Себастијан Курц на Савету министара ОЕБС рекао да лично подржава мисију УН за Украјину

Председавајући ОЕБС-у, министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц истакао је данас, на крају Савета министара ОЕБС, којим се завршава аустријско председавање, да је вођење организације био занимљив, али веома интензиван посао.

Он је, на конференцији за штампу, по завршетку скупа који је окупио 41 министра спољних послова, међу којима су били и шеф руске и америчке дипломатије Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон, објаснио да је Аустрија одлучила да се кандидује за место председавајућег ОЕБС-у зато што има дугу традицију као место дијалога и међународног посредовања, те је видела шансу да као председавајући да свој допринос у решавању конфликата.

- Захвални смо што смо добили ту шансу. Током председавања смо забележили и неке успехе - рекао је Курц.

Казао је да је Аустрија за председавање одредила тежиште борбе против радикализације и тероризма, јер се ради о претњи која није далеко од нас, већ која постоји по све нас.

- Сматрам неопходним да се ОЕБС не бави само војним конфликтима, већ да у фокус мора ставити борбу против радикализације и тероризма. Није довољно да будемо успешни у борби против терориста у Сирији, Либији или Ираку, већ те тенденције постоје и у нашим друштвима. Нема ниједне земље која је имуна на ову опасност - подвукао је Курц.

Указао је да је даље тежиште била подршка решавању постојећих конфликата и навео да је у конфликту око Трансњистрије постигнуто више малих корака у правом смеру, међу којима је и отварање једног важног моста.

Када је реч о украјинском конфликту, како је додао, на који је ОЕБС био највише фокусиран, пошло је за руком да се ојача мисија на 1.000 посматрача, који су добили и бољу техничку опрему, као и већи буџет.

- Посматрачи ОЕБС не воде ка решењу конфликта, али доносе већу безбедност становништва - објаснио је Курц.

Даље је Аустрија покушала да пружи допринос повећању поверења међу земљама чалнице.

- То је био тежак задатак јер је последњих година много поверења изгубљено, и повећано је блоковско размишљање. Успели смо да пробијемо блокаду током нашег председавања у ОЕБС и нашли смо решење за четири водеће функције у организацији - објаснио је он.

Генерални секретар ОЕБС Томас Грмеингер оценио је да је направљен напредак у многим областима и да је, и на овом састанку, било јасно да сви виде ОЕБС као простор за дијалог.

Истовремено је поновио забринутост због ситуације у источној Украјини и казао да је добро да су шеф руске и америчке дипломатије имали разговоре у Бечу.

Поручио је да земље чланице треба да се врате принципима и вредностима ОЕБС.

Он је, на конференцији за штампу, подвукао да лично подржава такву идеју да се успостави мисија УН за Украјину.

Међутим, додаје да је неопходно решити многа питања пре него што се успостави мисија, а да одлуку о томе доноси Савет безбедности УН.

Могућа мисија УН била је једна од бројних тема о којој су министри спољних послова земаља чланице ОЕБС разговарали у Бечу.

У изјавама министара видела се дубока подела око мандата мисије, пошто Украјина, која има подршку бројних западних земаља, жели администарцију УН у источној Украјини, док Русија, која је иницирала идеју мисије, захтева да "плави шлемови" само штите ненаоружане посматраче ОЕБС на терену.

Москва у администрацији УН види покушај Кијева да без решења ситуације, односно специјалног статуса за исток земље наметне решење.

На завршној пленарној седници усвојена је изјава против трговине људима у којој се државе, између осталог, позивају на појачану заштиту жртава, али и заоштравање закона.

Земље чланице се обавезују на политику нулте толеранције против случајева робовског рада у дипломатским представништвима и међународним организацијама.

Медији су позвани да се обазриво баве овим темама, при чему су САД и Канада подвукле да се не ради о ограничавању слободе медија.

Када је реч о сексуалној експлоатацији деце оне државе, које то још нису учиниле, позване су да усвоје одговарајуће законске измене.

Русија је прихватила овај текст, али је додала да је разочарана што се у њему није нашао и пасус заштите деце од „других штетних информација“, алудирајући на хомосексуалност.

Усвојене су и одлуке на тему економског учешћа у земљама ОЕБС, које позива државе чланице на јачање сарадње институција трзишта рада, као што су социјални партнери, како би се побољшали услови запошљавања и предузетништва.

Државе чланице ОЕБС осудиле су "злоупотребу" информационих технологија као безбедносни ризик.

Савет министара је изразио забринуост због повећања случајева у вези злоупотребе информационих и комуникационих технологија.

Тај негативан тренд скрива безбедносне ризике по све државе чланице ОЕБС и њихове грађане, по јавни и приватни сектор, наводи се у документу.

Важно је да власти на свим нивоима покушају да смање ризике у овој области, при чему морају бити поштоване међународне обавезе.

Поред тога, усвојена је и изјава у вези Придњестровља, у којој се захтева специјални статус за овај регион у Молдавији.

На Савету министара ОЕБС учествовао је и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је овај скуп искористио и за бројне билатералне разговоре, између осталих са својим колегама из Русије, САД, Украјине и Велике Британије.