СМРТ ОД ПРЕВИШЕ РАДА: Све више Јапанаца умире радећи, смислили и термин за смрт на раду - КАРОШИ
Све више Јапанаца умире радећи, што је последице културе рада у тој земљи да се ради прековремено. Прековремени рад у Јапану и до 100 сати недељно.
За Јапанце важи да су радни, вредни, дисциплиновани и поуздани радници. Нација која је за мање од једног века од разрушене земље, једине бомбардоване нуклеарном бомбом, данас успела да постане трећа економска сила света. Колико су Јапанци посвећени раду показују и најновији подаци да Јапанци имају највише радних сати на свету. Међутим такав живот и култура рада одвела их је у другу крајност. Почетком шездестих година прошлог века у Јапану се појавио феномен, ако се то уопште може тако назвати, да Јапаници почињу да умиру на свом радном месту од последица прековременог рада, премора и исцрпљености. У то време, када су се појавили први случајеви оваквих смрти, Јапанци су смислили и термин за смрт на раду познат као - караши.
По некој грубој дефиницији овог појма, он означава смрт радника у Јапану, који је умро од последица прековременог рада и мањка одмора и релаксације, као и од стреса на послу и страха од губитка посла.
СЕЛФИ ЈЕ ИПАК НАЈВАЖНИЈИ: Жену напао јагуар док је позирала за савршену фотографију! (ВИДЕО)
Поред тога савремени начин функционисања привреде и економије, допринео је да Јапанци наставе са овом праксом, што је за последицу имало појаву овог феномена. Савремене компаније у Јапану цене продуктивност, што ствара конкуренцију међу запосленима, који желећи да се истакну и полажу своју посвеченост послу, пристају на прековремени рад, без одмора који понекад пребаци и сто сати прековременог рада у току радне недеље. Стога су радници неретко приморани да раде прековремено, како би доказали лојалност компанији, јер само они најбољи,највреднији и најпродуктивнији могу задржати посао.
Први случај карашија у Јапану забележен је 1960 године. Године и деценије пропагирања ове културе рада, утицале су да Јапаници крену са праксом прековременог рада, што је остало и до данас.
Последњи случај овог феномена у Јапану је Мива Садо, новинарка стара 31 годину која је имала 159 сати прековременог рада у једном месецу, пре него је њено срце отказало.
ПРОШЛО ЈЕ 75 ГОДИНА ОД ДОГАЂАЈА КОЈИ СЕ НИКАДА НИЈЕ ДОГОДИО Многи се питају зашто Аушвиц није бомбардован, ево ОДГОВОРА (ВИДЕО)
Мичијо Нишигаки била је поносна мајка када је њен син јединац Наоја, добио посао у великој јапанској телекомуникационој компанији, чим је завршио студије. Волео је компјутере, и чинило му се да је понуда била сјајна на тако јаком тржишту послова какво влада у Јапану. Све док две године касније није морао да преспава дедину сахрану због умора.
- Говорио ми је да је заузет али да је све у реду. Али, када је дошао на сахрану мог оца, није могао да устане из кревета. Рекао ми је: Пусти ме само мало да одспавам, не могу да устанем - прича Мичијо.
Касније је сазнала од његових колега да је често радио прековремено.
- Обично је радио све до последњег воза, али ако би пропустио полазак, спавао би на радном столу. У најгорем случају радио је преко ноћи, све до 22 сата наредног дана - 37 сати укупно - испричала је његова мајка.
Две године касније Наоја је преминуо у 27. години, предозирајући се лековима, а након његове смрти у Јапану је званично усвојена реч "Кароши", што значи смрт од прековременог рада.
Истраживање које је урађено 2016. године показало је да 20 процената од испитаних 10.000 учесника има преко 80 сати прековременог рада месечно. Половина њих је рекла да не узима плаћени одмор.
ОБРАЧУН ЖУТИХ ПРСЛУКА СА МАСОНИМА: Активисти УНИШТИЛИ Велику ложу Француске (ВИДЕО)
Сучавајући се са растом карашија јапанска влада покушава да на неки начин стимулише раднике да мање раде, да узимају више слободног времена, сто би допринело физичком одмору радника али и психичкој релаксацији, а све у нади да ће смањитибој карашија у земљи. Такође Влада предлаже и увођење тзв. "премијум петка", што би значило да сваког последњег петка у месецу радници могу да оду два сата раније кући, затим предлаже послодавцима да у уговори о раду имају мање радних сати у недељи, а као крајња мера предлаже се да влада законом ограничи број прековремених радних сати у недељи.
На крају остаје да се види како ће све ове мере утицати на смањење ове појаве у Јапану имајући у виду њихову културу, васпитање али и вишедеценијско развијање културе рада да радник треба на послу да да свој максимум и да сматра својом патриотском обавезом да понекад да и више од онога сто тело може да издржи.
