербејџана.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века вођени су крвави сукоби у којима су десетине хиљада изгубиле живот, а преко million је расељено.
Рат, који је избио распадом СССР и изборном жељом народа Нагорно-Карабаха да се припоји Јерменији, је званично окончан 1994. године, али сукоб у потпуности није.
Након споразума из 1994, Нагорно-Карабах је остао дио Азербејџана, али је њиме од тада углавном владала сепаратистичка самопроглашена република (Арцах), којом су управљали етнички Јермени уз подршку Јеревана.
У скорије време. 2016. године, на овој линији су се такође водиле борбе сличне данашњим, а обе стране су изгубиле на десетине војника у сукобима.
Обе земље су 2019. године издале саопштење у коме се каже да "морају да се предузму конкретне мере како би се становништво обе земље припремило за мир".
Није најјасније која земља је прва покренула најновије насиље, али тензије су на високом степену месецима.
