ОВО СУ КЉУЧНЕ ГОДИНЕ: Ако не предузмемо нешто штета нашој планети ће постати НЕПОВРАТНА - Научници открили шокантне податке

Достизање и одржавање нето нулте емисије гасова стаклене баште до 2100. је „најважније“ да би се смањио ризик од неповратног утицаја на климатске обрасце, показало је ново истраживање.

У студији о климатским прекретницама објављеној у августу у Натуре Communications, истраживачи су рекли да ће свака политика смањења емисија усвојена у овом веку одредити како ће се климатски обрасци променити у вековима који долазе.

Преломне тачке се односе на вишеструка стабилна стања различитих система за одржавање живота на планети од којих зависе сва друштва и која би, ако се гурну предалеко, могла довести до незаустављивих, трајних и неповратних промена у њиховом стању. На пример, стални спољни притисак на систем као што је Амазонска прашума, највећи и најбогатији биолошки резервоар на свету и један од најважнијих природних система за складиштење угљеника, може претворити шуму у савану и извор угљен-диоксида.

Истраживачи су се фокусирали на четири, међусобно повезане преломне тачке: колапс леденог покривача Гренланда и леденог покривача Западног Антарктика, што би довело до значајног пораста нивоа мора, преласка амазонске прашуме у суву савану и колапса циркулације Атлантски океан, кључна компонента у глобалној регулацији климе позната и као Атлантска меридијална преокретна циркулација (АМОЦ). 

Слабљење АМОЦ би изазвало смањење ефикасности океана у апсорпцији атмосферског угљен-диоксида, што би довело до веће количине гасова стаклене баште у атмосфери. То би такође довело до више урагана у јужном океану и брзог захлађења Европе, са разорним последицама по пољопривреду и живот у региону.

Претходне студије су показале да су све четири прекретне тачке већ на дохват руке; студија из фебруара 2024. такође је сугерисала да је АМОЦ „на путу“ до тачке преокрета. Сада, истраживачи кажу да би, према садашњим сценаријима, ове преломне тачке могле да се десе у наредних 300 година.

Аутори су открили да би сваки додатни степен загревања од 0,1Ц изнад критичног прага од 1,5Ц повећао ризик од покретања кључних догађаја преокрета између сада и 2300 и „снажно“ убрзао вршно загревање изнад 2Ц. Према студији, прекорачење прага глобалног загревања од 1,5 Ц сада је „изразита могућност“. Чак и ако се температуре врате испод критичног стандарда постављеног 2015. као део Париског споразума, тренутне политике смањења емисија би и даље обавезале на ризик од преокрета од 45% до 2300. године.

До сада се свет загрејао за 1,3Ц у поређењу са прединдустријским временима. Сагоревање угља, природног гаса и нафте за струју и топлоту је највећи једини извор глобалних емисија гасова стаклене баште (GHG). Ово су главни покретачи глобалног загревања јер задржавају топлоту у атмосфери и подижу температуру површине Земље. 

Међународна агенција за енергетику (ИЕА) позвала је земље да зауставе нове пројекте гасних и нафтних поља, тврдећи да је то једини начин да се одржи сценарио нето нулте емисије компатибилан са 1,5Ц. Па ипак, глобална потрошња фосилних горива тек треба да досегне врхунац. 2023. године, атмосферска концентрација сва три најмоћнија гаса стаклене баште – угљен-диоксида (ЦО2), метана и азот-оксида – достигла је рекордно висок ниво.

- Налази наглашавају да је тренутно и значајно смањење емисија од суштинског значаја у наредној деценији како би се избегле ове преломне тачке и спречила дугорочна штета по климу - рекла је ауторка студије Теса Мелер за Акиос.

За девет планетарних граница представљених у оквиру се тврди да су фундаменталне у одржавању „безбедног оперативног простора за човечанство“. Оквир је служио и наставља да служи као драгоцен водич за креаторе политике, позивајући их да размотре дугорочне последице људских акција и усвоје стратегије које дају приоритет одрживом коришћењу Земљиних ресурса.

Године 2023. он и други научници су открили да је шест од девет планетарних граница већ прекорачено, што Земљу ставља „далеко изван безбедног оперативног простора за човечанство.

Извор: Србија Данас