ИПАК МАТЕРИЈАЛНО ИСПРЕД МОРАЛНОГ: Талибанима припале милијарде америчких долара и опреме
Не само да су освојили власт, него и америчке залихе оружја, муниције, хеликоптере и другу опрему
Авганистанске безбедносне снаге су, иако обучаване и опремане две деценије, у шта је уложено 83 милијарде долара, капитулирале тако брзо и у потпуности, негде и без иједног испаљеног метка, што указује да су главни добитници америчких инвестиција - талибани, оцењује агенција АП у својој анализи.
Талибани су дошли у посед модерне војне опреме када су потукли авганистанску армију која није бранила главне градове провинција.
Црна Гора ипак најтраженија дестинација! Хотели 4* и 5* од 309€ за 7 полупансиона
ОДСЕКЛИ ЈОЈ НОС И УШИ: Разлог због ког су талибани учинили ово девојчици не оставља никога равнодушним (ВИДЕО)
ТАЛИБАНИ УБИЛИ ТРОЈЕ НА ПРОТЕСТУ: Новинари претучени, на десетине повређених (ВИДЕО)
Један амерички војни званичник је у понедељак потврдио да су талибани дошли до огромне количине војне опреме коју су САД дале Авганистану, што је, како оцењује агенција АП, последица лоше процене јачине авганистанске војске, као и пропуста америчке војске и обавештајних служби.
Неуспех САД да створи снажну авганистанску армију и полицијске снаге, као и разлози њиховог колапса, вероватно ће бити проучавани у наредним годинама.
Основне ставке су, међутим, јасне и не личе на оно што се десило у Ираку. Војска је била добро и савремено опремљена, али није имала вољу да се бори.
- Не можете све да купите новцем. Не можете да купите лидерство - изјавио је портпарол Пентагона Џон Кирби.
Даг Лут, пензионисани генерал који је помагао у изради стратегије за Авганистан у време Џорџа Буша млађег и Барака Обаме, рекао је да су Авганистанци имали материјалне ресурсе, али да су им фалили нематеријални.
- Принцип рата је следећи: морални фактори доминирају над материјалним. Морал, дисциплина, вођство, повезаност унутар јединица су много важнији од броја трупа и опреме. Као спољни играчи у Авганистану, ми можемо да обезбедимо материјалне ресурсе, али само Авганистанци могу нематеријалне моралне факторе - изјавио је Лут.
Са друге стране, талибани који су малобројнији и који имају мање софистицирану опрему и немају ваздушне снаге, показали су се као супериорнија снага.
Америчке обавештајне службе су у великој мери потцениле њихову супериорност. Чак ни када је у априлу председник САД Џо Бајден најавио повлачење војске, обавештајне службе нису предвиделе да ће талибани тако брзо освојити власт.
- Да нам стратегија није била заснована на нади, схватили бисмо да је брзо повлачење војске сигнал авганистанској армији да је остала сама - поручио је Крис Милер који је пред крај Трамповог мандата био вршилац дужности министра за одбрану.
Стивен Бидл, професор међународних односа на Универзитету Колумбија и некадашњи саветник америчких команданата у Авганистану, наводи да је Бајденова објава покренула колапс.
- Проблем са америчким повлачењем је тај што је свима послат сигнал да је крај. И пре објаве Бајдена у априлу, авганистанске снаге су губиле против талибана, а када су сазнали да амерички партнери иду кући, импулс да се предају без борбе се проширио као пожар - изјавио је Бидл.
Неуспеси, међутим, иду још даље и дубље.
САД су покушале да направе кредибилну војску док су се бориле са талибанима, покушавале су да направе ширу политичку основу за формирање владе у Кабулу и да успоставе демократију у земљи у којој доминира корупција.
Годинама су војни лидери САД негирали проблеме и инсистирали на томе да ће бити успешни. Други су, пак, слутили да ће се нешто лоше догодити.
Крис Мејсон, професор на Институту за стратешке студије при Војном колеџу, написао је 2015. године књигу "Зашто авганистанске снаге неће издржати".
- Просто речено, САД су већ два пута ишле у истом правцу: у Вијентаму и Ираку и нема разлога да се мисли да ће резултати у Авганистану бити другачији - написао је Мејсон.
Изградња авганистанске војске је била толико зависна од САД да су војници чак и плату добијали од Пентагона. Често је тај новац, као и велике количине горива, одлазио у руке корумпираних званичника који су правили "војнике духове" како би прекрили ненаменско трошење новца, наводи АП . Од око 145 милијарди долара колико су САД потрошиле на поновну изградњу Авганистана, 83 милијарде долара је ишло на војску и полицију.
САД су потрошиле још 837 милијади долара на борбе у рату који је почео у октобру 2001. године.
Средства од 83 милијарде долара, уложена у авганистанске снаге током 20 година, скоро су двоструко већа од прошлогодишњег буџета за целокупне снаге америчких маринаца, закључује агенција.
Више вести о дешавањима у Авганистану, прочитајте ОВДЕ.
