Седми превремени ИЗБОРИ у четири године: Грађани Бугарска данас бирају нову владу

Бугарска, најсиромашнија чланица Еуропске уније и једна од њених најкорумпиранијих држава, има проблема са ротирајућим владама откако су протести организовани 2020. против корупције помогли рушењу коалиције коју је предводила странка десног центра ГЕРБ, пренео је Ројтерс.

Најновије анкете указују на то да нема јасног победника ни очигледних опција за солидну коалицију. 

Очекује се да ће одзив бирача, који се процењује на око 30 одсто, бити најнижи од пада комунизма.

Гласање се завршава у 20 часова, а резултати на основу излазних анкета, требало би да буду познати у отприлике исто време.

Коначни резултати ће бити познати неколико дана касније.

Уколико се не појави неочекивано политичко партнерство или снажан лидер који би могао да уједини коалицију, већина аналитичара предвиђа да ће земља поновно ићи на изборе почетком следеће године.

- Постоји дубока криза политичког система - рекао је Огњан Минчев, професор политичких наука са Универзитета у Софији.

Оваква дисфункција је забрињавајућа за Бугарску у којој живи 6.4 милиона становника. 

Њено приступање ЕУ 2007. године отворило је раздобље оптимизма обележено порастом животног стандарда и брзим економским растом.

Међутим, глобална финансијска криза, пандемија коронавируса и рат у Украјини смањили су страна улагања.

Бугарској је сада преко потребно раздобље стабилне владе да би се убрзао прилив средстава из европских фондова у њену прилично слабу инфраструктуру и земља приближи увођењу евра.

Председник Бугарске Румен Радев је ГЕРБ-у дао мандат за састављање владе након последњих избора у јуну, на којима је та странка освојила највише гласова и осигурала 68 места у парламенту, који броји 240 места.

ГЕРБ, међутим, није успео да формира већинску коалицију.

Мандат је потом понуђен другим странкама, али ни оне нису успеле да формирају већинску коалицију, због чега су организовани нови избори.

Анкета коју је недавно објавила агенција за истраживање јавног мњења Алфа рисерч показала је да ГЕРБ води са 26,5 одсто гласова.

Реформистичка странка Настављамо са променама (PP) има 14,9 процената, а ултранационалистичка проруски оријентисана странка Препород има 14,2 одсто гласова.

Подела у странци Покрет за права и слободу (МРФ), која углавном представља велику етничку турску мањину у Бугарској и која је на недавним изборима имала солидан бирачки блок, додатно отежава стварање коалиције, наводе аналитичари.

Према подацима Алфа рисерча, очекује се да ће излазност бити између 30 и 32 одсто.
То је пад од више од 75 одсто него 1990-их и око 50 одсто од пре само три године.