Пример за ЦЕО СВЕТ: Једина држава у којој се деца НЕ ДРОГИРАЈУ, НЕ ПИЈУ и НЕ ПУШЕ, знате ли зашто?
Број корисника марихуане смањио се са 17 на седам одсто, а број пушача са 23 на само три
У последњих 20 година на Исланду је драстично смањено конзумирање алкохола, дрога и цигарета код младих, након што су уведене системске мере бриге.
Прочитајте и:
У анкетама из 1998. чак 42 одсто 15-годишњака и 16-годишњака из ове земље одговорило је да у претходног месеца бар једном били пијани. Колико су делотворне биле мере владе најбоље показује чињеница да је у 2016. тај проценат спао на само 5 одсто. Број корисника марихуане овог узраста смањио се са 17 на 7 одсто, а број пушача са 23 на само 3.
Како им је то успело?
Све је почело кад је Инга Дора Сигфусдотир, истраживач са Универзитета на Исланду, сазнала за активности америчког професора психологије Харвија Милкмана. Милкман је, наиме, почетком деведесетих у својој докторској дисертацији дошао до закључка да је одавање пороцима код младих последица покушаја да се изборе са стресом.
Након објављивања поменуте докторске дисертације, професора је ангажовао Национални институт за болести зависности од дрога у САД, да као један од истраживача помогне у системском решавању проблема зависности добијањем одговора на следећа питања:
- Зашто млади почињу са употребом дрога?
- Зашто настављају да да их користе?
- Када млади долазе до стадијума да постају зависни од дрога?
- Када престају да користе дроге?
- Када се поново враћају дрогама?
Резултати овог истраживања довели су до државног гранта од преко милион долара, а тим новцем је 1992. финасиран пројекат „Само-откривање“, који је за основу имао потенцијално решење проблема зависности:
- Истраживање је показало да разлози за наставак коришћења супстанци које воде у зависност имају везе са хемијским променама у мозгу који генеришу ове супстанце. Зависност се развија управо жељом за понављам тих промена у мозгу.
- Идеја за пројекат „Само-откривање“ је била – како природним путем да млади произведу позитивне промене у мозгу (без коришћења стимуланса), и како око ове идеје створити друштвени покрет.
- Креирани програм лечења је био намењен младима који испољавају различите врсте зависности. Младима који су приступали програму није речено да се ради о врсти лечења од зависности, већ је представљен као програм едукације где млади могу да науче оно што их интересује – музика, плес, уметност… Идеја је била да се различитим врстама активности код младих изазову позитивне промене хемије у мозгу, као здрава алтернатива стимулисаним променама које подстичу зависност.
Паралелено са овим програмом едукације, млади су ишли на тренинге из области усвајања позитивних животних вештина, са фокусом на унапређење начина размишљања о себи и свом животу, као и о начинима унапређења односа са другим особама.
И ту долазимо до исландске научнице која је, инспирисана Милкманом, покренула праву револуцију.
На основу њене иницијативе, 1992, 1995. и 1997. су урађена истраживања односа младих (14-16 година) према алкохолу, дрогама и пушењем – што је показало претходно поменуте тадашње алармантне податке о понашању тинејџера, али је показало и још неколико фактора који раздвајају децу која су постала зависна од оних која нису:
- Учешће у организованим активностима, нарочито спортским – 3 до 4 пута недељно.
- Укупно време проведено с родитељима.
- Осећај ученика да се о њима води рачуна у школама.
- Не остајање ван куће у касним вечерњим сатима.
У то време и на Исланду и у САД било је актуелних програма едукације из области спречавања болести зависности за младе, али се испоставило да ти програми немају ефекта. Инга и професор Милкман су хтели да покушају да покрену програм, али са другачијим приступом…
Градоначелник Рејкјавика се заинтересовао за цео пројекат, и лобирањем је допринео креирању Националног плана за побољшање живота младих, под називом „Омладина на Исланду“. Национални план је креиран на основу података из поменутог истраживања и резултата рада професора Милкмана.
Након доношења националног плана кренуло се у његову имплементацију. Карактеристике овог плана су следеће:
- Национални план није водила држава, већ је управљање програмима прослеђено градовима и насељима (децентрализација управљања).
- Веома брзо су промењени одређени Закони. Постало је нелегално куповати цигарете испод 18 година, и алкохол испод 20 година.
- Законом је забрањен боравак деце између 13 и 16 година напољу зими до 22:00 сата и лети после поноћи.
- Веза између родитеља и школа је законски оснажена креирањем организација родитеља у свакој школи.
- Држава је значајно повећала финасирање различтих врста рекреативних активности, са циљем креирања организованог приступа позитивним активностима деце, уместо уласка у различите врсте зависности. Ова финансирања укључују и помоћ сиромашнима који добијају посебна средства за финасирање активности деце.
Национална организација родитеља „Кућа и школа“ децентрализовано води бригу о самим родитељима деце – креирањем и спровођењем едукативних програма за родитеље, и потписивањем различитих врста уговора са родитељима који имају за циљ оснаживање везе између родитеља и деце. Фокус ових програма јесте оснаживање ауторитета родитеља код деце.
Као резултат овог програма, у периоду од 1997. до 2012, у узрасту младих од 15 и 16 година проценат деце која често или скоро увек проводе викенде са родитељима се дуплирао – са 23 одсто 1997. на 46 одсто 2012. Проценат деце из ове старосне групе која проводе своје време на спортским активностима бар 4 пута недељно се повећао са 24 одсто 1997. на 42 одсто 2012.
Овај пример увођења системске превенције у образовање младих показије да када се смислено повећају фактори заштите младих (уз ефикасну едукацију родитеља), фактори ризика повећања болести зависности код младих се смањују.
НАПОМЕНА: Овај текст је креиран на основу текста "Ицеланд knows how то стоп теен субстанце абусе бут the рест оф the world исн’т листенинг".
