Тачка спајања Вашингтона и Москве: Глобализам иде на сметлиште историје

Трампова политика одбране постојеће реалности суверених држава, супротна је гледишту глобалиста, а чињеница да је победио, као и чињеница да се и други светски центри моћи који јачају залажу за одбрану суверенитета и суверених држава, говори да је та позиција у успону.

Пљуште увреде из Северне Кореје: Трамп је ментално поремећен

Нови испад Трампа на домаћем терену: Успео да зарати са шампионима НБА

Амерички председник Доналд Трамп је на заседању Генералне скупштине УН 21 пут помињао термин „суверен“ и „суверена држава“ и заправо на тај начин, према мишљењу Александра Гајића из Института за европске студије, показао да се спољнополитичка агенда Америке за време његове администрације креће ка класичном вестфалском поимању међународних односа и међународног поретка.

Трамп је говорећи у уторак на Генералној скупштини УН позвао чланице те организације да штите суверенитет и поштују границе „од Украјине до Јужног кинеског мора“. С друге стране је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров поздравио и пријатном оценио такву поруку о значају поштовања суверенитета држава.

Доналд у Хенријевим ципелама

Због тога се, указује Гајић, може рећи да делимично стоји теза да је главна порука ГС УН једина додирна тачка Америке и Русије — почетак краја глобализма и повратак на националне државе. 

И Трампов предизборни слоган и његове спољнополитичке активности, сугерише Гајић за Спутњик, иду у правцу реалполитичког сагледавања, односа али у оквирну тог класичност вестфалког сагледавања међународних односа, односно приоритета суверених држава. Дакле, да се од стране Американаца напушта глобалистичка агенда.

Наступ председника САД у УН је, подсећа Гајић, био критикован више због означавања појединих суверених држава одметничким државама.

Трамп посматра суверене државе као равноправне, али да Америка у складу са својим реалним интересима и савезништвима нема могућност да се супротстави, односно да интервенише у оним случајевима кад опасност прети њима или њиховим савезницима, констатује Гајић, док је код неоконзервативаца преовладала димензија моралне супериорности демократских капацитета Американаца који им омогућавају да унилатерално интервенишу.