Пре више од сто година почела је немилосрдна борба за живот, а сада креће ЈОШ ДРАМАТИЧНИЈА ПОТРАГА

Кад се поларни истраживачки брод “Ендуранс” 21. новембра 1915. заглавио у леденом Антарктику, истраживач Ернест Шеклтон и његова посада започели су путовање које се претворило у један од најтежих покушаја преживљавања у историји.

Брод је потонуо 1915, притиснут ледом у Веделском мору, а Шеклтон и његова посада били су присиљени да напусте бродове, уђу у спасилачке чамце и крену на невероватни, херојски пут преко Јужног океана.

Њихова мучна петомесечна борба с ледом отад је постала део легенди коју су преносили истраживачи и пустолови више од једног века.

Али, сам брод је нестао без трага откако је потонуо и није пронађен ниједан његов остатак.

Сада научна експедиција планира да следеће године покуша да нађе “Ендуранс”. У понедељак је истраживачки тим, на челу са британским стручњацима, објавио да иде у потрагу за олупином брода, за коју се сматра да почива на дубини од три километра, испод леденог гребена Ларсен Ц у Веделском мору.

Експедиција, која ће запловити на истраживачком броду “СА Агулхас ИИ”, имаће на располагању најнапредније аутоматске подморнице у свету да испита морско дно.

Истраживачи су, међутим, “наоружани” још нечим – информацијама из дневника капетана Френка Ворслија, и навигатора који је забележио прецизна очитавања секстанта док је брод тонуо.

Претходно су пропала најмање три плана да се пронађе олупина “Ендуранса”, указује британски “Телеграф”.

Ако нова експедиција успе да је пронађе следеће године, брод ће се наћи на листи историјских споменика и биће заштићен међународним законима.

Научници се надају да је Антарктичка циркумполарна струја (или Струја западних ветрова) заштитила брод од црвоточине.

- Ако експедиција пронађе олупину, ми ћемо истражити, фотографисати, снимити и документовати њено стање – изјавио је вођа тима, професор Џулијан Даудесвел, директор Истраживачког институте Скот Полар на Универзитету Кембриџ.

Ако су неки морски организми колонизовали олупину, биолози ће покушати да дођу до узорка.

- Нећемо, међутим, уклонити ниједан објекат са олупине – истакао је Даудесвел.

Изграђен у Норвешкој 1912, “Ендуранс” се сматрао најјачим дрвеним бродом икад направљеним, са кобилицом од 215 цм.

Али, за разлику од неких других бродова из тог периода са заобљеним дном, “Ендуранс” није био направљен да се уздигне из леда кад га овај окује.

То значи да, кад се брод оковао ледом, притисак је преузео труп, који је истрајао 10 месеци.

Шеклтон и 27 чланова његове посаде провели су недеље на леду, преживљавајући и надајући се да ће их брод повести ка безбедном.

На крају су морали да употребе чамце да дођу до острва Елефант. Шеклтон је са још петорицом потом испловио за Јужну Џорџију како би позвао помоћ. Стигао је две недеље касније. Тек у августу 1916. спасени су последњи чланови посаде.

Нова експедиција планира да пошаље дронове испред истраживачког брода, који ће бележити најбољу руту кроз лед.

Научници ће, док трагају за “Ендурансом”, детаљно проучити ледени гребен Ларсен Ц, који је подложан атмосферском загревању и одозго и одоздо, услед отопљавања океана.

Они су рођаци и у браку су више од 70 година! То није једино чудно у браку краљевског пара

Ларсен Ц је четврти највећи ледени гребен на Антарктику, а у јулу 2017. простирао се на око 27.360 км квадратних.

- Наша експедиција ће бити прва која ће користити аутономно подводно пловило – истакао је професор Даудесвел.

Пре него што се “Ендуранс” заглавио у леду, Шеклтон је ишао да пређе Антарктик. Потпуковник Хенри Ворсли, даљи рођак капетана Френка Ворслија, умро је 2016. на свега 50 км од постизања тог циља.