НЕИЗБЕЖНО КРВОПРОЛИЋЕ ИЛИ ПСИХОЛОШКА ИГРА?! Блиски исток кључа, а ево шта ће се дешавати ако Иран нападне Израел

Израелски министри су обећали да ће, ако Техеран предузме директну војну акцију, одговорити сопственим ударима на иранску територију, отварајући врата пуном регионалном рату на Блиском Истоку.

Процена америчке обавештајне службе откривена ових дана од стране Блоомберга наводи да би Иран могао бити спреман за извођење прецизних удара балистичким ракетама или дроновима на циљеве унутар Израела. Извор цитиран у извештају рекао је да је питање "када, а не да ли" ће Иран ударити, мада није јасно да ли би Техеран предузео директну акцију или би се ослонио на своју мрежу савезника.

У сваком случају, Блоомбергов извештај сугерише да Иран разрађује планове за нападе само на војне и владине локације у Израелу, међу којима би најуочљивији био Кирја, седиште израелске војске у Тел Авиву.

Остали потенцијални циљеви укључују ваздухопловне базе, попут оних у Палмахиму у централном Израелу или Мерону на северу, као и Кнесет (израелски парламент, оп.аут.) и канцеларију премијера у Јерусалиму.

Међутим, Јерусалим би био изузетно непромишљен циљ за Иран или његове савезнике, делимично због већински палестинског становништва у Источном Јерусалиму и пре свега због очигледног верског значаја града.

Ако би Иран предузео корак и директно напао Израел - потез који би био врло необичан за врховног лидера Алија Хамнеија, чак и у светлу актуелне кризе - претпоставља се да би се ослонио на балистичке ракете и/или своје ројеве дронова.

Какво оружје Иран има?

Већина Иранове моћи дугометних ракета лежи у њиховим моделима Фатех, Каибар и Дезфул, које све имају домет од 1.000 километара или више. Иран је такође недавно представио нови модел дугометног дрона, Мохажер 10, за који тврди да је способан да "бомбардује Израел у камено доба".

Лансирање ракете или дрона с иранске територије би тестирало границе домета иранског арсенала, с обзиром на то да је удаљеност од југозападног Ирана до Израела по ваздушној линији око 1.700 километара. Израел је теоретски унутар домета иранске ракетне моћи јер Техеран тврди да поседује ракете Каибар које могу да досегну до 2.000 километара.

Стручњаци за ирански режим изузетно су скептични у вези с могућношћу директног напада из Ирана јер би то прекинуло дуготрајну политику подстицања сукоба с Израелом из преко посредника тајних напада. Али су такође истакли да ће иранско руководство бити под притиском да покаже снагу у одговору на напад на конзулат у Дамаску.

 - Режим у целини је генерално опрезан и избегава директан сукоб, али су их више него обично провоцирали - рекао је др. Стивен Вагнер, виши предавач за међународну безбедност на Универзитету Брунел.

"Израелски напад прошле недеље у Дамаску у Сирији дефинитивно ће створити осећај потребе за одмаздом ... можда су политичари одлучили да им је било довољно и да има смисла дати драматичну изјаву."

Шта се дешава ако Иран нападне Израел?

Директан напад с иранске територије представљао би чин рата против Израела и, према некима, био би претерана реакција на напад у Дамаску - који је циљао иранске снаге у иностранству, а не циљеве у самом Ирану.

 - Кинетички напад балистичким ракетама или дроновима на израелске циљеве код куће био би најутицајнија и најризичнија опција доступна Техерану - рекао је Џонатан Паникоф, директор у Атлантском савету, у недавној безбедносној процени.

 - Иако Иран можда жели да спречи ескалацију у пуни рат, на пример, нападањем само војних или обавештајних циљева, а не цивилних, ово је и даље ризичан корак с обзиром на то да Иран покушава да избегне шири сукоб за који вероватно није добро припремљен. -

Други сценарио, више у складу с досадашњим понашањем Ирана, био би наређивање савезничкој групи на југу Либана или Сирије, попут Хезболаха, да изведе масовне ракетне или ударе дроновима преко границе према Израелу.

Хезболах има огромно складиште моћних ракета којима може да преплави израелску ваздушну одбрану, посебно њихове системе Гвоздена купола и Давидова праћка.

 - Ако одлуче да је то оно што следи и да ће дати све што имају, затворили би северну половину земље сигурно, било би немогуће излазити напоље, а израелска ракетна одбрана била би преплављена овом врстом напада - рекао је др. Вагнер.

Међутим, нагласио је да је Хезболах у Либану показао много суздржаности током последњих шест месеци и чини се да је дубоко невољан да се упусти у пуни рат с Израелом. Хезболах такође сматра да су његова велика складишта ракета кључни одвраћајући фактор против Израела; потрошити их сада у корист Ирана значило би одрицање од те кључне полуге.

Велики напад иранских савезника или њихових властитих снага ризикује увођење Сједињених Држава у сукоб, исход који Иран вероватно жели да избегне јер га тренутна економска криза, изазвана разорним санкцијама, оставља слабо припремљеним за рат са САД.

Џо Бајден, председник САД, поновио је своју "неопозиву" обавезу одбране Израела у одговору на страхове ове недеље због иранског напада. Тимес оф Исраел је известио у четвртак да САД нису isključilw лансирање заједничког одговора с Израелом против Ирана, ако мета буде израелска територија.

Такође се наводи да су у току дипломатски напори америчких званичника да убеде Саудијску Арабију, која покушава да одржи свој властити детант с Ираном, и друге заливске државе да лобирају код Техерана за деескалацију.

Психолошки рат?

Постоји и могућност да, супротно процени америчке обавештајне службе и медијским извештајима, напад није неизбежан.

Могао би бити део ширег напора за вођење психолошког рата против Израела, а можда и испитивање слабих тачака његове противваздушне одбране, тако што ће упутити претње усмерене на одржавање израелске војске у сталном стању приправности. Страх од иранског напада већ је натерао Lufthansu да привремено обустави летове за Техеран.

 - Упркос свој буци коју прави ирански режим, директни ударац на Израел од стране Исламске Револуционарне Гарде (ИРГЦ) остаје врло невероватан - рекао је Касра Араби, стручњак за иранску војску у групи Унитед Агаинст а Нуцлеар Иран.

 - Уместо тога, ИРГЦ је тренутно ангажована у вођењу масовне операције психолошког рата с циљем да страх од напада буде гори од самог удара - рекао је.

Како ће Израел одговорити на иранске претње?

Бењамин Нетањаху, израелски премијер, вероватно би размотрио одговор у истој мери ако би израелски војни или владини циљеви били погођени од стране Ирана. То би укључивало циљеве попут седишта ИРГЦ-а у Техерану, или потенцијално других база ИРГЦ-а као што су његове нове инсталације у провинцијама Систан и Балучистан.

Под огромним притиском унутар Израела да се фокусира на ослобађање талаца из Газе, премијер ће вероватно бити невољан да води рат с Ираном, осим ако то није апсолутно неопходно и у одговору на непосредну, егзистенцијалну претњу.

Израел већ годинама гаји амбиције да потпуно демонтира ирански нуклеарни програм, што га чини још једним очигледним циљем у потенцијалном рату између Ирана и Израела. Међутим, његово руководство још сматра дипломатске или, ако је потребно, тајне војне акције као изводљиве алтернативе.

Ако дође до директног војног напада од стране Ирана, припреме за извођење удара највероватније ће бити уочене унапред од стране америчких и израелских обавештајних агенција - попут распоређивања великих трупа или лансера ракета.

"Ко год нам нанесе штету, ми ћемо им нанети штету. Спремни смо да задовољимо све сигурносне потребе државе Израел, како одбрамбене, тако и офанзивне", рекао је Нетањаху у четвртак.

Тотални рат

На први поглед, тотални рат између Ирана и Израела можда изгледа као да иде у корист Ирана због његове знатно веће бројности трупа - 1,2 милиона - и његових хиљада артиљеријских система.

Али кад је реч о тенковима, Израел их има 3.000 - двоструко више од Ирана.

И у сваком случају, овај рат би се вероватно одиграо на небу, а не на земљи: две нације су одвојене Сиријом, Ираком, Јорданом и Саудијском Арабијом. Ове две последње државе немају никаквог интереса да дозволе да се сукоб прошири на њихову територију.

Иран би потенцијално могао покушати да пошаље своје трупе да изврше инвазију на Израел преко Ирака, где има значајан политички утицај, и свог кључног савезника Сирије, али би их дочекао снажан одговор америчких снага стационираних у тим подручјима.

Претпоставља се да Израел има веће и моћније ваздухопловство од Ирана, иако Иран покушава да набави нове борбене авионе од Русије у замену за наоружавање Москве дроновима за борбу против Украјине.

Нејасно је колика би била подршка суседних арапских држава, ако би Израел требало да користи њихов ваздушни простор за ударе на иранску територију. Односи између заливских држава и Израела значајно су се охладили од почетка рата 7. октобра због изузетно високог броја цивилних жртава у Гази.

Међутим, пре масакра од стране Хамаса, Саудијска Арабија је постајала ближи сигурносни партнер Израела. И, мало даље уназад, 2020. године, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин потписали су историјске споразуме о нормализацији с Израелом.

Извор: Србија Данас/Телеграф/Аутор: М.П.