НОВИ РАТ САМО ТО НИЈЕ ПОЧЕО? Војска у стању приправности, председник већ издао прву наредбу
Након референдума Венецуела се спрема да себи припоји територије богате нафтом.
Ауторитарни режим у Венецуели одржао је у недељу референдум на којем је, према званичним изворима, 95 одсто бирача подржало стварање нове државе на територији нафтом богатог региона Есекиба у суседној Гвајани.
НАПАДНУТА ТРУДНИЦА: Избодена на улици, па преживела без већих последица по дете и себе! ПРАВО ЧУДО!
РЕЧИ ПУТИНА КОЈЕ СУ УТЕРАЛЕ СТРАХ У КОСТИ ЦЕЛОМ СВЕТУ: Зна се ко је следећа мета?
ОВО БИ МОГЛО ДА БУДЕ ГОРЕ ОД ЧЕРНОБИЉА: Радиоактивни отпад цури из најопасније нуклеарке на свету
Иако аналитичари спекулишу да Мадуро неће извршити инвазију на Гвајану, не може се порећи да он има неколико јаких разлога да уради управо то.
Председник Венецуеле Николас Мадуро рекао је у уторак да ће одобрити истраживање нафте у области која је предмет спора са Гвајаном, а за коју је рекао да ће своја запажања односно захтеве пријавити Уједињеним нацијама и Међународном суду правде (ИЦЈ).
Шта је Есекиба у Гвајани?
Есекиба чини преко две трећине укупне копнене територије Гвајане. Претензије Венецуеле на Есекибу, које су биле извор дуготрајног територијалног спора, поново су запаљене последњих година након што је Гвајана открила нафту и гас у близини морске границе.
Референдум долази након растућих војних тензија на граници између Венецуеле и Гвајане, са Бразилом, који дели границе са обе земље, који је 29. новембра имао "интензивирао одбрамбене акције", саопштило је Министарство одбране.
Референдум у Венецуели тражио је од бирача да подрже режимско одбацивање надлежности Међународног суда правде над Есекибом и "да пристану на план за њено инкорпорирање и стварање државе под називом Гвајана Есекиба".
Такође је настојала да свом становништву додели венецуеланско држављанство. У октобру је влада Гвајане, на челу са председником Мохамедом Ирфааном Алијем, затражила објашњење од венецуеланског амбасадора у Џорџтауну у вези са појачаним кретањем трупа у пограничним регионима, пише ЦАТО институте.
Усред неизвесности, има разлога за забринутост.
Међународни суд правде забранио измену статуса кво, али Венецуела не мари за то
Иако је Мадуро у више наврата говорио да је референдум обавезујући, Међународни суд правде (ИЦЈ) - чија би укупна одлука о овом случају могла бити годинама далеко - прошле недеље је забранио Венецуели да предузме било какву акцију која мења статус кво у региону богатом нафтом.
Државна нафтна компанија ПДВСА и државни произвођач гвожђа и челика ЦВГ створиће дивизије за спорни регион, рекао је Мадуро.
- Државне компаније ће одмах приступити стварању дивизије ПДВСА Есекуибо и ЦВГ Есекуибо и одмах ћемо приступити давању оперативних дозвола за истраживање и експлоатацију нафте, гаса и рудника у нашој Гвајани Есекиби.
Мадуро је такође рекао да је предложио закон законодавном телу које контролише влада за стварање нове државе, а компаније које већ послују у водама у тој области имаће три месеца до одласка.
Председник Гвајане Ирфаан Али рекао је касније у уторак да Мадуро показује "очигледно занемаривање" пресуде Међународног суда правде.
- Гвајана ће извести ову ствар рано ујутру. Писаћемо Савету безбедности УН и суду. Одбрамбене снаге Гвајане су у високој приправности... Венецуела се јасно прогласила нацијом одметника - рекао је Али у националној емисији.
Есекиба и претензија Венецуеле
Претензија Венецуеле над Есекибом је заиста дуготрајна. Међутим, тек прошлог априла Међунардони суд правде је пресудио да има надлежност над тим питањем након што је Гвајана 2018. затражила да покрене поступак против Венецуеле. Пресуда је била значајна, али Мадуро не жели да Венецуела трајно изгуби своја правна потраживања према Есекиби. Ово би било национално понижење које би могло ослабити његову власт.
Аналитичари пишу да он у томе може видети да долази неповољна пресуда по Венецуелу, па отуда његов покушај да у потпуности негира надлежност суда над овим питањем. Референдум, приказан као доказ огромне подршке народа његовом националистичком захтеву за Есекибу, могао би се посматрати као политичка припрема за војну акцију, пишу страни аналитичари.
Наиме, Венецуела је поново активирала своје право на територију од 160.000 квадратних километара (61.776 квадратних миља) последњих година, након открића нафте и гаса на мору. Спорна је и поморска граница између две земље. Конзорцијум који предводи Ekkon Мобил (КСОМ.Н) почео је да производи нафту код обале Гвајане крајем 2019. године, а извоз је почео 2020. године, пише Реутерс.
Гвајана, која тренутно производи око 400.000 барела нафте и гаса дневно, ове године је добила понуде за нове плитке и дубоке водене блокове од домаћих и страних компанија у свом првом међународном кругу надметања. Дозволе за истраживање ових подручја нису потписане.
Председник Гвајане је рекао да инвеститори у тој земљи немају о чему да брину.
- Наша порука је врло јасна, ваше инвестиције су безбедне - рекао је он.
- Наши међународни партнери и међународна заједница су спремни и уверили су нас у своју подршку.
- Питања граница треба да решавају владе и одговарајуће међународне организације - рекао је портпарол Ексона у одговору на питања.
Аналитичари су рекли да је гласање у венецуели било покушај Мадура да процени подршку своје владе уочи председничких избора 2024. године.
Војни биланс Венецуела-Гвајана
Однос снага између Венецуеле и Гвајане у великој мери фаворизује Венецуелу, што би такође могло да сугерише употребу силе. Према бројкама које је објавио бразилски лист Фолха де Сао Пауло, венецуеланска војска броји 123.000 активног особља у односу на само 3.400 у Гвајани. Ова друга земља је лоше надјачана у погледу наоружања, као што су оклопна возила (514 наспрам 6).
Међутим, војни аналитичари, напомиње Игор Гиелов из Фолхе, верују да је економска криза изазвана социјализмом у Венецуели учинила да њен капацитет за вођење рата изгледа далеко јачи на папиру него што је у ствариности. На пример, отприлике половина флоте од 24 борбена авиона Сухој Су-30 руске производње сматра се способним за летење.
- Али чак и као тигар од папира - додаје Гилоу, Венецуела - је колос у поређењу са Гвајаном.
Што се тиче изводљивости инвазије: "добар део 800 километара дуге границе између Венецуеле и Есекибе састоји се од густе џунгле, која је непробојна осим за мале јединице."
