ОВО ЈЕ СВЕ, САМО НИЈЕ ДЕМОКРАТИЈА: 12 ствари које нисте знали о изборима у САД!
Теоретски, можете да победите и у само 11 држава које имају највише електорских гласова и да постане председник
Амерички избори имају дугу традицију, а прати их много занимљивости. Ово је 12 најзанимљивих чињеница о председничким изборима у Америци.
ЗА КАРИЈЕРУ НЕ МОРА ДА СЕ БРИНЕ: Трампа већ чека нови посао?
НЕШТО СЕ СКРИВА ИЗА ПОБЕДЕ БАЈДЕНА: Преко ноћи од шворца до џепа пуног пара!
ДУГ ЈЕ ПУТ ДО ЗАКЛЕТВЕ: Сви кораци које Бајден мора проћи до коначног циља
1. Први председнички избори у Америци су одржани 1789. године, а први председник био је Џорџ Вашингтон. Избори никада нису били обустављени нити одложени, чак ни у време рата или економских криза.
Кандидат за председника мора бити рођен у САД и мора имати минимум 35 година као и да је најмање 14 година провео на тлу САД. Постоје настојања да се та уставна одредба промени и да се донесе нови уставни амандман, који се колоквијално назива Шварценегеров, по бившем гувернеру Калифорније и познатом глумцу Арнолду Шварценегеру, рођеном у Аустрији.
По америчком уставу нико не може да буде председника више од два пута.
2. Кандидати су се 1800. године частили увредама типа "копиле шкотског лопова" и "одвратни хермафродит".
3. Током кампање 1860. године у новинама су објављене астролошке карте кандидата са анализом њиховог потенцијалног успеха на основу хороскопа.
"ОН ЈЕ ПРЕДАТОР, ВУК У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ": Бивша Бајденова асистенткиња изнела стравичне оптужбе
4. Јуџин Депс се 1920. кандидовао пети пут и то из затвора! Освојио је 900.000 гласова.
5. Највећи противници давања гласа женама су продавали керамчке фигуре мачака на којима је писало "И ја хоћу глас".
6. Јужна Каролина је последња 2014. укинула забрану точења алкохола на дан избора, која је уведена како би се спречило подмићивање јер је Џорџ Вашингтон током кампање гласаче са више од 500 литара различитог алкохола.
7. Амерички избори се одржавају увек првог уторка после првог понедељка у новембру сваке четврте године. Већ 57 пута је то непроменљиво. Некада је недеља је био свети дан када нико није радио и тада није долазило у обзир да буду избори. Неким људима је требало да крену да гласају у веће центре и до дан јахања, тако да су они онда кретали у понедељак и тако се искристализовао уторак као идеалан дан. Зашто први уторак после првог понедељка? Па зато да тај уторак никако не би "пао" на 1. новембар, када се обележавају Сви свети. На тај дан никако није могло да се гласа, па је зато уведен термин први уторак после првог понедељка у новембру.
8. Бајден ће заменити Трампа и на месту најстаријег председника јер у тренутку избора има 78 година. Бајден се први пут се кандидовао 1987. године, а други 2008.
9. Шта су колебљиве, црвене и плаве државе?
Републикански бастиони као што су Ајдахо, Аљаска и многе јужњачке државе сматрају се "црвеним" државама, док се државе којима доминирају демократе као што су Калифорнија и Илиноис и већи део региона Нове Енглеске на североисточној обали називају "плавим државама". Колебљиве ("свинг") државе су државе које могу да промене мишљење у зависности од кандидата.
Будући да кампање често одлучују да не шаљу кандидате или улажу ресурсе у државе које сматрају неосвојивим, председничка трка углавном се води у тих неколико колебљивих држава, као што су Охајо и Флорида. Аризона, Пенсилванија и Висконсин могле би да се сматрају колебљивим државама 2020. године.
10. Ко мења председника? - 25. амандман на Устав Сједињених Америчких Држава је био покушај да се разреше неке од вечитих недоумица око институције председника, наиме, шта се дешава у случају смрти, опозива или оставке председника, као и тога шта се дешава у случају да из неког разлога председник није у могућности да врши своје дужности. Уобичајена је пракса да, у случају смрти председника, потпредседник преузима позицију председника. То се до сада догодило 8 пута у америчкој историји.
Такође, 7 потпредседника је умрло током мандата и један је поднео оставку, тако да током једне петине историје САД није било потпредседника који би преузео функцију. Али јављали су се наизглед нерешеви проблеми, какав је био случај спречености председника Џејмса Гарфилда да обавља дужност, који је био у коми осамдесет дана пре него што је подлегао повредама или Вудроа Вилсона, који је услед инфаркта био лишен одређених телесних функција последњих осамнаест месеци свог мандата.
"ГАФ МАШИНА" ПОНОВО РАДИ: Бајден морао да направи лапсус и у свом победничком говору! (ВИДЕО)
11. Процес инаугурације - Дан инаугурације новоизабраног председника у Сједињеним Америчким Државама одржава се 20. јануара на сваке четири године. Организује се у години после оне у којој су се одржали председнички избори. Нови мандат председника и потпредседника званично почиње наведеног дана у подне у Вашингтону (ДЦ).
12. Европљанима правила америчких избора делују компликовано. О резултату избора одлучује 538 људи који чине електорско веће. Тих 538 електора бира се на различите начине и то зависи од државе до државе. Негде су то страначки активисти, а негде су то прави избори за које се људи пријављују. Победник је онај председнички кандидат који добије 270 електорских гласова. Уколико резултат буде 269:269 одлуку о томе ко је председник САД доноси Представнички дом Конгреса, док потпредседника бира Сенат. Теоретски, можете да победите и у само 11 држава које имају највише електорских гласова и да постане председник.
У 48 држава све електорске гласове добија кандидат који добије највише гласова. Куриозитет је да је до сада кроз читаву историју било само 157 електора који су гласали мимо изборне воље грађана.
