ТАЈНА РУЗВЕЛТОВОГ ОСТРВА Данас је оаза мира и тишине коју Њујорчани воле, а некада је било место за ПРОГНАНЕ

На острва у близини Њујорка некада су протеривани сиромашни, болесни и криминалци, односно сви они који су били непожељни у блиставом Менхетну. Једно од њих је и данашње Рузвелтово острво, које су, према већини историјских извора, аутохтони становници из племена Канарси звали су Минаханок - "лепо је бити овде".

Холанђани су на њему гајили свиње, па је тада и добило име Острво свиња, док су га Британци звали Менинговим острвом, по капетану Џону Менингу, у чијем се власништву нашло 1660-их година. Од тренутка када је доспело под управу Менинговог зета Роберта Блеквела, острво буди мрачније асоцијације, јер је постало познато по болницама за душевне болеснике, затворима и сличним установама.

Кућа коју су саградили Блеквелови потомци и данас стоји на острву и шеста је на списку најстаријих зграда у Њујорку. Породица је живела на острву све до почетка 19. века, мада је и раније безуспешно покушавала да га прода. На крају је град Њујорк купио острво 1828. године, са циљем да то буде место на коме ће бити подигнуте хуманије казнено-поправне установе и болнице за ментално оболела лица, иако са данашње тачке гледишта баш и не делују нарочито хумано.

Под ознаком "ЗА НЕВЕРИЦУ": Сви светски медији пренели вест о ОВОЈ СРПКИЊИ (ФОТО/ВИДЕО)

За неколико година отворене су две установе: затвор и душевна болница. Државни затвор је подигнут 1832. године и за њега се од почетка 20. века везује низ скандала: препуњени капацитети, трговина дрогом, нереди, протекција, покушаји бекства.

Забележени су случајеви затвореника који су развалили врата, а затим на њима, као некој врсти сплава, пловили до Менхетна. У извештају комесара њујоршке Агенције за казнене установе Кетрин Дејвис из 1914. године, услови у затвору описани су као "одвратни и нељудски". Пример дубоко укорењене корупције је чињеница да су двојица вођа банди, који су затворени 30-тих година, држали домаће голубове у затвору који су им служили за кријумчарење дроге и порука. Један од њих је био Џозеф Рао, харлемски рекеташ и члан банде Дача Шулца, који је претворио затворску болницу у свој стан, где се шепурио у свиленим кошуљама и огртачима, уживао у колоњској води с мирисом јоргована, користио хартију с монограмом, а имао је и кућног љубимца, козу. У поткровљу затворске зграде држао је голубове, док је вођа ирске банке Едвард Клири био мање екстравагантан, и држао птице у својој соби.

Путин дао зелено светло: УСКОРО цивилна верзија суперсоничног авиона (ФОТО/ВИДЕО)

Међу познатим особама које су биле у овом затвору је и америчка глумица Ме Вест, која је осуђена због сексуално експлицитних наступа у комаду "Секс", који је сама режирала (1926).

До 1921. догодило се довољно скандала на острву и град се понадао да ће промена назива у "Добротворно острво" поправити његов имиџ. Озбиљна реформа спроведена је 1930-тих, за време градоначелника Фјорела Лагвардије. Они је именовао новог комесара за казнене установе Остина Mekkormika, који је организовао изненадну рацију на, како је рекао, "најгори затвор на свету". Затвореници су премештени у нове затворске објекте на Рајкерс Ајленду и затвор је срушен.

Душевна болница, која је делимично сачувана, отворена је 1838. као хумано прихватилиште за ментално оболеле, замишљено више као место за одмор, него за лечење. Било је двоструко више жена него мушкараца, делом због тога што су неки мушкарци овде сместили своје непокорне супруге.

Богата породица нуди плату од 150.000, а ево шта траже од својих радника

У чланку "Харперс њу мантли магазина" из 1866. године пише да су пацијенти ловили јастоге и рибу, набацивали котурове, правили намештај и гајили поврће. Најпознатија "пацијенткиња" посетила је установу 1887. Новинарка Елизабет Кокрејн (познатија под псеудонимом Нели Блај) појавила се у женском пансиону у Њујорку, претварајући се да је луда имигранткиња са Кубе. Послали су је у душевну болницу, где је провела више од недељу дана, прикупљајући информације за свој чувени експозе "Десет дана у лудници". Она је описала санаторијум као "људску клопку за пацове", са "изгубљеним лекарима" и огромним неговатељицама, које су "давиле, тукле и малтретирале" пацијенте. Према њеним речима, свако ко још није био луд, полудео би услед присилне изолације, ужегле хране, прљаве постељине, најезде пацова и канти леденохладне воде, којом су их поливали.

Блајева је открила свој идентитет чим је стигла у установу, али је успела да се ослободи тек уз помоћ адвоката. Експозе, који је објављен у "Њујорк ворлду" и дан-данас служи као пример истраживачког новинарства, довео је до истраге, драстичног повећања државног финансирања и побољшања услова.

ПУЦЊАВА на Менхетну: Троје рањено, нападачи у БЕКСТВУ

Убрзо након тога, санаторијум је премештен на Вордсово острво, а ова зграда је постала Метрополитенска болница, која је педесетих година премештена у Харлем. Оригинална осмоугаона зграда установе и даље постоји и део је луксузног комплекса апартмана.

У 19. веку, на острву су се налазили и сиротиште и болница, која је касније постала Градска болница, неко време највећа здравствена установа у Америци. Болничарке и друго особље обично су били људи који су раније живели у сиротишту. Према једном извештају, нису примали плату, већ "прилично велика следовања вискија".

После два брака Рускиња је била ФАТАЛНА! (ФОТО)

Острво, које од седамдесетих година прошлог века носи Рузвелтово име, има више од 10.000 становника, пет јавних паркова, жичару која повезује острво са Менхетном, тениски клуб, музеј скулптура, на њему се организују фестивали и седиште је бројних хуманитарних организација. Промена се споро одвијала, али је осамдесетих година прошлог века острво постало пожељно место за живот, познато по миру и тишини и лепом погледу на Менхетн, у коме су некада могли да уживају само прогнани из центра града.