ТЕНЗИЈЕ РАСТУ, ПУТИН НЕ ДА ЦРВЕНУ ЛИНИЈУ: Да ли ће Русија и САД сести за исти сто ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ?
Путин је јуче о читавој ситуацији разговарао и са новим немачким канцеларом Олафом Шолцом.
Председник Владимир Путин рекао је да Русија има "свако право" да "оштро реагује на сваки непријатељски корак", док САД и НАТО притискају Москву око "руске агресије према Украјини".
TRAVELLAND: Нова година и Божић на егзотичним дестинацијама - Египат, Занзибар, Дубаи, Рас Ал Кхаимах
ОДЗВОНИЛО МУ: Влада сменила свог главног ВИРУСОЛОГА - правио лоше процене у борби са КОРОНОМ, његова највећа грешка Берлин
НЕВЕРОВАТНО: Министар после пада хеликоптера пливао 12 сати да би спасио себе и два званичника владе
Сједињене Америчке Државе и њени савезници упозорили су Русију на могуће последице "непријатељских потеза", док Русија распоређује војску у близини украјинске границе, што амерички безбедњаци процењују као припреме за инвазију на Украјину почетком 2022. године.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је у уторак рекао да, иако је Алијанса спремна на смислени дијалог са Русијом, НАТО ће наставити да подржава Украјину "политички и практично".
У међувремену, амерички помоћник секретара за Европу Карен Донфид, уважени дипломата Бајденове администрације, рекла је да су Европа и САД спремне да одмах реагују ако Русија повећа своју агресију према Украјини у наредним данима.
Она није улазила у детаље које су опције на столу, али је рекла да су све врсте санкција у игри.
- Мислим да је то веома јасан сигнал са смо спремни да повучемо драматичне потезе ако Русија направи било какав корак и отпочне војну агресију - рекла је Донфрид, подсећајући на изјаве званичника НАТО и Европског савета протеклих седмица.
Нема ултиматума
Путин је захтевао безбедносне гаранције од САД и НАТО, укључујући и писмене гаранције да се НАТО неће ширити даље на исток, нити да ће Украјина постати део војне алијансе.
Он је за тренутне тензије у Европи окривио ширење НАТО-а након распада Совјетског Савеза и рекао да је Русија била приморана да реагује.
Путин је јуче о читавој ситуацији разговарао и са новим немачким канцеларом Олафом Шолцом. У саопштењу који је издао Кремљ наводи се да је Путин поновио свој захтеве Шолцу.
- Путин је обавестио немачког канцелара о руским предлозима за дугорочне, правно утемељене безбедносне гаранције, искључујући свако даље напредовање НАТО-а на исток, као и распоређивање система ударног наоружања у земљама које се граниче са Русијом - наводи се у саопштењу.
Путин је јуче рекао да његови захтеви НАТО-у нису ултиматум.
- Да ли је ово ултиматум? Наравно да није. Надамо се конструктивним и смисленим преговорима са позитивним крајњим исходом у одређеном временском оквиру, који би обезбедили једнаку безбедност за све - истакао је председник Русије.
Путин је рекао да Русија тражи "једнаку и недељиву безбедност на целом евроазијском простору", али је сугерисао да се чак ни дугорочним, правно обавезујућим гаранцијама не може веровати, "јер се Сједињене Државе лако повлаче из свих међународних уговора који им, из разних разлога, постану незанимљиви".
Позивајући се на изјаве руског дипломате, руска државна новинска агенција РИА Новости известила је у уторак да су Москва и Вашингтон започели контакт око безбедносних гаранција које Путин тражи.
- У Бечу се воде преговори руских и америчких делегација о војним и безбедносним питањима, и постоји могућност да ће бити постигнут договор - цитира РИА изјаву шефа руске делегације у Бечу Константина Гаврилова.
Међутим, председник САД Џо Бајден непрестано сигнализира да Америка неће правити уступке које се тичу будућности НАТО-а и Украјине.
Столтенберг је јуче упозорио Русију да је завршено "доба утицаја" и истакао да је Украјина партнер НАТО-а.
- Дијалог са Русијом треба да буде базиран на основним принципима на којима се заснива европска безбедност - рекао је Столтенберг и додао да ће се НАТО и Кијев блиско консултовати о свим преговорима са Москвом.
Није у плану да се Путин и Бајден лично састану
У међувремену се огласио и амерички државни секретар Ентони Блинкен, који је саопштио да нема планова за лични састанак између председника САД Џозефа Бајдена и руског председника Владимира Путина, у околностима појачаних тензија око гомилања руских трупа на граници са Украјином.
- Мислим да морамо да видимо да ли, пре свега, има неког дипломатског напретка. Такође желимо да видимо обуставу војних операција Русије, да помере снаге са границе са Украјином, да смањимо напетост - одговорио је Блинкен на питање новинара да ли би се могао догодити лични састанак два председника у покушају ублажавања тензија.
Лавров: Разговори почетком идуће године
С друге стране, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров истакао је данас да је Бела кућа дала сигнал да је спремна да отпочне преговоре око безбедносних гаранција.
Према његовим речима, прва рунда разговора би требало да буде одржана почетком наредне године.
- У блиској будућности. Ми хоћемо већ у јануару. Планирамо да преговорамо о другом документу, споразуму између Русије и чланица НАТО о безбедносним гаранцијама - рекао је Лавров.
Лавров је рекао да је рекција Вашингтона на захтеве Москве била "пословна".
Он је истакао да постоје одређене "фундаменталне тачке" у безбедносним предлозима за Москву, али је Русија заинтересована за преговоре и спремна да разговара о различитим позицијама.
