"АХИЛОВА ПЕТА НАТО-А" Путин је бацио око на ОВУ ОБЛАСТ: Европа стрепи, само један потез започеће нови РАТ
Ово је тренутно једно од најопаснијих места на свету. Москва га држи на нишану.
Док шетате међу раскошним вилама из 19. века, фонтанама и језерима који прожимају овај успавани град, никада не бисте рекли да се налазите на месту где вас Владимир Путин има на нишану.
Смештен на југоисточној граници Литваније, Друскининки има излаз на узак део стратешке територије познатог као Сувалки коридор који се протеже дуж 100 километара литавско-пољске границе, између Белорусије на истоку и руске енклаве Калињинграда на западу.
НАТО СПРЕМА НОВИ ЈАК УДАРАЦ НА ЈОШ ЈЕДНУ ЗЕМЉУ? Русија није једина, прете да ће појачати ПРИТИСАК
САНКЦИЈЕ ПРОТИВ РУСИЈЕ ПОГОДИЛЕ И АМЕРИКУ: Бајден се обратио нацији и све признао
"БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ И НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА СТВОРИЛИ ПРЕСЕДАНЕ" Немачка левица и десница сложно у Бундестагу очитале лекцију Шолцу
Западни војни стратези већ дуже време упозоравају да би управо ово идилично подручје могло бити један од првих циљева руског председника Владимира Путина, одлучили су се за ескалацију рата у Украјини и сукобу са НАТО-ом.
На први поглед никада то не бисте рекли и управо је у томе, кажу источноевропски званичници, проблем, а Политицо доноси детаљан извештај о важности овог коридора и града Друскининки, града који има свега 12.000 становника чије име није непознато у бурној руској и европској историји.
Цар Никола И прогласио је ово место 1837. године службеним лечилиштем за руске државне службенике. Градске воде богате минералима од тада привлаче посете из целе средње и источне Европе, а тако је било чак и у временима када су пруске, пољске, руске и совјетске војске овде одмеравале снаге и доминацију у околним регијама.
Током Хладног рата, летовалиште је било омиљено совјетско одредиште за одмор, а данас је дом једне од највећих светских снежних арена и раскошног воденог парка. Све док га рат у Украјини није учинио недоступним, то место је било и омиљено одредиште руских и белоруских гостију који су чинили већину посетилаца.
А у тој препознатљивости можда и лежи разлог због чега мештани нису превише забринути око могућих руских инвазија.
- Не живимо у том страху - каже Данукас (22) који је одрастао у овом граду.
- Ако се то догоди, да, људи би могли постати забринути, али тренутно то није случај - додаје он.
Овај младић каже да је уверен да ће НАТО заштитити Литванију, земљу од 2,8 милиона становника. Уколико то не буде случај, он ће једноставно, каже, отићи из земље додајући да га војска никада 'није занимала'. Путујући целог дана литванском страном Суваłки коридора може се приметити да нема ниједног војног возила или војника на видику.
- Мештани верују у литванску војску и НАТО као и у њихову способност да осигурају безбедност - каже градска управа у писаној изјави.
Рамунас Шерпетаускас, који командује локалном четом Литванског стрељачког савеза, добровољне полиције са коренима који сежу уназад више од једног века, потврђује да је на источном фронту Литваније засада све тихо. Иако не очекује да ће Русија покушати све док има пуне руке посла у Украјини, додаје да он и његови саборци прате ситуацију у пограничној зони, називајући Сувалки коридор литванском "Ахиловом петом".
- Неки сматрају да нема никаквог смисла нападати Литванију, али треба имати на уму да је ово место директни копнени пут до Калињинграда. Ако Руси савладају Украјину, могуће је да ће њихов следећи ударац бити управо овде - каже он.
Последњи недавни подсетник на Вилниусов "ход пожици" с Москвом био је током викенда, када је литванска национална железница саопштила да, у складу са европским санкцијама, више не допушта транзит одређене робе од Белорусије до Калињинграда преко територије Литваније, што укључује и транзит угља, метала и грађевинског материјала.
Гувернер Калињинграда, Антон Аликханов, оценио је ово као "најозбиљнији прекршај" те је рекао да ће та одлука утицати на половину руског извоза енклави.
Бивши естонски председник Томас Хендрик Илвес рекао је како је осмислио назив "Суваłки коридор" 2015. године, неколико минута пре састанка са тадашњим немачким министром обране Урсулом фон дер Лајен, како би истакао проблем "рупе" у западној одбрани. Наиме, ако се сукоби са Западом, Русија би у коридор могла да уђе истовремено и са истока и са запада и да на тај начин одцепи балтичке земље од Европске уније и њихових савезника на југу.
- Инвазија би одсекла Литванију, Летонију и Естонију од остатка НАТО-а - рекао је Илвес.
Такав потез такође би довео до тренутног обрачуна између Москве и нуклеарно наоружаних чланица НАТО-а, што би могло ескалирати у сукобу светских размера. Његово упозорење вон дер Лајен , сада председница Европске комисије, уследило је након што је Русија годину дана раније анектирала Крим, а рат у Украјини поново је актуализовао његову црну прогнозу, која данас одзвања попут злосутног пророчанства.
Баш као што Путин у Украјини покушава да створи копнени мост између Русије и полуострва Крим, ако заузме Сувалки коридор (који је добио по граду на пољској страни границе), могао би да повеже руске трупе у Калињинграду, кључној руској испостави, са онима који су смештени у де фацто руском протекторату – Белорусији.
Русија у Калињинграду има огромну војну присутност што обухвата нуклеарно оружје, руску балтичку флоту и десетине хиљада војника. Иначе, у питању је енклава у којој живи готово милион становника, а која је била њемачко подручје све до после Другог светског рата. Совјетски Савез је након рата преотео контролу над регионом и протерао немачко становништво.
Иако нема смисла сугерисати да је напад неизбежан, чини се да Путин ужива у томе што Запад нагађа који је његов следећи потез. Раније овога месеца похвалио је подухвате руског цара Петра Великог, изјавивши да је "земља или суверена или колонија". Ти коментари нису уверили Балтик, а Михаил Касјанов, бивши руски премијер под Путином, долио је уље на ватру када је прошле недеље предвидео да ће, уколико Украјина падне, "балтичке државе бити следеће".
Очекивани улазак Шведске и Финске у НАТО додатно је повећао напетост између Русије и савеза. Прикључење две скандинавске земаље Русији би могло отежати одвајање Балтике од остатака савеза, али би такође могло претворити Балтичко море у оно што неки називају "НАТО-вим језером". То би Москви дало још већи подстицај да изгради копнени мост према Калињинграду. Укључивање Шведске и Финске у НАТО чини тај руски потез "мање вероватним, али то не значи да је мало вероватан", каже Линас Којала, директор Центра за студије источне Европе у Вилњусу.
Упркос стратешким забринутостима Балтика, оно што би могло бити најопасније у вези са Сувалским коридором је његова релативна ирелевантност. Ако Русија крене ка Пољској или Литванији, јасно је да би то покренуо НАТО у складу са одредбама о међународној одбрани из члана 5, повлачећи све чланице алијансе, од Турске преко Бугарске до Француске и САД. Бар у теорији.
Међутим, колико би Вашингтон и НАТО били спремни да ризикују Армагедон за део углавном ненасељеног пољопривредног земљишта за који мали број његових грађана уопште зна да постоји? То је управо "маргинални случај" који би Путин био спреман да тестира. До уласка Финске у НАТО, граница Литваније са Русијом и Белорусијом дуга 900 километара је најдужа у алијанси. Али са војском од само 20.000 људи и само пет авиона, укључујући транспортне авионе и једну једномоторну Цесну, Литванија, као њен балтички сусед, није спремна за руски напад – чак и уз помоћ немачких војних јединица које су тренутно стациониране у земљи .
- Једини одговор на овај изазов је веће присуство НАТО-а овде - рекао је Маргирис Абукевичијус, заменик министра одбране Литваније.
- Знамо да је Русија опседнута затварањем копнених коридора - додао је.
Немачки канцелар Олаф Шолц током посете Виљнусу раније овог месеца, покушао је да убеди своје домаћине у посвећеност Берлина балтичкој безбедности, али је на крају само унео забуну. Шолц је рекао новинарима да ће Берлин кренути у правцу "стационирања робустне борбене бригаде" у Литванији, што подразумева распоређивање неколико хиљада војника. Међутим, његови сарадници су касније повукли те коментаре, наводећи да ће Немачка преместити само око 50 припадника, док ће већина војних трупа остати у Немачкој.
Док се НАТО припрема за, како су многи назвали најважнији самит у последњих неколико деценија, крајем јуна, фокус је на изложености Балтика руској агресији и могућем сталном или полутрајном распоређивању већег броја савезничких снага у региону. Док алијанса предвођена САД тек треба да донесе коначну одлуку, званичници су већ наговестили да ће НАТО значајно ојачати снаге на Балтику и другде дуж источне границе ЕУ, најављујући историјску промену политике НАТО-а и померајући фокус пакта на источну Европу . Иако НАТО већ има четири борбене групе од 1.000 војника стациониране широм региона, балтички политички лидери и војни планери кажу да би тај број морао бити много већи у случају руске агресије.
- Имате такозвану tripwire силу, али то можете назвати и самоубилачком мисијом - рекао је Ајвс, који је био председник Естоније од 2006. до 2016. године.
Сједињене Државе и Немачка већ дуго упозоравају на тај потез, делом због споразума из 1997. познатог као Оснивачки акт НАТО-Русија, којим је договорено да алијанса и Москва неће успоставити сталну базу у новим чланицама НАТО-а у "садашњем и предвидљивом безбедносном окружењу". Међутим, руски напад на Украјину уверио је чак и дугогодишње скептике онога што НАТО назива "одбраном напред" у источној Европи, да је дошло време.
- Променио сам мишљење - рекао је Бен Хоџис, пензионисани амерички генерал-пуковник који је командовао америчком војском у Европи од 2014. до 2017. “Наши напори да се у доброј намери повежемо са Русијом су пропали“, рекао је он.
У Белорусији, на коју Путин има велики утицај, руска војска је користила ваздушне базе и другу војну инфраструктуру за инвазију на Украјину. Хоџис сумња да би Русија, која се бори у Украјини, сада могла да прикупи снаге потребне за напад на Балтик. Ипак, истиче да НАТО треба да искористи прилику и припреми се за најгоре, али и да ојача балтичку ПВО и обезбеди бољу интеграцију локалних снага и остатка алијансе. Он каже да може да замисли систем са "ротирајућим сталним присуством" НАТО снага у региону на сличан начин као што САД делују у Јужној Кореји.
Други кључни фактор у одбрани региона је Пољска, која има највећу војску у региону. Историјски спорови између Пољака и Литванаца око језика и права мањина у региону Сувалки са обе стране границе довели су до спекулација да би Путин могао да искористи ове тензије у своју корист. Нешто слично је урадио и у украјинском региону Донбас, где је успео да искористи проруску климу да покрене сепаратистички покрет. Међутим, то тек треба да се деси. Погранична сарадња између пољске и литванске војске никада није била ближа, каже генерал Рајмунд Анџејчак, пољски војни командант.
- Видимо шта Руси раде у Украјини и не верујемо им - рекао је генерал, који је својевремено служио у региону Сувалки, истичући да је Пољска, као чланица НАТО-а, спремна да испуни своју дужност и одбрани Литванију ако Русија напада.
- Морамо бити веома, веома спремни - каже он.
