Политичка расподела власти у Ирану: Персија између РЕФОРМИСТА и КОНЗЕРВАТИВАЦА
Ко су кандидати за председника Ирана?
Ирански теократски систем власти
Након стварања Исламске републике Иран, оформљен је и јединствени систем власти по коме је реч о јединој службеној шиитској држави у исламском свету. Зашто о Ирану говоре као о теократији? Зато што народ сматра да читава власт долази од Бога, док моћ лежи у рукама имама или свештенства. Иранска теократија почива на начелу "велајет-е факих" коју је установио још ајатолах Рухолах Homeini, вођа Револуције. Међутим, треба рећи да у овом систему постоји и представничка димензија, јер је призната и владавина народа, тако да се непосредно бира председник Исламске Републике, народни посланици и чланови Скупштине стручњака. И поред тога што постоји демократски систем, не постоји и политичка подела власти, јер посланици већином припадају разним шиитским исламским фракцијама.
Зашто се Курди боре у редовима Исламске државе?! Зар није циљ стварање независног КУРДИСТАНА?!
Хоће ли ЛАВАНДА замирисати Сиријом?! Да ли НОВИ АКТЕРИ и ФАЗЕ РАТА мењају ток КРВАВОГ сукоба?
У Ирану можете гласати чак и ако имате 15 година
Политички систем Исламске републике базиран је на основу устава из 1979. који се назива Канун-е Асаси („Основни закон”). У систему се налази више државних тела која су уско повезана, а већину чланова бира вођа, док се председник републике, посланици у парламенту и чланови Скупштине стручњака бирају на свеопштим изборима. Минимални узраст за гласање одређен је на 15 година.
Хашемитска краљевина ЈОРДАН пред уласком у КРВАВИ сиријски РАТ?!
Врховни вођа - Вођа Револуције
Врховни вођа кога зову и "Вођа револуције" одговоран је за надгледање опште политике Исламске Републике Ирана. Вођу Револуције бира Скупштина стручњака на неодређено време трајање мандата. Вођа је врховни заповедник оружаних снага и контролише војне операције и задатке везане за безбедност и само он има могућност да прогласи рат. Ову државну функцију може вршити само верска особа. Има могућност да смени председника републике са функције, након што га врховни суд прогласи кривим за кршење устава или након што му парламент прогласи неспособност по члану 89 устава. Скупштина стручњака је одговорна за надгледање врховног вође у извршавању својих дужности. Тренутни врховни вођа Ирана је ајатолах Али Хамнеи, који врши ту дужност од 1989. године.
Да ли је Исмаил Ханија НОВА НАДА палестинског народа и Хамаса?!
Председник државе
Устав дефинише председника као "највећи државни ауторитет" након вође револуције. Председник се бира на свеопштим изборима на мандат од четири године, али може бити и реизабран. Председничке кандидате мора одобрити Савет чувара. Председник је одговоран за вршење извршне власти, осим оних које су везане уз врховног вођу. Председник бира и надгледа Савет министара, координира одлукама владе и бира владину политику коју представља парламенту. Десет потпредседника помаже председнику, као и кабинет од 22 министра чије именовање мора одобрити парламент.
Асад поново показао да је ЉУДИНА! Пустио је ТЕРОРИСТЕ да у миру напусте Дамаск! (ВИДЕО)
Меџлис - Исламска саветодавна скупштина
Меџлис или Исламска саветодавна скупштина јесте једнодомни ирански парламент. Броји 290 посланика који су изабрани на мандат од четири године. Меџлис изгласава законе, ратификује међународне споразуме и одобрава државни буџет. Сви законодавни посланици морају бити представљени Савету чувара. Од 2006. године, шест посланичких места у меџлису резервисана су за посланике верских мањина.
Иран ОПАСНО ЗАПРЕТИО Саудијској Арабији: Од вас неће остати НИШТА, осим Меке и Медине!
Скупштина стручњака и Савет чувара
Скупштина стручњака која заседа једну седмицу годишње, броји 86 чланова пробраног свештенства који се бирају свеопштим гласањем на мандат од осам година. Као и за председничке и парламентарне изборе, Савет чувара одређује подобност кандидата за чланство у Скупштини стручњака. Она бира врховног вођу и има уставно право повући га с дужности у било ком тренутку. Ипак, досад није забележен случај у којима би се Скупштина стручњака успротивила одлукама врховног вође. Савет чувара броји 12 правника од којих шест именује врховни вођа. Другу половину препоручује шеф судске власти (ког бира врховни вођа), а именује их ирански парламент. Савет тумачи устав и може искористити право вета на одлуке меџлиса, ако сматра да је донети закон неусклађен с уставом или с исламским обичајима, па враћа закон парламенту на дораду.
Судска власт Исламске Републике Иран
Вођа револуције именује шефа судске власти који именује чланове врховног суда и главног тужиоца. Постоји више врста судова, од јавних судова који се баве грађанским и кривичним случајевима до револуционарних судова који се баве злочинима против државне безебдности. Одлуке револуционарних судова су закључне, па је на њих немогућа жалба. Посебан свештнички суд одговоран је за суђење злочина које су починили припадници свештенства, а такође може бити примењен и у случајевима кад су оптужени лаици. Посебни свештенички суд не налази се у редовном правосудном систему, па ти судови одговарају само вођи револуције.
Иранска држава, осим институционалне структуре, има и многе друге посебности у погледу политике. Многе структуре државног апарата су удвостручене. Те структуре које се називају револуционарне структуре одговорне су директно вођи револуције. Иранска војска у овом погледу удвостручена је Бранитељима исламске револуције, а судови с револуционарним судовима. У сваком министарству и свакој покрајини именован је представник вође.
СИГУРНЕ ЗОНЕ У СИРИЈИ: Пут ка миру или нови вид окупације?
Политички живот Ирана - Конзервативци и реформисти
Политиком управљају исламске фракције, док су остале традиционалне странке забрањене. Код исламиста постоје две струје: конзервативна и реформистичка. Обе струје желе да сачувају постојећи политички систем, али се разликују начини на које то желе да остваре. Конзервативци се супростављају било каквим променама система, тако да заступају строго спровођење револуционарних циљева, док се реформисти залажу за нешто либералнију политику. Избор реформисте Мохамеда Хатамија на место председника 1997. покренуо је одређене промене у земљи, ипак након одређеног времена на власт су поновно дошли конзервативци.
Револуционарни режим у Ирану који је започео ајатолах Homeini радикално је променио спољну политику те земље у односу на ону коју је водио шах, то се посебно односи на дотадашњу прозападњачку политику. Након тешке постреволуционарне спољне политике и Ирачко-иранског рата, Иран је рационализовао своју спољну политику и сконцентрисао се на њене привредне циљеве.
КОРЕЈСКО ПОЛУОСТРВО: Место на коме почиње Трећи светски рат?!
Основни циљеви и правци деловања иранске политике
Може се рећи да су основна начела иранске спољне политике: деловање против САД и Израела у смислу укидања њихове војне доминације у региону и подршка стварању палестинске државе, смањење утицаја спољних сила у Персијском заливу и повећање своје регионалне улоге, као и развој дипломатских односа с другим земљама у развоју.
Ирански нуклеарни програм
Ирански нуклеарни програм постао је предмет велике расправе између Ирана и западних земаља. Иранска јавност гледа на нуклеарни програм као на начин којим би се увела разноликост у иранске изворе енергије и као начин којим би се појачала иранска међународна улога. Иранска јавност, практично сви политичари и влада уједињени су у томе да Иран мора да развија своју нуклеарну индустрију, јер не може прихватити чињеницу да друге земље, попут Израела, Индије или Пакистана имају атомску енергију, а да је Иран нема. Владе западних земаља имају мишљење да овај нуклеарни програм у цивилне сврхе има "скривене намере" и да ће бити искоришћен за производњу "нуклеарног оружја".
ПУТИН ШАЉЕ КОПНЕНЕ СНАГЕ У СИРИЈУ: Све је већ ИСПЛАНИРАНО, чека се НАРЕЂЕЊЕ!
Порука ајатолаха Homeinija иранском народу
Још је оснивач Исламске Републике Ирана и вођа Исламске револуције имам ајатолах Рухолах Homeini за живота у више наврата позивао и охрабривао народ да учествују на изборима и узму сопствену судбину у своје руке и допринесу јачању своје домовине.
- Учешће на изборима је наша дужност према Богу, то је наша дужност према народу, то је наш људски задатак, наша обавеза коју је потребно испоштовати, и сви ми смо обавезни да учествујемо на изборима - рекао је ајатолах Homeini.
Јерменија и Азербејџан пред новим ПОЛИТИЧКИМ и ЕНЕРГЕТСКИМ изазовима
Председнички избори 2017. године
Избори су ове године заказани за 19. мај, што је датум који пада на петак, а петак је за муслимане свети дан, дан када се ума или заједница муслимана у великом броју тиска око и у џамијама. Тада се сви окупљају поводом подневне молитве. Пре и након молитве, народ Ирана имаће прилику да бира између оних кандидата који су прошли селекцију Савета чувара Устава. За кандидате се у почетку пријавило невероватних 1.636 кандидата!
ПОЛА ВЕКА ДИНАСТИЈЕ АСАД: Како су Хафиз и његов син Башар НАМУЧИЛИ девет америчких ПРЕДСЕДНИКА
Кандидати и процедура селекције
Хасан Рохани кандидује се за још један мандат на место председника ИР Иран. У трку је ушао и Махмуд Ахмадинеџад упркос молби ајатолаха Али Хамнеија да то не ради због његовог пречврстог држања током обављања функције председника Ирана. У целу причу по свему судећи улази и конзервативац Ибрахим Раиси, судија и имам. За њега кажу да је умешан у бројне егзекуције које су извршене по политичкој основи. Ту се помињу градоначелник Техерана Мухамад Бакер Калибаф и Акбар Хашеми Рафсанџани.
Дванаесточлани Савет или Веће чувара Устава, чију је једну половину чланова именовао врховни верски вођа, а другу половину предложили судови и потврдио Парламент (под будним оком Врховног вође), одлучиће о томе да ли су кандидати добри за функцију коју би могли да обављају. Савет надгледа регуларност изборног процеса и потврђује законе које усваја Парламент. Оно што је сигурно јесте, да се жене и кандидати са радикалним реформистичким идејама увек одбацују у старту.
Председник у Ирану може бити свако ко је рођен у овој земљи и важно је да у верском смислу припада шиитском учењу ислама.
У ИРАНУ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ: Следе неизвесни избори и борба између реформиста и конзервативаца
Ко је све хтео да се кандитује или се већ кандидовао
Хасан Рохани
Актуелни председник Ирана је Хасан Рохани (69), дипломата, академик.. Члан је Скупштине стручњака од 1989, Савета чувара од 1991, Врховног савета државне безбедности од 1989. и челник Центра за стратешка истраживања од 1992. године. Дипломирао је на Универзитету у Техерану, а докторирао на Каледонијском универзитету у Глазгову. Уз персијски, сјајно говори енглески, немачки, руски, арапски и француски језик. Рохани је такође био потпредседник 4. и 5. сазива Исламске саветодавне скупштине (парламента), као и секретар Врховног савета државне безбедности између 1989. и 2005. године. Уз то је био на челу некадашње нуклеарне преговарачке групе као главни преговарач Ирана с три државе Европске уније, Уједињеним Краљевством, Француском и Немачком у погледу иранског нуклеарног програма. На иранским председничким изборима 2013. у првом кругу добио је 50,7 одсто гласова, односно натполовичну већину, чиме је изабран за председника Ирана. Роханијев мандат започео је 3. августа 2013. када је на тој позицији заменио Махмуда Ахмадинежада.
Ево зашто се Израелци плаше ИРАНСКОГ ПРИСУСТВА у Сирији
Ибрахим Раиси
Ибрахим Раиси је ирански свештеник који је служио на неколико положаја у правосудном систему Ирана, као што су јавно правобранилаштво од 2014. до 2016. године, а био је заменик начелника правде од 2004. до 2014. Он је такође био тужилац и заменик тужиоца Техерана током 1980-их и 1990-их. Он је такође члан Скупштине експерата из провинције Јужног Хорасана, који се бирају први пут у 2006. изборима. Дана 6. априла 2017, Раиси је званично објавио своју кандидатуру за предстојеће председничке изборе. Она је регистрована 14. априла, а први пут је рангиран у гласању Народног фронта председничких кандидата Исламске револуције. Раиси је један од четири лица укључених у погубљења политичких неистомишљеника 1988. Он је званично објавио своју кандидатуру у саопштењу објављеном 6. априла, и рекао да је то његова "верска и револуционарна одговорност за покретање", позивајући се на потребу за "фундаменталне промене у извршном управљању у земљи" и на "борбу против сиромаштва и корупције".
ЖИВОТ ПОСЛЕ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: Да ли Ирак чека мир или успон нових непријатеља?
Мухамад Бакер Калибаф
Мухамад Бакер Калибаф (56) је ирански конзервативни политичар и бивши војни официр који је тренутно градоначелник Техерана. Калибаф је раније био шеф иранске полиције од 2000. до 2005. и командант ваздухопловства Револуционарне гарде од 1997. до 2000. године. Он је докторирао геополитику на Тарбиат Модарес Универзитету. Он је сертификовани пилот. Своју војну каријеру је започео током Иранско-ирачког рата када је постао главни командант Имам Реза бригаде 1982. и био је главни командант Наср дивизије од 1983. до 1984. године. Након завршетка рата, постао је генерални-директор Катам ал-Анбија, инжињерске фирме коју контролише Иранска револуционарна гарда и био је именован за команданта ратног ваздухопловства 1996. од ајатолаха Али Хаменеија. Четири године касније, постао је шеф иранских полицијских снага након што је претходни командант отпуштен након 1999. године. Он је такође професор на Универзитету у Техерану. Био је против-кандидат на председничким изборима 2013. године, али је изгубио од Хасана Роханија и тако заузео друго место са 6,077,292 гласова. Био је кандидат на председничким изборима 2005. године, а најавио је своју кандидатуру трећи пут у 2017. години. Међутим, он је повукао кандидатуру 15. маја 2017 у прилог Ибрахима Раисија.
Сејид Мустафа Ага Мирсалим
Сеид Мустафа Ага Мирсалим (70) је ирански инжењер и конзервативни политичар. Он је председнички кандидат на изборима 2017.
Служиоје као шеф националне полиције након иранске револуције. Он је предложио себе тадашњем председнику Абулхасану Банисадру за место премијера 1980., као компромисни кандидат који је прихватљив и за Банисадра и Исламске Републиканске партије у Меџлису. Међутим, Банисадр је под притиском прихватио Мухамеда Али Раџаија уместо њега. Од 1981. до 1989. године, Мирсалим је био саветник тадашњег председника а сада верског вође ајатолаха Хаменеија. Мирсалим је именован за министра културе и исламског образовања 1994. Његов мандат карактерише веома конзервативан исламистички правац, са циљем да се сузбије утицај западне културе и промовише побожна исламска култура на том месту, укључујући и употребу репресивних мера. Министарство је под његовом управом остало препознатљиво по затварању низа реформских новина. Он је доцент машинства на Амиркабир Университету технологија у Техерану.
Мустафа Хашемитаба
Мостафа Хасхемитаба (71), је ирански реформистички политичар. Хашемитаба је службовао као ирански министар индустрије и потпредседник ове земље и као шеф Националног олимпијског комитета Ирана. За њега кажу да има центристичке погледе. Био је кандидат на иранском председничким изборима 2001. године, када је био 10. на листи, а кандидат је и 2017. Хашемитаба је познат као један од важнијих личности међу конзервативцима.Он се фокусира на животну средину у говорима током кампање.
