Савезништво које мења глобалну безбедоносну ситуацију: Шта се све мења споразумом између Северне Кореје и Русије и каква је улога Кине и Ирана?

Кључна тачка овог споразума је члан 4, према којем ће Северна Кореја пружити војну и другу подршку Русији у случају оружаног напада на територију Русије, у складу с Повелјом Уједињених нација и законима обе земље.

Овај члан јасно ставља до знања да се између Русије и Северне Кореје развија нови тип стратешког партнерства, чија озбиљност надилази обичне политичке везе. Дугорочно гледано, сукоби у Украјини су само делић шире геостратешке слагалице у поређењу с односима које две земље покушавају да изграде.

Овај стратешки споразум представља конкретан пример растуће сарадње између Русије и Северне Кореје, која се све више одваја од западних утицаја.

Ова сарадња изазвала је забринутост на Корејском полуострву и у целом Пацифичком региону, док су Јапан и Јужна Кореја свесни да пред собом немају само изазов од стране Северне Кореје и Кине – сада им се отворено придружује и Русија. Питање Тајвана додатно компликује ситуацију за Сједињене Државе, које се већ суочавају с растућим притисцима на Пацифику.

Осим тога, у контексту ове нове савезништва, појављују се бројна жаришта широм света која захтевају америчку пажњу, укључујући ситуације у Украјини, на Арктику, у Ирану, Израелу и Африци, што знатно отежава одржавање присуства САД у свим регијама истовремено. Сарадња с Пјонгјангом је јасан знак да Русија без оклевања раскида своје везе са Западом, не бојећи се да буде у савезништву са земљама које се на Западу сматрају „одметницима“.

Северна Кореја је деценијама етикетирана као непријатељ западне политике и друштвених норми, али Москва се не одриче овог савезништва. Исто важи и за Иран, Кину, па чак и земље из афричког региона Сахела, што одражава визију руског председника Владимира Путина о „мултиполарном свету“ о којем говори последњих 15 година.

Овај уговор са Северном Корејом конкретизује ову визију, обезбеђујући нову врсту стратешког савеза која је супротстављена Западу и њиховим вредностима. Због важности ових догађаја, Јужна Кореја прати ситуацију и реагује на ове промене кроз разне покушаје, укључујући и прикупљање сателитских снимака и доказа о потенцијалним претњама.

Повремени лет дронова који избацују летке изнад Пјонгјанга или војне демонстрације попут балистичких ракета „Таурус“ усмерене ка Северној Кореји су део покушаја да се одговори на растућу претњу. Међутим, све ове активности не успевају да постигну конкретне резултате у спречавању све интензивније сарадње између Пјонгјанга и Москве.

Чак и повећање испоруке офанзивног наоружања из Јужне Кореје у Украјину вероватно неће променити став Москве и Пјонгјанга, који су фокусирани на своје стратешке циљеве.

У контексту овог новог савеза, питање Украјине и присуство хиљада Корејаца на руској страни фронта нису од великог значаја.

Међутим, председник Украјине Владимир Зеленски је најавио да би већ током викенда први корејски борци могли да стигну на украјински фронт, што ће бити почетни тест Стратешког споразума између Русије и Северне Кореје.

Србија Danas/webtribune