Швајцарска навикла на "неутралан терен" и посао без огреботина: Овог пута корона је "продрмала" целокупан систем
Швајцарска је често посебан случај, о чему год да говоримо. Њено устројство другачије је од остатка Европе.
Она у истовремено и јесте и није саставни део европског идентитета. Није чланица Европске уније јер сматра да јој то не би користило. Нема неке индустрије, али ни простора за пољопривредну производњу - зато им остаје само "бизнис", примарно трговина, банкарство... Швајцарцима је јасно да је за њих ово једини пут према просперитету те у погледу тога постоји консензус.
ОМИЉЕНА СРПСКА ДЕСТИНАЦИЈА НА КОЛЕНИМА: Корона узима данак, преминуло је 50 особа!
РУСКЕ СНАГЕ ПОПУЊАВАЈУ КАРАБАХ: Одређена динамика ротације мировњака
Први случај заразе хантавирусом у Немачкој: Пацијенту отказали бубрези, завршио на интензивној нези
Да би били успешни у томе што раде, Швајцарци полазе од претпоставке да федералне власти не треба превише да се "петљају" у бизнис - што мање то боље. Мали државни апарат, ненаметљив, и снажан бизнис који води главну реч, то је швајцарски рецепт за успех већ јако дуго времена. Још од 1848. године федералним властима у Берну доминирају про-бизнис странке.
Нема сумње да је то оставило утицаја и на саме Швајцарце који су поприлично "посебни" када је реч о доношењу неких одлука. Наиме, тај про-бизнис елемент своје земље већина држи на првом месту и пази да нешто случајно не поремети такво стање. На пример, 2012. већина Швајцараца је на референдуму одбила дужи годишњи одмор - гласало се о увођењу обавезног годишњег одмора у трајању од две недеље и 67 одсто их је било против. Такав исход тешко је замислити у било којој другој земљи, али не и у Швајцарској. Становници тамо су такође већински одбацили идеје увођења основног животног дохотка.
Није да у Швајцарској не постоје оштре поларизације - последњих година сведочили смо поприлично жестоким анти-капиталистичким протестима у Цириху и другим градовима. Но, када се гледа већина, Швајцарци су генерално изузетно "про-бизнис" оријентисана нација (за разлику од рецимо суседне Француске где је становништво далеко спремније да брани своје социјалне бенефиције, годишње одморе и радне услове).
Та идеологија која се примарно своди на бизнис вероватно је и допринела томе да је Швајцарска у последњем веку избегла све европске катастрофе и трагедије као што су била два светска рата. Наравно, дипломатски статус Швајцарској помаже да остане изван ратних зона јер и зараћене стране знају да морају имати неутралну територију на којој ће преговарати, а то је најчешће управо Швајцарска. Надаље, пошто су швајцарске федералне власти биле увек више окренуте ка томе како да "обрну" капитал, а мање на имплементацију неке нове идеологије која је можда "залудела" Европу у датом тренутку, свакако је припомогло томе да Швајцарска избегне ратна страдања.
Тај статус "неогребане" Швајцарске наставио се и даље и мимо ратних збивања. Швајцарску није задесила ни нека већа природна катастрофа, а у овом веку у Швајцарској није било ни терористичких напада. Чак и велика финансијска криза која је толике делове света бацила на колена готово да није ни дотакла швајцарске новчанике. Изгледало је као да је Швајцарска имуна на глобалну кризу.
Не би ни чудило да након свега тога и Швајцарци почну са размишљањем о себи као нацији која је у стању да се са релативном лакоћом избори са проблемима који другим државама узрокују хаос. Но, тај осећај превеликог самопоуздања може бити и потенцијално погубан, како ћемо ускоро и чути...
И онда је дошла пандемија. Цели свет је кренуо да се затвара не знајући са каквим то новим вирусом има посла. Исто је поступила и Швајцарска у тзв. првом таласу пролетос. Швајцарцима свакако није било свеједно да се појавио нови вирус за који нема ни провереног лека ни вакцине, али у исто време били су мирни верујући да имају један од најбољих здравствених система на свету. Швајцарска је ипак земља где на лечење долазе истакнути политичари и други актери од утицаја...
Први талас коронавируса је прошао и Швајцарска је опет прошла релативно добро, нарочито у поређењу са суседном Италијом. Први талас је почео негде средином марта, врхунац је уследио почетком априла, а до маја је све било готово... или се тако барем чинило.
Све земље су се отвориле након првог таласа, али неке европске земље су ипак задржале ниво опреза задржавајући неке основне мере како не би дошло до разбуктавања новог таласа. Код Швајцарске то није био случај - федералне власти, знајући да им је већ вековима главни посао да осигурају функционисање бизниса, започеле су са наглим укидањем мера. До августа је већ изгледало као да коронавируса у Швајцарској никад није ни било.
Када је пак у августу на дневни ред дошло хоће ли се неке мере ипак задржати, швајцарске власти су на сто добиле јако неугодан извештај - швајцарска економија у трећем кварталу срушила се за 8,2 одсто те је Швајцарска тако и званично ушла у рецесију. Био је то најгори квартални пад за швајцарску економију у последњих 40 година.
Очекивано, прва реакција била је хитно уклањање свих мера како би економија поново "продисала". То су и учинили. Кафићи и клубови поново су отворени. Није било никаквих одредби о ношењу маски у затвореним просторима, а швајцарско министарство туризма и путничке агенције кренуле су с агресивном рекламом на француском тржишту. 1. октобра власти у Берну укинуле су и једну од последњих мера, ону о забрани окупљања више од 1.000 особа.
И тако је дошла јесен, а Швајцарци су је дочекали као да се ништа не догађа. Данас? Данас је ситуација пуно гора. Локални медицински званичници наводе како је ситуација у Швајцарској одједном критична, а суседна Француска, уместо да шаље туристе, сада Швајцарској нуди преузимање дела њихових COVID-19 пацијената јер швајцарске болнице нагло се приближавају тачки преоптерећења. У свега 20-ак дана Швајцарци су увидели да ипак нису имуни на баш све глобалне проблеме. Вирус је ескалирао и похарао славни швајцарски здравствени систем. У најтежим данима током пролећа Швајцарска је на дневној бази имала максимално по 1.200 новозаражених - ових дана има их редовно изнад 10.000, а почетком новембра забележили су и више од 20.000 заражених у једном дану.
Нешто мора да се учини. Швајцарска мора да уведе барем "благо затварање" ако не жели катастрофу пуно већих размера. Но, швајцарске про-бизнис власти се колебају. Иако су свесни да морају нешто учинити, ако не већ због људских живота, или здравственог система, онда због саме економије која ће се срозати још више ако се буде чекало предуго. Али чини се као да власти једноставно нису у психолошком стању да направе тај корак.
Имајући у виду швајцарски државни апарат то и није лако. Наиме, Швајцарска, која ионако није велика земља, је подељена на 26 кантона. Ти кантони често имају висок ниво аутономије, а то сад представља проблем. Замислимо, на пример, да један кантон жели да затвори ресторане, а други кантон, удаљен 5 минута вожње, држи ресторане отворенима - биће јако тешко објаснити овом првом власнику ресторана да мора да га затвори! Надаље, швајцарски кантони ионако се међусобно надмећу по томе који ће од њих дати боље пословне и пореске услове компанијама, не би чудило ни да у време кризе остану при истом.
Ипак, многи су забринути, и сада, што је реткост, траже од федералних власти да заузму став и уведу неко "лагано затварање" - то је затражило и 50 професора економије који су почетком овог месеца послали отворено писмо властима.
У тој жељи за осигуравањем профита власти су показале да могу бити и опасне, чак и несвесно. Но, Швајцарци знају да им, ако власти закажу, не преостаје ништа друго него да брину сами за себе па тако ових дана у Швајцарској имамо ситуацију да су ресторани и даље отворени, али увелико зјапе празни...
