Како је пад Берлинског зида променио судбину Србије: Од Европе без граница до ЖИЧАНЕ ОГРАДЕ

На данашњи дан, почело је рушење Берлинског зида који је био симбол Хладног рата и поделе Европе након слома нацизма. Савременици догађаја који се сматра почетком процеса глобализације, могли су да виде свет који се убзано мења, од технолошког развоја, ратова, мењања граница па све до културолошких промена.

Сматра се да је тада кренуло остваривање Новог светског поретка који је требало да доведе до краја историје, како је то амерички друштвени аналитичар Френсис Фукујама најављивао, до коначне победе САД и успостављања англоамеричке културе и цивилизације као доминантне. Део овог процеса се у доброј мери и остварио, али предвидети крај нечему тако динамичном као што је историјски процес, било је заиста храбро.

Падом Берлинског зида почео је активно да се спроводи процес глобализације. Уследио је пад комунизма у источној Европи и распад држава попут СССР-а, Чехословачке и Југославије. Истовремено, Немачка, губитница Другог светског рата, „одлежала“ је своју казну и поново се ујединила, несумњиво под диригентском палицом Американаца.

Аналитичар Душан Јањић за портал SrbijaDanas.com каже да је тај процес, који је ишао као проширење ЕУ, по својој природи, антифедералистички, па су се све европске федерације распале, неке договором, а неке у крви.

- Тај процес је довео до пада два блока, до краја комунистичке и социјалистичке идеологије. Код нас је довео до процвата национализма и свега оног што се претходно гурало под тепих - каже Јањић.

Наш саговорник каже да је Србија направила велике грешке, јер у том процесу није пратила историју.

- Руководили смо се национализмом и нашли смо се на страни губитника Хладног рата, а тада је заправо требало обновити државност коју смо и имали два века пре тога - истиче Јањић.

Југославија изгубила значај

Како је тај процес започео, докле је дошао и како је утицао на нас, за портал SrbijaDanas.com говори и историчар Предраг Марковић.

- Рушење Берлинског зида учинило је посредничку улогу Југославије непотребном. Након тога више није било потребе за земљом која је била мост између истока и запада – каже Марковић.

Наш саговорник истиче да међународни фактор није толико рушио Југославију, колико је постао равнодушан према њеној судбини.

На питање да ли је Нови светски поредак стао, Марковић каже да се он заправо више не помиње у толикој мери.

- Нови светски поредак није постао хегемонија САД, како су то критичари говорили. После привидне победе, Американци су заправо изгубили велики део свог утицаја – истиче Марковић.

Скоро двадесет година касније, широм Европе ничу ограде. Европа будућности, заправо може бити Европа зидова.

- Интересантно да Мађари, Пољаци, Словаци и други, који су се толико борили да се сруше зидови око њих, а сада подижу ограде на неке друге – закључује Марковић.

Будућност Европе

Душан Јањић тврди да ће Европа опстати кроз регионалне асоцијације, а политика на континенту ће се под утицајем Путина мењати, али за то ће бити потребно време. Наш саговорник је истакао бојазан да Србија може поново да изгуби, уколико промаши нову историјску линију.