ПОНОС СРПСКОГ РОДА: Млади научник на трагу лека за рак и не жели да напусти Србију
Тројански коњ из његове лабораторије требало би да збуњује ћелије рака, а једног дана могао би бити лек.
Видак Раичевић, докторанд на Природно - математичком факултету Универзитета у Новом Саду добитник је престижне награде "Михајло Пупин" коју додељује Матица Српска. Овај млади научник бави се истраживањима везаним за лечење карцинома.
НЕВЕРОВАТНА ХРАБРОСТ СУБОТИЧАНИНА: Ненад голим рукама савладао огромног питона
НЕ ИЗЛАЗИТЕ НАПОЉЕ БЕЗ ПРЕКЕ ПОТРЕБЕ! У Србији данас временске непогоде, ветар јак и олујни
ДАНАС СЛАВИМО ДВА ВЕЛИКА ХРИШЋАНСКА ИМЕНА: Народно веровање каже да треба урадити ЈЕДНУ ствар
Матица Српска, наша најстарија књижевна, културна и научна институција на сваке три године додељује награду за дипломске, мастер и друге научне радове студената редовних и докторских студија из техничких и природно математичких дисциплина, којима се бавио Михајло Пупин.
Видак Раичевић, истраживач - сарадник на Катедри за органску хемију ову, како каже, ласкаву титулу, добио је за рад који се бавио се дериватизацијом стероидних хормона човека, једним од начина добијања молекула које имају корисне биолошке активности, па и у проналажењу лекова.
Како ради тројански коњ из лабораторије
Да би смо разумели о чему се ради, млади научник хормоне пореди са клавиром, они практично притискају више типки и изазивају више различитих реакција у организму. Тако постоје и неки облици канцера који су хормон зависни.
- Стратегија којом сам се бавио је осмишљавање тројанског коња, модификација тог молекула, коришћењем органске хемије. Мењам структуру молекула помоћу хемијских реакција, да би добио молекул који се ћелији представи као нешто што она жели, као тај хормон који помаже ћелији да расте и да се дели, да добијемо оно што се зове тумор. Међутим, ако тај молекул променимо, дамо му нови облик, бар у неким деловима, он је управо налик на античког тројанског коња, ћелија га усваја. Уместо да јој помогне да расте, ћелија одумире - објашњава Раичевић.
Коначан резултат истраживања, каже лауреат, још је далеко, а велики проблем у томе што се истраживање ради у Универзитетском центру, а не у великој фармацеутској индустрији која би новцем могла да помогне брже кретање молекула ка примени.
Млади научник додаје да и у свету из универзитетских центара долази свега 10 одсто молекула који на крају добију титулу клинички одобреног лека.
Његово истраживање наслоњено је на претходни рад колега са ПМФ-а, али и других универзитетских центара.
Молекули које прави су уједно и органометални, основ за тај део истраживања дао је професор Растко Вукићевић са Универзитета у Крагујевцу. Он је своје знање пренео професору Нику Радуловићу, декану ПМФ-а у Нишу. Ова два професора ментори су на његовој докторској дисертацији.
Зашто је остао у Србији
Видак Раичевић је остао у Србији, између осталог и због тога што поштује рад и знање људи који су му га пренели, а своје знање жели да пренесе новим генерацијама. Знање чини друштво и државу бољим, само тако можемо напред.
Иако млад, већ се бави педагошким радом, предаје у Гимназији "Јован Јовановић Змај" ученицима који су уписани на програм "Надарени ученици за биологију и хемију2, он им је и ментор на такмичењима.
- То је једно невероватно лепо искуство, радити са нашим најелитнијим средњошколцима, који се највише занимају за биологију и хемију. Добијамо врхунске стручњаке, јер кад се неко интересује за хемију од основне школе, настави у средњој, жели да уради још више на факултету, кроз такмичење или волонтирањем у лабораторијама, добијамо људе који су заиста велики потенцијал и јако је тужно када они оду из ове земље - казао је Раичевић.
