Први састанак Макрона са новом владом Француске: Кључне позиције остале непромењене
Кључне позиције у француској влади остале су непромењене
Након што је извршио делимичну реконструкцију владе у којој нема ни једног представника из опозициног табора, председник Емануел Макрон позвао је данас своје министре да се “чврсто држе”, да буду амбициозни и покажу спремност на компромисе.
Упркос критикама опозиције, кључне положаје премијера и министра финансија остале су непромењене у реконструкцији кабинета која је, све у свему, послала сигнал јавности да неће бити промена политичког курса.
С обзиром да је на јунским изборима Марконова политичка опција изгубила апсолутну већину у доњем дому парламента, председник и његова влада мораће да преговарају о подршци готово свим законским предлозима опозиције.
– Морамо да признамо да опозиционе парламентарне странке одбијају да буду део владиног споразума”, рекао је Макрон током првог Савета министара након јутрошње реконструкције.
Описујући нови политички пејзаж као “изузетан”, Макрон је рекао да то захтева од владе “велику амбицију јер су земљи потребне реформе… али и дух одговорности за постизање захтевних компромиса”.
Кључне позиције у француској влади остале су непромењене, тако да ће премијерка Елизабет Борн и министар финансија Бруно ле Мер и даље остати на својим положајима, што је сигнал да неће доћи до политичког заокрета, пренео је раније Ројтерс.
За новог портпарола владе именован је Оливије Веран, који је, као министар здравља оком већег дела пандемије корона вируса, био “лице кризе”.
Међу новоименованима у влади је Лоранс Бун, заменица генералног секретара ОЕЦД и главни економиста, која је именована уместо Клемона Бона на положај министра за европска питања, док је Бон постао нови министар саобраћаја.
– Очигледно је да има мало добровољаца спремних да се укрцају на Титаник”, изјавио је Мануел Бомпар, посланик крајње левичарске странке Непокорна Француска.
Лидерка крајње деснице Марин Ле Пен написала је на свом Твитеру налогу да председник Републике “игнорише вољу бирача” и захтев француског народа за промену државне политике.
