Пронађен огроман број вируса у леду, а неки су стари више од 40 хиљада година: Вреба ли опасност по људе?! Ево шта су отркиле анализе

Међународни тим истраживача направио је револуционарно откриће у древном леду глечера Гулија на Тибетанској висоравни. Они су идентификовали и каталогизирали 1.705 типова вируса, од којих су неки стари око 41.000 година.

Ово откриће пружа увид без преседана у климатску историју Земље и улогу микроба у обликовању екосистема. Студију су водили палеоклиматолог и глациолог Lonnie Thompson и микробиолог Matthev Sullivan са Универзитета Охајо Стате.

Ово је до сада најопсежнија анализа вирусних генома екстрахованих из глацијалног леда. Налази тима су проширили наше знање о древној вирусној разноликости за 50 пута, нудећи нове увиде у прошлост микробних заједница и њихове интеракције са животном средином.

Метагеномска анализа

За разлику од вируса који представљају ризик за људе, попут оних пронађених из пермафроста у претходним студијама, геноми откривени у леденом језгру Гулија потичу од вируса који инфицирају прокариоте - микроорганизме попут бактерија и археја. Ови вируси играју кључну улогу у микробним екосистемима, утичући на разноврсност, еволуцију и еколошки метаболизам.

Истраживачи су издвојили ДНК из девет делова леденог језгра дугачког 310 метара, који представљају различите климатске периоде у последњих 41.000 година. Кроз метагеномску анализу, успели су да идентификују и разликују појединачне сојеве вируса. Анализа је открила да је састав вирусних заједница значајно варирао у зависности од климе у време формирања сваког леденог покривача.

Током хладнијих периода, вирусне заједнице су биле релативно конзистентне, док је у топлијим периодима било разноврснијих и изразитијих кластера вируса. Најразноврснија вирусна заједница пронађена је у леду старом око 11.500 година, током преласка из последње глацијалне фазе у епоху холоцена. Тај период, обележен драматичним климатским променама, имао је вирусни састав јединствен у односу на друге периоде.

Значајне импликације

Студија је такође открила да је више од 70 одсто идентификованих вируса јединствено за глечер Гулија и да нису пронађени нигде другде на Земљи. Само 12 одсто вируса је познато ван Азије, а мање од једног процента је документовано у неглацијалним срединама. Ови налази наглашавају важност глечера као складишта древног генетског материјала и њихову улогу у очувању микробне разноврсности.

Како се глечери и даље топе због климатских промена, губитак ове сачуване генетске информације могао би имати значајне импликације на наше разумевање прошлих и будућих микробних екосистема. Истраживачки тим наглашава хитност прикупљања више ледених језгара како би се изградила свеобухватна геномска база података која може информисати будуће климатске моделе и помоћи у предвиђању утицаја промена животне средине.

Саливан истиче потенцијал овог истраживања да разјасни сложена питања о односу између микробних заједница, интеракција вируса и климе. Разумевање ових веза могло би побољшати нашу способност моделирања и предвиђања еколошких одговора на текуће климатске промене.

Ова студија је значајан корак напред у области палеовирологије и глациологије, отварајући нове путеве за истраживање древних микроба и њихове еколошке улоге. Док научници настављају да истражују ове замрзнуте архиве, можда ће открити даље тајне о климатској историји Земље и фундаменталним процесима који су обликовали живот на нашој планети.

Извор: Србија Данас/Информер