СВЕТ ИЗМЕЂУ ДВЕ ИМПЕРИЈЕ: Каква је будућност односа САД и РУСИЈЕ?

Већ више од седамдесет година међународни односи су знатно обликовани односима две најмоћније светске силе.

Везе Америке и Русије увек су биле нешто посебно уз дужно уважавање великих сила попут Немачке, Велике Британије, Кине, Индије. Сусрети и договори Руса и Американаца били су прожети међусобним уважавањем, дивљењем али и интригантном загонетношћу. Њихове везе биле су обележене најчешће ривалством и напетостима, али било је и раздобља сарадње.

Односи Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације пресудно утичу на светска политичка збивања већ деценијама а изгледа да ће се тај тренд наставити и у временима која су испред нас. 

ДРАМА У ПАРИЗУ: Ликвидиран мушкарац који се аутомобилом закуцао у полицију! (ВИДЕО)

КАТАР ТРАЖИ УКИДАЊЕ БЛОКАДЕ: Саудијци прете вишегодишњом изолацијом!

Премда билатерални односи постоје већ вековима, модерно доба односа започело је 1941. У Другом светском рату Вашингтон и Москва били су блиски савезници захваљујући претњи нацифашизма који је опасно претио и једнима и другима.

Након уништења смртне претње, од 1945. до 1991. трајао је Хладни рат. Као две једине преостале суперсиле, Америка и Русија такмичиле су се ко ће наметнути своје политичко-друштвено уређење што већем делу света. Нуклеарна и свемирска трка промениле су и увеле свет у научно доба. Ипак раздобља детанта показивала су да "обострано гарантовано уништење" тражи сарадњу.

Распадом СССР-а, Америка је тријумфовала и чинило се да Pax Америцана нема алтернативу. Тако је било деведесетих, али већ након 11. септембра 2001. видело се да тако више неће ићи. Док је првих 10-12 година новог миленијума више доминирала сарадња него сукоби, то се почело мењати тзв. Арапским пролећем, а украјинска криза је 2014. одвела америчко-руске односе на хладноратовске гране.

Опоравак и ширење руске моћи осујетило је америчку глобалну моћ уз неизоставно уздизање Кине. Већ три године криза све дубље карактерише билатералне односе. Доналд Трамп је недавно изјавио да су односи с Русијом на рекордно ниском нивоу, а Владимир Путин да је америчка спољња политика увек иста без обзира ко био председник. Обоје је заправо тачно. Питање је што ће се догађати даље.

СИМБОЛ ПОРАЗА ФРАНЦУСКЕ ПОЛИТИКЕ: Ипак ће руски хеликоптери летети са "мистрала"

НАТО као препрека

Отопљење односа би се могло одвијати ако Америка одустане од извоза демократије и ширења НАТО-а, од политичких и војних интервенција широм света, али и због других питања у заједничком интересу. Захлађење односа би се могло догађати због једностраног покушаја ширења утицаја једне или друге силе и било каквих насилних покушаја измене геополитичких односа. Добри или лоши односи ће се темељити на неколико главних поља: НАТО савез, Украјина, Кина, Сирија и Блиски исток, међународни тероризам, контрола нуклеарног наоружања и уздизање нових сила.

Очито је НАТО савез главна препрека мирној коегзистенцији. Распадом СССР-а распао се и Варшавски пакт, док се НАТО није реформирао ни укинуо већ је започео нову експанзију као заштитни штит против евентуалне руске претње у будућности. 

Мада је било иницијатива да се и Русија интегрира у НАТО, оне су све пропале. Ако би Русија ушла у НАТО то би означило НАТО војном силом Савета безбедности УН-а. НАТО би се реформисао па би Русија постала равноправан партнер са САД и другим великим силама. Будући да су увек у НАТО, САД имале хегемонију, то није могуће. Најбоље решење за руско-америчке односе би било да се НАТО не шири даље на исток и да одбаци антируску реторику. У пакт не би улазиле Украјина, Грузија, Шведска и Финска. Међутим, чак и ако би се то догодило, само постојање НАТО увек ће бити камен спотицања између Москве и Вашингтона.

Украјина и Блиски исток

Украјинско питање је проблем на којем су односи и пали на дно. Американци условљавају укидање санкција нереалним захтевима Русима да одустану од Крима и Донбаса. Кад се такви нереални захтеви узму у обзир онда је разумљиво да ће санкције остати на снази дуже вријеме. Кругови у Пентагону, Стејт Департменту и ЦИА сматрају да је Путинова спољна политика опасна и да Русију треба изоловати. Међутим, пре или касније санкције ће се оправдати неким другим разлогом или ће бити укинуте као део америчке стратегије да више користи доноси укидање санкција.

Судбина Украјине је неизвесна али извесно је да би дељење утицаја 50-50% у Украјини између Запада и Истока био пун погодак. 

Блиски исток ће и даље бити опасно поље где данас САД и Русија воде тзв. "proxy" ратове а могући су чак и директни сукоби у будућности. Ако постоји део света идеалан за глобални рат онда је то нажалост Блиски исток. Америка се држи осовине партнерства с Израелом и Саудијском Арабијом али сама никако не може увести ред. Руски утицај преко Ирана, Сирије, Курда, Турске и чак Израела је значајан и Руси су чинилац који је донео свежину и донекле равнотежу односа на Блиском истоку. Изгледно је да ће рат у Сирији завршити неким америчко-руским компромисом.

РАТНЕ ИГРЕ на Балтику: После НАТО, следе војне вежбе РУСИЈЕ и КИНЕ

Међутим, радикални џихадисти дугорочно повезују и Русе и Американце. Тероризам радикалних исламиста је најбоља платформа за заједничку сарадњу. И Путин и Трамп су више пута истицали да им је уништење џихадистичких терориста приоритет. Пре неколико година Путин је за говорницом у Уједињеним народима позвао на стварање заједничке коалиције држава која би се борила против ИС и радикалног исламског тероризма. То је нешто што погађа и Русију, и она је, свакако, спремна са САД кренути у акцију уништења тероризма. Таква акција би подразумевала коалициону војну копнену инвазију међународних трупа које би се обрачунале с терористима у њиховим базама на Блиском истоку. Ако се џихадисти заиста желе уништити најбоље решење је војна чизма на терену.

Амерички и руски нуклеарни арсенал је импресиван па је контрола и његово смањење заједнички приоритет обе силе. Сједињене Државе поседују укупно 7100 нуклеарних бојевих глава. САД има 1367 стратешких нуклеарних бојевих глава распоређених на интерконтиненталне балистичке ракете, стратешке бомбардере и подморнице. Према америчком министарству одбране, САД поседује 4571 активну и неактивну бојеву главу а око 2500 бојевих глава је повучено из службе и чека расклапање.

Руска Федерација поседује укупно 7300 нуклеарних бојевих глава. Од те бројке 1796 је стратешких нуклеарних бојевих глава распоређених на интерконтиненталне балистичке ракете, стратешке бомбардере и подморнице. 3200 бојевих глава је повучено из употребе и чека расклапање. Почетком године у телефонском разговору Трамп је Путину изразио незадовољство око споразума Нови старт из 2011. који ће трајати најмање до 2021. У интересу обе стране је нови споразум око контроле разорног оружја, детаљи су непознати, али свакако је за очекивати смањење броја нуклеарних бојевих глава.

И на крају, данашњи глобални политички поредак је мултиполаран због уздизања Кине, Индије, Бразила, Јужне Африке, Турске и Индонезије. Стога Русија и САД немају "дуопол" као што су га поседовали у Хладном рату. Нове снажне силе нису ултимативно везане за једну или другу страну те траже своје место у свету који се брзо мења што међународне односе чини компликованијим и сложенијим него раније.

Зато ће мултиполарност, тј. свет са више снажних сила допринети руско-америчком маневрисању између детанта и сукоба.