Sebastijan Kurc na Savetu ministara OEBS rekao da lično podržava misiju UN za Ukrajinu

Predsedavajući OEBS-u, ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc istakao je danas, na kraju Saveta ministara OEBS, kojim se završava austrijsko predsedavanje, da je vođenje organizacije bio zanimljiv, ali veoma intenzivan posao.

On je, na konferenciji za štampu, po završetku skupa koji je okupio 41 ministra spoljnih poslova, među kojima su bili i šef ruske i američke diplomatije Sergej Lavrov i Reks Tilerson, objasnio da je Austrija odlučila da se kandiduje za mesto predsedavajućeg OEBS-u zato što ima dugu tradiciju kao mesto dijaloga i međunarodnog posredovanja, te je videla šansu da kao predsedavajući da svoj doprinos u rešavanju konflikata.

- Zahvalni smo što smo dobili tu šansu. Tokom predsedavanja smo zabeležili i neke uspehe - rekao je Kurc.

Kazao je da je Austrija za predsedavanje odredila težište borbe protiv radikalizacije i terorizma, jer se radi o pretnji koja nije daleko od nas, već koja postoji po sve nas.

- Smatram neophodnim da se OEBS ne bavi samo vojnim konfliktima, već da u fokus mora staviti borbu protiv radikalizacije i terorizma. Nije dovoljno da budemo uspešni u borbi protiv terorista u Siriji, Libiji ili Iraku, već te tendencije postoje i u našim društvima. Nema nijedne zemlje koja je imuna na ovu opasnost - podvukao je Kurc.

Ukazao je da je dalje težište bila podrška rešavanju postojećih konflikata i naveo da je u konfliktu oko Transnjistrije postignuto više malih koraka u pravom smeru, među kojima je i otvaranje jednog važnog mosta.

Kada je reč o ukrajinskom konfliktu, kako je dodao, na koji je OEBS bio najviše fokusiran, pošlo je za rukom da se ojača misija na 1.000 posmatrača, koji su dobili i bolju tehničku opremu, kao i veći budžet.

- Posmatrači OEBS ne vode ka rešenju konflikta, ali donose veću bezbednost stanovništva - objasnio je Kurc.

Dalje je Austrija pokušala da pruži doprinos povećanju poverenja među zemljama čalnice.

- To je bio težak zadatak jer je poslednjih godina mnogo poverenja izgubljeno, i povećano je blokovsko razmišljanje. Uspeli smo da probijemo blokadu tokom našeg predsedavanja u OEBS i našli smo rešenje za četiri vodeće funkcije u organizaciji - objasnio je on.

Generalni sekretar OEBS Tomas Grmeinger ocenio je da je napravljen napredak u mnogim oblastima i da je, i na ovom sastanku, bilo jasno da svi vide OEBS kao prostor za dijalog.

Istovremeno je ponovio zabrinutost zbog situacije u istočnoj Ukrajini i kazao da je dobro da su šef ruske i američke diplomatije imali razgovore u Beču.

Poručio je da zemlje članice treba da se vrate principima i vrednostima OEBS.

On je, na konferenciji za štampu, podvukao da lično podržava takvu ideju da se uspostavi misija UN za Ukrajinu.

Međutim, dodaje da je neophodno rešiti mnoga pitanja pre nego što se uspostavi misija, a da odluku o tome donosi Savet bezbednosti UN.

Moguća misija UN bila je jedna od brojnih tema o kojoj su ministri spoljnih poslova zemalja članice OEBS razgovarali u Beču.

U izjavama ministara videla se duboka podela oko mandata misije, pošto Ukrajina, koja ima podršku brojnih zapadnih zemalja, želi administarciju UN u istočnoj Ukrajini, dok Rusija, koja je inicirala ideju misije, zahteva da "plavi šlemovi" samo štite nenaoružane posmatrače OEBS na terenu.

Moskva u administraciji UN vidi pokušaj Kijeva da bez rešenja situacije, odnosno specijalnog statusa za istok zemlje nametne rešenje.

Na završnoj plenarnoj sednici usvojena je izjava protiv trgovine ljudima u kojoj se države, između ostalog, pozivaju na pojačanu zaštitu žrtava, ali i zaoštravanje zakona.

Zemlje članice se obavezuju na politiku nulte tolerancije protiv slučajeva robovskog rada u diplomatskim predstavništvima i međunarodnim organizacijama.

Mediji su pozvani da se obazrivo bave ovim temama, pri čemu su SAD i Kanada podvukle da se ne radi o ograničavanju slobode medija.

Kada je reč o seksualnoj eksploataciji dece one države, koje to još nisu učinile, pozvane su da usvoje odgovarajuće zakonske izmene.

Rusija je prihvatila ovaj tekst, ali je dodala da je razočarana što se u njemu nije našao i pasus zaštite dece od „drugih štetnih informacija“, aludirajući na homoseksualnost.

Usvojene su i odluke na temu ekonomskog učešća u zemljama OEBS, koje poziva države članice na jačanje saradnje institucija trzišta rada, kao što su socijalni partneri, kako bi se poboljšali uslovi zapošljavanja i preduzetništva.

Države članice OEBS osudile su "zloupotrebu" informacionih tehnologija kao bezbednosni rizik.

Savet ministara je izrazio zabrinuost zbog povećanja slučajeva u vezi zloupotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija.

Taj negativan trend skriva bezbednosne rizike po sve države članice OEBS i njihove građane, po javni i privatni sektor, navodi se u dokumentu.

Važno je da vlasti na svim nivoima pokušaju da smanje rizike u ovoj oblasti, pri čemu moraju biti poštovane međunarodne obaveze.

Pored toga, usvojena je i izjava u vezi Pridnjestrovlja, u kojoj se zahteva specijalni status za ovaj region u Moldaviji.

Na Savetu ministara OEBS učestvovao je i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je ovaj skup iskoristio i za brojne bilateralne razgovore, između ostalih sa svojim kolegama iz Rusije, SAD, Ukrajine i Velike Britanije.